Како да објаснимо све ово што се дешава у политици? Не треба бити превише паметан да би се схватила агонија у којој живимо.
Најављивао сам последњих неколико година да ћемо упасти у ово помрачено стање политичке свести. Опомињао сам грађане и политичаре да воде рачуна како гласају и кога бирају, да политичко деловање не схватају као привилеговану могућност за легално отимање новца од грађана и државе, да је вођење државе озбиљан, тежак, мукотрпан и одговоран посао који треба да раде најумнији и највернији људи у нашој заједници, да су тешка и опасна времена пред нама, да немамо право да уништавамо будућност наших потомака и да брукамо наше претке, који су се жртвовали да бисмо ми данас живели у независности и слободи.
Писао сам, наступао у медијима, колико ми је простора било уступано, све сам урадио што је било у мојој моћи да бих спречио трагедију која нам се десила и трудио сам се да понудим решења за спас државе и нације. Упркос свему, нажалост, ништа није вредело. Данас смо упали у ово коматозно стање.
Где је проблем?
Проблем је у томе, господо, што се у озбиљним и историјским временима политиком баве дилетанти, неодговорни и неозбиљни људи који ће, ако се ово потпиривање ватрених страсти настави, довести до расула државе и међусобних обрачуна грађана на улицама. То би била завршница једног перверзног сценарија кажњавања варварских Срба за све оне историјске реметилачке догађаје који су се десили од доба када се наш далеки чупави предак спустио са дрвета, па све до дана када смо сами себе прогласили за геноцидан народ.
Братоубилачки рат унутар српског националног корпуса би био последњи доказ да смо ми, Срби, људождери који се, упркос вековним покушајима моћних криминалаца из света да нас истребљивањем дисциплинују, никако не могу цивилизовати, па је некако најбоље решење изабрано да се Срби гурну на друге Србе како би се међусобно поубијали, на опште задовољство међународне бирократије, која би одржала пригодан говор на сахрани народа који је сам себе истребио и прогласио лудим.
Све што се данас дешава у нашем друштву, сви догађаји који добијају све луђе и луђе обрисе, сви злочини који се свакодневно дешавају ту, крај нас, у нашем комшилику, међу нашом фамилијом, само показују да је наше друштво опасно болесно и да морамо да га хитно лечимо. Уколико желимо да опстанемо као историјски народ, уколико желимо да трајемо кроз повест цивилизације, уколико желимо да учествујемо у духовном препороду цивилизације која је изгубила душу и сваки смисао, онда је наш задатак да данас, управо сада, овога тренутка, без икаквог двоумљења, кренемо у оздрављење и лечење нашег болесног друштва. Нема пречег посла од тога. Ништа није важније у Србији данас од тога. Данас треба да спречимо даљу трагедију која нам се надвила над главом.
Позив за спас државе и народа
Како ништа нисмо научили од историје учитељице живота, како смо стално понављали једне те исте, кобне грешке, плаћајући ту нашу, српску наивност, главама милиона невиних сународника, како смо из године у годину пропадали све више и више, нашавши се данас на граници братоубилачког и грађанског рата, позивам све своје сународнике и све грађане Србије да се уразуме, дозову памети, да стишају страсти и да, верујући дубоко у снагу властитог разума и у доброту срца, без трунке мржње и зависти почну да раде на спасавању државе и народа.
Грађани Србије, узмите ствари у своје руке! Не гласајте више за политичаре! Не слушајте више те брбљивце и лажове! Не губите време на лудаке и дилетанте! Грађани Србије морају да схвате да нема ко други да спасе Србију осим њих самих.
Не смемо више судбину државе и нације да препустимо политичарима. Већ сам написао да је моје мишљење о свим политичарима, које сам лично упознао још од 1989. године до данас, да су они сви исти - олош! Српски политичар је спреман да жртвује свој народ да би сачувао своју политичку функцију, свој отети капитал, своје куће и станове и своју зликовачку странку преко које спроводи организовани злочин. Српски политичари су главни кривци за трагедију која нам се десила и њих треба да изведемо на суд историје и да им судимо.
Српски политичари су највећи непријатељи српском народу. Није уопше важно да ли су то српски политичари радили под идеологијом власти радничке класе, док су они били црвена буржоазија радничког покрета у умирању, да ли су радили под националсоцијалистичким заставама, док су они били средњовековни распојасани бољари у пијанству, или су то радили у име еуроатлантских интеграција, људских права и слободног тржишта, док су они, преко ноћи, дружећи се са криминалцима транзиције, распродајући сва национална богатства, постајали тајкуни транзиције. Није важно под којом идеологијом су то радили српски политичари, истина је само једна, да српски политичари немају никакву узвишену идеологију, да немају никакву идеју водиљу, да немају визију, да им ништа није свето и да једино у шта они верују јесте само њихов лични интерес.
Себични лични интерес - алфа и омега садашњих политичара
Српски политичари осим сопственог себичног интереса не верују ни у какву другу политику. Српски политичари се понашају увек исто: када су на власти краду, пљачкају, манипулишу, шпекулишу, богате се, забрањују медије, прете, уцењују, подмићују, поткупљују и не дају никакве превремене изборе. Када су на власти српски политичари би потпуно укинули изборе јер су непотребни, јер их ометају у њиховом пљачкању државе и народа, јер нису добри у тренуцима када предајемо кандидатуру за улазак у банкротирану ЕУ, јер нису добри зато што нисмо решили питања власти радничке класе, нације, или питања слободног тржишта, јер нису добри ни када је зима, јер је прехладно, нити су добри у лето, јер је претопло, па тако, на основу свега украденог и отетог, српски режим мисли да је најбоље да се ти глупи слободни избори једном за сва времена и укину и да српски политичари добију време у наредних неколико векова да даље мрцваре, понижавају, пљачкају и вређају свој незаклани небески народ.
Када су, пак, у опозицији, српски политичари траже да се сваке недеље одржавају избори, да се ухапсе сви они који су крали а нису чланови њихове гангстерске банде, да се отворе медији које су они затворили за сваку критичку мисао, док су били на власти, да се ухапсе сви тајкуни, осим оних који њих финансирају, да се национализује имовина свим политичарима и криминалцима, осим њима и њиховим пајтосима, траже српски политичари у опозицији да ми, који не припадамо ниједном политичком криминалном гангу, који смо истински стручни, морални и независни, подржимо поново те исте да дођу на власт и да нам раде све оно и још горе што су нам већ радили или што нам ради садашњи режим, а некадашња њихова опозиција. Такви су српски политичари.
Оно што је заједничка особина српских политичара, без обзира да ли су на власти или у опозицији, јесте да сматрају да су баш они изабрани да постану од гоља велике газде, да виле, куће и велики станови треба да припадну баш њима, да они треба да носе најскупља светска маркирана одела, да летују на монденским ривијерама и возе прескупе аутомобиле, да имају приватну војску телохранитеља и да буду сваки дан на свим медијима, да се кревеље у шоу емисијама, да тртљају, да се забављају, да нам се спрдају у лице, заједно са њиховим силиконским певаљкама, њиховим глумцима и ангажованим естрадним квазиинтелектуалцима и политичким аналитичарима, који тезгаре код свих политичара који су на власти, убеђујући нас да живимо у најбољем друштву и да, природно, више није потребно одржавати изборе.
Шта и како даље?
Све што бих даље написао о српским политичарима је сувишно. Не само због тога што је све то већ написано безброј пута, већ због тога што осиромашени и опљачкани грађани знају добро како данас живе. Како онда даље? Како изаћи из овог политичког лудила? Како да спречимо да не дође до братоубилачког клања? Једини начин да се спасемо беде је да грађани не гласају ни за једну политичку странку, јер су све исте и јер су све биле на власти, него да се направи нови народни покрет. Ако се определите за мање зло, ви, ипак, подржавате зло. То што је зло мање од онога на власти, то је само привид. Када мање зло дође на власт врло брзо се претвара у велико зло. И то смо од 1990. све већ прошли.
Шта још треба да се деси да грађани одбију сарадњу са свим српским политичарима? Грађани Србије, најљубазније вас молим, престаните да гласате за политичаре. Ако имате потребу да изађете на изборе, вршећи грађанску дужност, онда прецртајте листић. Када буде 80 одсто прецртаних листића, то је знак да смо на добром путу. Пре тога чина треба урадити следеће: позвати угледне људе из земље и расејања који никада нису били у политици или на власти да се нађу на округлом столу за спас Србије. Мора се направити један широки народни фронт који ће системски променити политику у Србији. Како изабрати праве људе? Врло лако.
Немојте да компликујемо и измишљамо рупу на саксији. Како се у компанији бирају челни људи? Сви који хоће да се баве политиком морају да конкуришу за то радно место. Прво што морају да имају јесте морални интегритет и радна биографија. Не може нико да конкурише ко је читав радни век живео од политике, ко је био само политичар или ко је био на некој државној функцији.
Требају нам потпуно нови људи. Људи који нису затровани политичким лудилом. Ти нови људи морају да имају своју, назовимо је тако, референтну листу која их кандидује за високе државне функције. Србија је мала држава и сви се, који годинама живимо на тржишту, добро познајемо. Тачно знамо ко је ко у струци. И зато су нам потребни нови људи који би донели нову политику. Таквих људи имамо у земљи и у расејању. Они данас неће да се укључе у политику, зато што су српски политичари направили од политике лудницу и каљугу.
Када се буду у оквиру народног покрета поставили нови политички односи, многи вредни, стручни и поштени људи ће ући у политику. Не да живе од политике, него да политички помогну да постанемо нормална држава. Знам многе који су спремни да искрено помогну ту нову политику, али они неће да се баве политиком. Избор тих људи у народном покрету би се извршио на унутрашњим слободним изборима у оквиру самог покрета. Тако би се обезбедила демократичност и легитимитет. Ми који будемо подржавали те наше изабране кандидате настављамо да радимо свој професионални посао, али један део свог радног времена бесплатно поклањамо у пројекат за спас државе и нације.
Рецимо, зашто бих ја, који сам скоро три деценије на светском финансијском и робном тржишту, напуштао посао који врхунски добро радим, који ми је донео међународну репутацију и признање страних партнера, посао са којим могу довести велике инвестиције и нове технологије са развијених тржишта у Србију, зашто бих ја, дакле, све то напуштао да бих био државни чиновник? Таквих људи, сличних мени, имамо на десетине хиљада. Ми смо идеални да помогнемо нашој држави и нашем народу, радећи на тржишту оно што најбоље знамо.
Зашто би се ми бавили политиком! Групација пословних људи које ја предводим, а ја сам само капитен међународног тима који хоће да победи на светској тржишној утакмици, спремна је да се укључи у такав народни покрет. Спремни смо да потпишемо изјаве да не желимо да се бавимо политиком и да нећемо да узмемо никакве државне функције. Нама само треба организовано тржиште и правила игре која важе за све. И ми ћемо направити новац за све: државу, грађане, компанију, наше породице и нас. Пустите људе који знају и хоће да раде да се богате на тржишту и они ће створити богату државу. Народни покрет ће тако окупити стручњаке из свих делатности који су нам потребни да спасемо државу и нацију.
Морална обавеза нове српске политике
Сви они који буду ушли у политику имају моралну обавезу да потпишу да ће се, након завршетка мандата, повући и да се више никада неће бавити политиком. И мораће сву своју личну имовину да ставе под хипотеку да се обезбедимо од евентуалних злоупотреба.
Тако се, господо, ствара нова политика. Тако добијамо нове људе. Нови људи доносе нову политику. Нови људи су привремено у политици, док не дођу неки нови. Политика неће постати уносно место за прављење пара. Ко буде хтео да учествује у прављењу новца, имаће прилику да буде са нама на тржишту. Слободна конкуренција је спас за Србију. Укинимо све монополе! Укинимо досадашњу политику! Не гласајте за политичаре! Гласајте за најбоље међу вама!
Грађани Србије морају да устану у одбрану своје државе. Нема више чекања! Имамо политички и економски програм! Имамо људе! Остало је само да грађани устану за спас државе и нације! Устани, Србијо!
субота, 28. мај 2011.
понедељак, 23. мај 2011.
Računar za
Rentenrechner ... Rentenerwartung in 3 Schritten berechnen.
http://www.n-heydorn.de/rentenrechner.html
-------------------------------------------
Der Bundestag hat beschlossen das Renteneintrittsalter in den Jahren 2012 bis 2029 schrittweise [Erklärung] auf 67 Jahre anzuheben. Geburtsjahrgänge ab 1964 müssen dann bis zu 67. Lebensjahr arbeiten. Arbeitnehmer mit 45 Rentenversicherungsjahren können allerdings mit 65 Jahren ohne Rentenkürzung gehen.
Rentenberechnung in 3 Schritten:
Geburtsjahr auswählen, eventuell Voreinstellungen für das Jahresbrutto wählen, Jahresbeträge eintragen und Berechnungstaste betätigen! Die Tabelle ( Währung und Jahreszahl ) passt sich automatisch dem Geburtsjahr an. Einträge oberhalb der Bemessungsgrenze (West) werden automatisch reduziert. Wenn Sie lange Zeit Spitzenverdiener waren und Zeit beim Eintragen reduzieren wollen, lohnt sich eine Voreinstellung mit den Werten der Bemessungsgrenze. Die eingetragenen Einkommenswerte können dann natürlich individuell mit Ihren jeweiligen Daten überschrieben werden.
Die Tabelle können Sie mit der Taste "sichern" auf Ihrem Rechner speichern und die gespeicherten Daten mit der Voreinstellung "Gesichert" wieder aufrufen. Sie können die Werte später korrigieren und wieder neu sichern. Ihr Rentenverlauf ist somit immer aktuell ohne alle Jahreswerte wieder neu eintragen zu müssen. Für diese Funktionen müssen an Ihrem Browser Cookies aktiviert sein!
--------------------
Neue Bundesländer: das Jahresbrutto ist mit definierten Umrechnungswerten ( siehe Tabelle ) zu vervielfältigen und einzutragen.
Der Rechner ermittelt Ihre Rentenerwartung aus den geleisteten Zahlungen an die Deutsche Rentenversicherung (vormals BfA / LVA). Informationen über die Bewertung von Kindererziehungszeiten, beitragsfreien- und beitragsgeminderten Zeiten geben die unten aufgeführten weiterführenden Links.
Der verwendete Rentenwert (ab Juli 2010) beträgt 27,20 Euro (alte Bundesländer) und 24,13 Euro (neue Bundesländer).
Bis 2004 mussten nur 30% der Rente versteuert werden. Dieser Versteuerungsanteil der Rente steigt bis zum Jahr 2040 auf 100%. Bis dahin werden Aufwendungen zur Altersvorsorge zunehmend steuerlich begünstigt. Sie merken dieses an dem jährlichen (kleinen) Gehaltzuwachs, den Sie auch ohne Korrektur der Einkommensteuertarife erhalten. Diesen Zuwachs sollten (müssen) Sie in eine private Vorsorge investieren. Ohne private Vorsorge (Riester, Rürup etc.) werden Sie später spürbare Verluste haben! Vergleichen Sie die Angebote auf dieser Seite!
Für die Zeit des Grundwehrdienstes den Durchschnittswert (siehe Tabelle) als Bruttojahreseinkommen eintragen. Bei Renteneintritt bis 2005 wurden auch maximal 36 Monate einer Schul-, Fachschul- oder Hochschulausbildung mit 75% des Durchschnittseinkommens bewertet. Bis 2009 ist diese Anrechnung auf Null abgeschmolzen und die Studienzeit wird nur noch als beitragsfreie Zeit anerkannt, siehe SGB VI § 263(3) Ein Gutverdienender verliert durch diesen Handstreich ca. 60 Euro Rente.
------------------------
Rente bei vorzeitiger Inanspruchnahme:
Langjährig Versicherte haben die Möglichkeit bereits mit 63 Jahren und Abschlägen in den Ruhestand zu gehen. Versicherte, die vor dem 1. Januar 1946 geboren sind, können bereits mit 60 Jahren aus Arbeitslosigkeit oder Altersteilzeit in Rente gehen. Nach dem vom Bundeskabinett am 3. Dezember 2003 beschlossenen RV- Nachhaltigkeitsgesetzes wird diese Altersgrenze ab dem Jahr 2006 monatsweise auf 63 Jahre angehoben. Die Entscheidung des vorzeitigen Ruhestandes sollte genau überlegt werden, denn es entstehen finanzielle Einbußen durch Abschläge von 0,3% pro Monat. Diese Verluste wirken sich erheblich aus, weil auch die Beitragszahlungen für die Jahre des vorzeitigen Ausscheidens aus dem Erwerbsleben fehlen und die Rentenerwartung dadurch schon geringer ist!
Für Arbeitnehmer, die nach 1946 geboren sind, werden nach vorzeitigem Renteneintritt höhere Abschläge fällig (Rentenkürzung). Die folgende Auflistung zeigt, welche Rentenerwartung Sie jeweils hätten und welche Rente Sie real mit Abschlägen erhalten!
65 Jahre: Euro Rentenerwartung - Abschlag = Euro Bruttorente.
64 Jahre: Euro Rentenerwartung - Abschlag = Euro Bruttorente.
63 Jahre: Euro Rentenerwartung - Abschlag = Euro Bruttorente.
Solidargemeinschaft und Rendite:
Euro haben Sie inklusive Arbeitgeberanteil als Nettozahlung in die Rentenkasse geleistet.
Euro wären bei einer mittleren Verzinsung von 3% (Bank,Sparkasse) auf Ihrem Konto.
Euro wären bei einer mittleren Verzinsung von 5% (Bundespapiere) auf Ihrem Konto.
----------------------------
--------------------------
http://www.n-heydorn.de/rentenrechner.html
-------------------------------------------
Der Bundestag hat beschlossen das Renteneintrittsalter in den Jahren 2012 bis 2029 schrittweise [Erklärung] auf 67 Jahre anzuheben. Geburtsjahrgänge ab 1964 müssen dann bis zu 67. Lebensjahr arbeiten. Arbeitnehmer mit 45 Rentenversicherungsjahren können allerdings mit 65 Jahren ohne Rentenkürzung gehen.
Rentenberechnung in 3 Schritten:
Geburtsjahr auswählen, eventuell Voreinstellungen für das Jahresbrutto wählen, Jahresbeträge eintragen und Berechnungstaste betätigen! Die Tabelle ( Währung und Jahreszahl ) passt sich automatisch dem Geburtsjahr an. Einträge oberhalb der Bemessungsgrenze (West) werden automatisch reduziert. Wenn Sie lange Zeit Spitzenverdiener waren und Zeit beim Eintragen reduzieren wollen, lohnt sich eine Voreinstellung mit den Werten der Bemessungsgrenze. Die eingetragenen Einkommenswerte können dann natürlich individuell mit Ihren jeweiligen Daten überschrieben werden.
Die Tabelle können Sie mit der Taste "sichern" auf Ihrem Rechner speichern und die gespeicherten Daten mit der Voreinstellung "Gesichert" wieder aufrufen. Sie können die Werte später korrigieren und wieder neu sichern. Ihr Rentenverlauf ist somit immer aktuell ohne alle Jahreswerte wieder neu eintragen zu müssen. Für diese Funktionen müssen an Ihrem Browser Cookies aktiviert sein!
--------------------
Neue Bundesländer: das Jahresbrutto ist mit definierten Umrechnungswerten ( siehe Tabelle ) zu vervielfältigen und einzutragen.
Der Rechner ermittelt Ihre Rentenerwartung aus den geleisteten Zahlungen an die Deutsche Rentenversicherung (vormals BfA / LVA). Informationen über die Bewertung von Kindererziehungszeiten, beitragsfreien- und beitragsgeminderten Zeiten geben die unten aufgeführten weiterführenden Links.
Der verwendete Rentenwert (ab Juli 2010) beträgt 27,20 Euro (alte Bundesländer) und 24,13 Euro (neue Bundesländer).
Bis 2004 mussten nur 30% der Rente versteuert werden. Dieser Versteuerungsanteil der Rente steigt bis zum Jahr 2040 auf 100%. Bis dahin werden Aufwendungen zur Altersvorsorge zunehmend steuerlich begünstigt. Sie merken dieses an dem jährlichen (kleinen) Gehaltzuwachs, den Sie auch ohne Korrektur der Einkommensteuertarife erhalten. Diesen Zuwachs sollten (müssen) Sie in eine private Vorsorge investieren. Ohne private Vorsorge (Riester, Rürup etc.) werden Sie später spürbare Verluste haben! Vergleichen Sie die Angebote auf dieser Seite!
Für die Zeit des Grundwehrdienstes den Durchschnittswert (siehe Tabelle) als Bruttojahreseinkommen eintragen. Bei Renteneintritt bis 2005 wurden auch maximal 36 Monate einer Schul-, Fachschul- oder Hochschulausbildung mit 75% des Durchschnittseinkommens bewertet. Bis 2009 ist diese Anrechnung auf Null abgeschmolzen und die Studienzeit wird nur noch als beitragsfreie Zeit anerkannt, siehe SGB VI § 263(3) Ein Gutverdienender verliert durch diesen Handstreich ca. 60 Euro Rente.
------------------------
Rente bei vorzeitiger Inanspruchnahme:
Langjährig Versicherte haben die Möglichkeit bereits mit 63 Jahren und Abschlägen in den Ruhestand zu gehen. Versicherte, die vor dem 1. Januar 1946 geboren sind, können bereits mit 60 Jahren aus Arbeitslosigkeit oder Altersteilzeit in Rente gehen. Nach dem vom Bundeskabinett am 3. Dezember 2003 beschlossenen RV- Nachhaltigkeitsgesetzes wird diese Altersgrenze ab dem Jahr 2006 monatsweise auf 63 Jahre angehoben. Die Entscheidung des vorzeitigen Ruhestandes sollte genau überlegt werden, denn es entstehen finanzielle Einbußen durch Abschläge von 0,3% pro Monat. Diese Verluste wirken sich erheblich aus, weil auch die Beitragszahlungen für die Jahre des vorzeitigen Ausscheidens aus dem Erwerbsleben fehlen und die Rentenerwartung dadurch schon geringer ist!
Für Arbeitnehmer, die nach 1946 geboren sind, werden nach vorzeitigem Renteneintritt höhere Abschläge fällig (Rentenkürzung). Die folgende Auflistung zeigt, welche Rentenerwartung Sie jeweils hätten und welche Rente Sie real mit Abschlägen erhalten!
65 Jahre: Euro Rentenerwartung - Abschlag = Euro Bruttorente.
64 Jahre: Euro Rentenerwartung - Abschlag = Euro Bruttorente.
63 Jahre: Euro Rentenerwartung - Abschlag = Euro Bruttorente.
Solidargemeinschaft und Rendite:
Euro haben Sie inklusive Arbeitgeberanteil als Nettozahlung in die Rentenkasse geleistet.
Euro wären bei einer mittleren Verzinsung von 3% (Bank,Sparkasse) auf Ihrem Konto.
Euro wären bei einer mittleren Verzinsung von 5% (Bundespapiere) auf Ihrem Konto.
----------------------------
--------------------------
субота, 2. април 2011.
Švedska
Sweden bitter – Švedska grančica – Švedska gorčica
Zlatko Šćepanović
* * *
Decenijama već moja porodica koristi eliksir koji se kod nas zove Švedska grančica, mada je adekvatnij naziv Švedska gorčica, jer se radi o gorkom toniku, a zapravo najpoznatiji je internacionalni naziv Sweden Bitter. Recept za eliksir su po predanju pronašli nakon smrti poznatog švedskog lekara, rektora medicine dr. Samsta, u njegovim beleškama, to jest recepturu i opis delovanja na bolesti, i to se vodi kao „Stari rukopis“ koji dajemo na kraju teksta. Navodno je Dr. Samst stradao tako što je pao jašući konja i to u svojoj 104. godini života. Time se ističe snaga eliksira i njegovo dejstvo na zdravlje i dug život. Takođe, po predanju i njegovi roditelji i praroditelji su doživeli tako duboku starost zahvaljujući eliksiru koji je bio porodična tradicija. Tako se eliksir predstavlja savremenoj publici, što zvuči obećavajuće, ali razumna mera opreza treba postojati kod vas kada pristupate ovom preparatu.
Radi se o gorkom toniku, zapravo srednjovekovnoj formuli kombinacije lekovitog bilja i venecijanskog terijaka, (terijak – smesa eteričnih ulja, minerala i biljnog praha) receptura koju je popularisala nakon II Svetskog rata austrijska isceliteljka i travarka Marija Treben. Tonik u sebi sadrži 24 ili čak i 34 razne lekovite biljke, zavisno od proizvodjača. Po mom rasudjivanju i znanju neke biljke su možda i suvišne u kombinaciji, ali mešavina je takva kakva je i daje rezultate, pa je ne treba menjati kao što je to uradio hrvatski proizvodjač Encian sa svojim proizvodom, po tvrdnji forumaša sa interneta.
U nastavku ću preneti tekst austrijske isceliteljke Marije Treben o lekovitim svojstvima Švedske grančice, mada vas upozoravam da budete zdravo sumnjičavi i skeptični oko zaključivanja o univerzalnosti delovanja eliksira. Sama Marija Treben je i promovisala Švedsku grančicu i stvorila joj svetsku popularnost. I nabrojala je dosta primera gde je Švedska grančica delovala, medjutim ne i slučajeve gde eliksir nije delovao. A toga je sigurno bilo i mi ne možemo proceniti da li je bilo više uspeha ili neuspeha, što je inače vrlo uočljivo u sferi alternativnog lečenja gde svi ističu uspehe a ne i neuspehe, pa se često ima utisak da se nudi svemogući preparat za sve bolesti i svakoga.
Mi u porodici cenimo eliksir i koristimo ga decenijama u najrazličitije svrhe, ali to radimo po potrebi, ne stalno. Ujedno, Mariborske lekarne koje prave po nama najbolju verziju Švedske grančice upozoravaju u opisu dejstva eliksira da se tonik pije 7 ili 14 dana pa da se pravi pauza od nedelju dve, iz zdravstvenih razloga, jer svaki preparat ma koliko bio dobar, suštinski ozbiljno utiče na vaš prirodni metabolizam i imunitet.
Navedimo naše iskustvo sa preparatom:
- ubrzava zarastanje rana i smanjivanje ožiljka
- podstiče apetit i rad creva – brzo se ogladni nakon uzimanja eliksira i ubrzava pražnjenje creva, što nekada zna da bude problematično ako ga često pijete u toku dana, jer imate više stolica, što vas iscrpljuje i gubite minerale
- snažan je diuretik, nakon konzumacije sledi vam toalet u svakom slučaju. Neki fanatični alternativci bi rekli da je to odlično jer vas detoxinira, medjutim to znači da može i da vam optereti bubrege ako ga često uzimate i istera kalijum iz organizma
- ubrzava metabolizam, deluje kao biostimulator untrašnjih organa. Obratite pažnju na to ako imate kancer, ciste ili visok krvni pritisak, jer može da pogorša stanje
- razredjuje krv i poboljšava prokrvljenost što može biti korisno kod reuma i slabe prokrvljenosti kapilara. Specifično stanje kod dužeg korišćenja Švedske grančice je da vam se svojstvo krvi menja, ona postaje svetlija i fluidinija. Na primer, kada se posečete, krv će vam zbog toga duže teći, zbog čega ne smete da pijete eliksir pre operacija, u trudnoći i ako ste hemofiličar. Krasta koja vam se stvori na rani je svetlo crvena, nije klasično braon boje, i glatka je, nije hrapava. Interesantno, zar ne?
- obloge od Švedske grančice greju i ubrzavaju oporavak upalnih ili udarenih mesta. Kod išijasa mnogo brže umiruje bol i leči upalu nerava od bilo koje farmaceutske kreme (izuzimam inekcije protiv bolova).
- kod upale grla, u početnoj fazi nekoliko kapi Švedske grančice na samo grlo vrlo često (ali ne baš i uvek, da se precizno razumemo) smiruje upalu.
- rešava vas zatvora, nekada i na spektakularan način, tako da budite oprezni oko porcije eliksira koji uzimate, zna da vas iznenadi više nego sok od šljiva.
Kao posledica i svojstvo eliksira da svojom gorčinom tonizira unutrašnje organe i da razredjuje krv, sigurno je da može pomoći mnogima u različitim vidovima bolesti, pa i ponekad da napravi čudo. Mišljenja smo da eliksir ne treba piti stalno, jer kao što rekoh svojim diuretičnim svojstvima izbacuje pored otrova iz vašeg organizma i gomilu potrebnih supstanci i minerala, što može dovesti do slabosti organizma i nekih organa, pa u tom smislu valja biti oprezan.
Takodje, u svakom slučaju pre unutrašnje upotrebe Švedske grančice se treba obavezno posavetovati sa lekarom, da ne bi sebi naneli nepopravljivu zdravstvenu štetu. Švedska grančica svakako nije za decu, trudnice i doilje, za bubrežne bolesnike, za bolesnike sa problemima jetre, hemofiličare, itd.
Na tržištu postoji mnogo proizvodjača Sweden bittera. Odmah da kažemo jasno i glasno da tražite gotov eliksir ili čajnu mešavinu Švedske grenčice, koji proizvode slovenci i Mariborske lekarne. Možete uzeti i čajnu mešavinu pa sami napraviti, ali znajte da je mnogo lošijeg ukusa nego gotov proizvod. Izbegavajte Pervivo Sweden Bitter jer po nama nema veze sa originalnim eliksirom, ni po izgledu, ukusu a ni po dejstvu, već predstavlja blagu rakiju travaricu. Izbegavajte i domaće srpske Grančice, kao i neke austrijske, jer ukusom i gorčinom ne deluju ubedljivo. S obzirom da smo probali razne varijante, jer nekada nije bilo da se kupi slovenačka verzija, nalazili smo ponekad dobre madjarske i nemačke varijante. Kada probate slovence, lako će vam biti da ocenite kvalitet ostalih proizvodjača kojih ima dosta, jer je eliksir popularan širom sveta.
. . .
Švedska gorčica – ispovest Marije Treben iz knjige „Božija apoteka“
.
Zvuči kao bajka, ali sve se to zaista dogodilo. Kao mlada devojka, teško bolesna sam došla u blizinu Lembaha u Mihlvirtel. Iz nemačko – studentskog područja bila sam proterana, pa sam u nekom bavarskom logoru obolela od trbušnog tifusa, zbog trovanja mesom. Toj bolesti pridružule su se još žutica i zatvor creva. Više od pola godine provela sam u bolnici. Kad sam s detetom i majkom došla kod supruga u Austriju, bila sam u vrlo lošem zdravstvenom stanju. U noći su se javili bolovi koji su mi kao mačem probadali telo. U tim trenucima nisam mogla da sedim, ležim ili stojim. Ujedno su započeli i grčevi sa povraćanjem i prolivom. Bila sam nemoćna gomila čovečjeg mesa i kostiju. Lekar je u tome prepoznao posledice tifusa, koje se često mogu osećati godinama.
Jednog dana mi je jedna žena donela teglu s nekakvom tamnosmeđom, izrazito mirisnom tečnošću. Saznala je za moju bolest i htela je da mi pomogne. Rekla je da je to švedska mešavine bilja, koja je i njoj pomogla kod teške bolesti. Sa sobom je donela prepis nekog ’’Starog rukopisa’’, u kojem je u 46 tačaka bilo objašnjeno kako te kapljice ozdrave svaku bolest, navodeći kako je recept pronađen u ostavštini nekog slavnog švedskog lekara. Svi članovi porodice, kako je pisano, doživeli su neuobičajeno duboku starost. Švedska grenčica bi po navodima u receptu, iz 43. tačke ozdravila čak ’’zarazne čireve i izrasline koji se nalaze i u vratu’’.
Kapljice sam u prvi mah pospremila u kućnu apoteku. Jednostavno nisam verovala da bi mi te skromne kapljice mogle vratiti zdravlje kad mi ni lekari nisu mogli pomoći. Uskoro sam dobila bolju pouku. Toga trenutka sam sedela pored ogromne korpe prezrelih krušaka, koje je što pre trebalo upotrebiti, kad je ponovo počeo napad. Upozorili su me da se kapljice slobodno koriste za spoljnu i unutrašnju upotrebu , zato sam bez puno razmišljanja napravila oblog od vate, namočila ga kapljicama grenčice i zavila u najlon kesicu. Položila sam je na stomak i pričvrstila je pojasom za čarape i vratila se poslu. Neopisivo dobar i topao osećaj je prožeo moje telo i iznenada mi je bilo kao kada bi neko jednim pokretom ruke potegao svu bol iz mog tela. Verujte mi, samo s tom oblogom koju sam nosila pod pojasom za čarape, nestale su sve zdravstvene teškoće iz proteklih meseci. Bolest je isčezla i napad se više nikad nije ponovio.
Našeg, tada šestogodišnjeg sina, napao je vučjak i teško ga je ranio po obrazu. Otekline tamno crvenih ogrebotina su kasnije pokrile njegov obraz od nosa prema gore. U ’’Starom rukopisu’’ pod tačkom 33 čitamo da nestaju sve ogrebotine i otvorene rane, čak i starije ako ih natopimo grenčicom do 40 puta. Dakle, ogrebotine na licu našeg sina natapali smo svako veče pre spavanja. Uskoro su bez traga nestale, kao i one koje su dosezale duboko u nos. S tim iskustvima sam 1953. godine došla u Griskirhen. Pri poseti jednog seoskog imanja, upoznala sam mladu seljanku, majku dvoje male dečice. Bila sam u staji usred muže. Umesto pozdrava, rekla je : ’’ Ako me postaviš pred zid, dozvoli ću ti da me ustreliš.’’ Već nekoliko sedmica imala je nesnošljivu glavobolju, i zbog bojazni lekara da se radi o tumoru u glavi, trebala je da ide u Linc na rentgen. Još iste večeri sam joj poslala svog sina sa teglom švedske grenčice, da bi s oblogom, bar preko noći, nestala glavobolja. Kako sam bila iznenađena kad se sledeći dan već u sedam ujutru ispred naših vrata pojavio seljanin. ’’Šta si to poslala mojoj ženi?’’ Kad je natopljenu vatu položila na glavu, već kroz dva minuta je glavobolja prestala. Ujutro su joj iz nosa izašla dva kao prst debela sivo smeđa čepa, koje je iskašljala. Bilo je to staro oboljenje čeonih udubina, koje je bilo odstranjeno samo jednim oblogom. Ta seljanka i dan danas poseže za švedskom grenčicom. Pre godinu – dve, takođe je oblogom pomogla svojoj kćeri, koja je imala tešku upalu pluća, a kapljice su uvek u rezervi u porodičnoj apoteci.
Neka je žena više meseci trpela zbog bolnog gnojenja u čeonoj udubini. Disanje kroz nos nije bilo moguće, a uz to je imala i nesnosnu glavobolju. Jaki antibiotici i zračenje nisu joj pomagali. Tada je preko noći stavila obloge sa švedskom grenčicom na nos, čelo i oči. Već posle prve upotrebe osetila je olakšanje. Nakon tri noći, upotrebljavajući obloge, disajni putevi su bili prohodni, a kroz nos su izašli veliki gnojni čepovi.
Iz viđenja sam poznavala mladu ženu koja je po rođenju svojeg šestog deteta bila senka nekadašnje žene. Pozdravila sam je i saznala da sada ništa više ne može da jede. Svu decu je morala da pošalje na čuvanje van kuće. Savetovla sam joj švedsku mešavinu bilja. Približno tri nedelje kasnije, ponovo sam je srela, ali sada kao zdravu, svežu ženu. Kapljice su napravile čudo. Sada je s apetitom sve jela i deca su ponovo bila u svom domu. ’’Bilo je kao kada bi iz mene iskočila neka životinja.’’ rekla je i nastavila da je njena majka ležala u bolinici s jako otečenom nogom, a već dugo vremena unatrag upotrebljavala štap. 75 inekcija nije donelo uspeh. Majci je poslala rukopis i savetovala joj švedsku grenčicu koja je i ovaj put brzo delovala. Noga je ponovo bila normalna, a štap suvišan.
Jednog dana sam primila pismo u kojem me poznanica moli da se s dušom zauzmem za njenu nećaku, koje je tada bila na lečenju u Galspaku. Kada je mlada žena prvi put došla kod mene, jako sam se uplašila. Iz automobila su je digli, dali su joj dva pomoćna štapa, pogrbljenom telu je uprkos pomoći trebalo više od petnaest minuta do moga stana na prvom spratu. Članci na obe noge su bili deformisani, prsti na rukama zgrčeni i nesposobni za držanje bilo čega. Kod hodanja je vukla noge za sobom, dok se gornji deo tela s trzajima bacao napred. Stajala sam na vratima stana, obe ruke sam pritisnula na srcu i nisam mogla reći ništa drugo osim: ’’Mlada gospođo, kako ste nakopali taku tešku bolest?’’ ’’Preko noći, nakon četvrtog porođaja’’ rekla je. Dakle iznenada, tako reći preko noći, ta žena je ostala pogurena da leži u krevetu. U Nemačkoj su je slali od lekara do lekara. Niko joj nije mogao pomoći. Već četiri puta je dolazila kod dr. Zejlisa, koji je morao reći da joj može samo ublažiti stanje, ali pomoći ne. Kada sam videla kako je s spoljnim stranama zgrčenih ruku uhvatila šoljicu kafe, srce mi se steglo. Savetovala sam joj švedsku grenčicu, koja se tada u Nemačkoj mogla dobiti pod imenom CRANCAMPO. Danas u mnogim apotekama i drogerijama možete dobiti po navedenom receptu napravljenu grenčicu. Mog saveta se prihvatila kao utopljenik slamnate biljke. To je bilo u februaru 1964. godine.
U septembar iste godine, mlada gospođa me je nazvala iz Galspaka da dođem po nju na autobusku stanicu u Griskirhenu. U prvom trenutku nisam znala što da mislim, kasnije sam bila beskrajno iznenađena kada je iz autobusa izašla mlada nasmešena žena pomažući se samo jednim štapom. Ukočenost i zgrčenost su nestali, kao i veći deo deformacija na nogama. Samo je još na levoj nozi imala otečeno koleno i članak. I to je do 3.avgusta godinu kasnije potpuno nestalo. Tada je zadnji put došla u Galspak, bez pomoći štapova i potpuno zdrava. Kod rođenja četvrtog deteta su bubrezi tako stradali da je to preko noći prouzrokovalo teške deformacije. Svaki dan je tri puta dnevno u mlaku vodu stavila jednu kašiku švedske grenčice i to je pila po gutljaj pre i posle jela. Iako je bilo namočeno u žitnoj rakiji, bubrezi su podneli alkohol.
. . .
Navela bih i druga iskustva o neverovatnoj delotvornosti švedske grenčice.
Od svoje sestre koja je živela u Nemačkoj saznala sam da je neka poznanica već skoro petnaest godina u invalidskim kolicima. Ta žena je za vreme rata živela u Pragu i godine 1945. ju je zadesila sudbina, na hiljade Nemaca – morala je da se skloni u podrumu kuće. Tamo je ostala više sedmica bez slame ili bilo koje druge podloge. Kasnije je sa svojim mužem došla u Lajpcig. Uskoro su se pojavile vrlo teške deformacije članaka. Na kraju joj je preostao život u invalidskim kolicima. O njenoj sudbini sam saznala tek kada joj je iznenada umro suprug, ostavivši smilovanja vrednu ženu samu, a sirotica skrhana je morala da napusti stan i preseliti se u nameštenu sobu.
U ono vreme nije bilo dozvoljeno slanje lekovitog bilja ili lekovima sličnih stvari iz Austrije u tadašnju istočnu Nemačku. Zato sam morala svaki drugi mesec slati švedsku mešavinu bilja iz pograničnog bavarskog kraja u Lajpcig. Uskoro sam dobila poverljiva pisma. Bolesnica je svaki dan tri puta uzela po jednu kašiku grenčice razređene u malo vode, razdeljenu u dva dela: polovinu pre jela i polovinu posle jela. Postupno su se deformacije smanjile i članci su postali bolje pokretni. Molile smo obe, ona u Lajpcigu, ja u Griskirhenu. Kroz 9 meseci je toliko ojačala da je nakon 51 godine invalidskih kolica, prvi put mogla otići iz svog prebivališta. Bilo joj je sve bolje. Opet je mogla sama da pere prozore i radi svakodnevne poslove, koje su joj do tada radili dobri ljudi. Kako je jaka bila njena vera u Boga, iako je bila teško bolesna, govori i ovaj događaj: drvo lipe pred njenim prozorom je za vreme bolesti postalo njena radost života. Zelenilo drveća, cvetanje, požutelost lišća i veselo skakanje ptica među ogolelim krošnjama u zimskim mesecima, bili su za nju veliki izvor veselja. Svaki dan je zahvaljivala Bogu za tu milost.
Jednom smo se kupali na jezeru Ofens. Za sedenje na obali upotrebljavali smo kockasti panj. Jednog dana taj panj je bio naslonjen na ogradi za stoku. U neposrednoj blizini odložila sam torbu za kupanje. Kada smo se spremali kući, napola nagnuta nad torbom sam spremala kupaće potrepštine. Iznenada me je pogodilo kao munja iz vedrog neba. Teški panj je pao tačno na moju nogu. Od kolena na niže nastale su dve tamno plavo crvene, kao pesnica velike otekline. Odneli su me do vozila i kasnije u sobu. Moj suprug je hteo da pozove lekara iz područja Ebens, ali sam ga ja zamolila da mi napravi oblog od mešavine švedskog bilja. Kroz približno pola sata već sam sama mogla ići stepenicama u trpezariju, a sledećeg dana noga je bila glatka kao pre nesreće. Nije se mogao videti ni najmanji krvavi podliv, a otekline velike kao pesnice su nestale.
Još jedna nezgoda se dogodila u Ofensu. Četvorogodišnju devojčicu je za vreme kupanja u nadlakticu ubo stršljen. Ruka je jako otekla. Uzela sam švedsku grenčicu. Pre nego što su se roditelji i dete obukli, ja sam donela oblog. Krenuli smo prema autu, a ja sam oblog od vate stavila na otečeno mesto. Kada smo stigli do auta, približno nakon tri minute hodanja, oteklina se smanjila. Lekarska pomoć nije bila potrebna.
Prilikom branja malina u palac me je ubola neka otrovna buba. Palac mi je preko noći otekao da je izgledao kao safalada. Žena koja se zatekla pokraj mene panično je rekla: ’’Odmah morate u bolnicu, takva infekcija može da pruzrokuje smrt.’’ Preko noći sam na palac stavila vatu natopljenu švedskom grenčicom i ujutro je palac bio kao i pre uboda.
Jednom sam imala nezgodu u praonici. To je bilo još u vreme kada je mašina za pranje rublja prala, a nije ispirala. Dosta izgužvane komade rublja bilo je potrebno drvenim kleštima izvući iz vode. Po običaju sam to uradila sama sa jakim trzajem. Klešta su mi iskliznula i sa svom snagom me pogodila u desno oko. Omamljena od bola i napola slepa, doteturala sam se na prvi sprat. Tek što sam stavila mokru oblogu sa švedskom grenčicom na oko, u trenutku su bolovi počeli prestajati. Kroz nekoliko trenutaka sam se pogledala u ogledalo. Mesto oko oka, od gore prema dole, bilo je podliveno krvlju. Natoplenu vatu, zaštićenu s plastičnom kesicom, pričvrstila sam povezom na oko. Tako povezana, četvrt sata kasnije sam ponovo otišla u praonicu. Nekoliko sledećih dana sam preko noći stavljala obloge za svaku sigurnost.
Kao i svake godine bila sam na lečenju po Kneipovoj metodi u toplicama Mihlakena. Glavna sestra je u moju sobu dovela od bola zgrčenu ženu. Trpela je jake žučne napade i od mene je htela savet. Nikakvi lekovi, kao što je pričala, nisu joj pomagali a lekar joj je savetovao operaciju. Zamolila sam je da se skine i u okolini žuči položila oblog od švedske mešavine bilja (kod takvih obloga kožu moramo pre namazati svinjskom mašću ili mašću od cvetova lekovitog nevena, jer inače alkohol previše isuši kožu). Na bolno mesto stavimo navlaženu, dobro isceđenu vatu, preko nje suvu vatu i plastičnu foliju kao toplotnu zaštitu i to sve pričvrstimo povezom – krpom, zavojem. Kada oblog odstranimo, kožu napuderišemo da sprečimo crvenilo ili svrab. U trenutku kada sam ženi htela oblog pričvrstiti pojasom za čarape, uspravila se s uzvikom: ’’Sada me više ne boli.’’ U najkraćem mogućem vremenu bila je oslobođena svih teškoća. Uz obloge je kasnije upotrebljavala i kapljice, tri puta dnevno jednu čajnu kašičicu u malo vode ili biljnom čaju. Nikada više nije osetila žučne napade.
Već nekoliko godina brinula sam se za usamljenu ženu. Naše sporazumevanje bilo je otežano zbog njene nagluvosti. U ’’Starom rukopisu’’ piše: ’’Vrate takođe i izgubljeni sluh.’’ Zbor toga je morala na moj zahtev poslušno da vlaži slušni kanal švedskom grenčicom. S kapljicama grenčice namočenim kažiprstom je natopila slušni kanal. I u tom primeru je potrebno u uho staviti malo ulja da sprečimo svrab. Žena je usput ovlažila i mesto oko uha, oko očiju po slepoočnicama i čelo. Iznenađujuće je ponovo dobro čula i istovremeno dobila mlado, sveže lice. Kad je kod silaska iz autobusa na nju naleteo automobil, licem je udarila u zemlju, a švedsko bilje je ponovo pomoglo izlečiti oštećeno tamno-plavo-crveno lice. Prvog februara proslavila je 89. rođendan. Sada ponovo čuje i možemo da se dobro sporazumevamo. Često mi poručuju ljudi, koji su slušali moja predavanja, da su posle upotrebe švedske grenčice slobodno odložili slušni aparat i ponovo dobro čuli. Kapljice dakle pomažu i kod nagluvosti i svugde gde osećamo spoljne ili unutrašnje bolove. Dobra prokrvljenost, koju prouzrokuju kapljice iz bolnih mesta vrlo brzo odstrani bolove. Zato je preporučljivo da se i padavičarima na potiljak stavljaju obloge. Uzrok za te napade je u većini slučajeva daleko u prošlosti; možda kod pada na glavu ili u šoku u dečjoj sobi.
Na predavanju u Galspaku prišao mi je mladi muškarac koji je preživeo tešku saobraćajnu nesreću – dvostruki prelom moždanog dna. Nakon isceljenja rane, svaki dan su se pojavljivali napadi padavice. Savetovala sam mu da na potiljak stavlja obloge od švedske grenčice i da svaki dan popije četiri šoljice čaja od koprive sa po dve kašike švedske grenčice. Kod jakih napada padavice je važno da se, uz obloge na potiljku, pije i čaj od koprive. Nekoliko meseci kasnije, prolazio je kraj ograde moje kuće i rekao mi da su napadi padavice prestali.
Upala moždane opne, povrede glave zbog udarca ili pada, mucanje i teškoće u govoru, mogu se uspešno lečiti s oblozima od švedske grenčice, stavljajući ih na potiljak. I kod upala polipa su ti oblozi uspešni. Ne treba ponavljati da se kod svih teških bolesti pre svega treba da se ode kod lekara. Kako sam shvatila iz pisama, oblozi od mešavine švedskog bilja su po mojem savetovanju, uspešno delovali na oči – pri ’’ODSTUPANJU MREŽNICE, KRVARENJU MREŽNICE i kod POROZNE MREŽNICE’’. Svi ti ljudi su bili blizu oslepljenju. Oblozi se polažu na zatvorene oči jedan sat dnevno. Ne smemo zaboraviti, da i kod zdravih, pre svega prenapregnutih očiju, oblozi deluju preventivno. Uz navedeno, ujutru i naveče namažemo očne kapke švedskom grenčicom, i pomažući se kažiprstom grenčicu dovodimo do očnih uglova. Na taj način dobar vid možemo sačuvati do duboke starosti.
Zbog svoje svestrane korisnosti za naše zdravlje, švedska grenčica ne bi smela faliti ni u jednoj kućnoj apoteci. Ne samo to da bi je morali imati u teglicama uvek pri ruci, već i na putovanjima bi morala biti naša pratilja. Više puta se razočaramo hranom van našeg doma i potrebno nam je nešto za aktiviranje rada želuca i žuči. Ili se osećamo oslabljeni i omamljeni – tu je švedska grenčica, pravi eliksir. Uzmemo malu količinu švedske grenčice razređenu s malo vode, namažemo slepoočnice, čelo, delove oko očiju, iza ušiju i odmah ćemo osetiti osvežavajući učinak u celome telu.
Ako se iznenada pojavi osećaj sa svim propratnim pojavama, kao što su umor, iscrpljenost, pritisak u delu čela i želuca, trebalo bi da pritisnemo na nos komadić vate namočen u švedsku grenčicu i pri tome duboko dišemo. Odmah ćete osetiti olakšanje u okolini čela i nosa. Ako je prehlada napredovala i napadnute su bronhije, udišemo kapljice sa otvorenim ustima. I tako ćete osetiti brzo olakšanje. Kada vlada grip, dnevno uzmemo jednu kafenu kašičicu, ponekad možda jednu kašiku kapljice sa malo vode i tako ćemo se svakako zaštiti od gripa. Bilo gde osetimo bolove, švedsko bilje pomaže svuda: unutrašnjom upotrebom, spoljnim mazanjem ili oblogama.
Pre nekoliko godina imala sam bubrežne napade. Lekar je za vreme rada izašao iz svoje ordinacije. U međuvremenu sam sama položila oblog od švedske grenčice u blizini bubrega i dok je došao lekar, bolovi su prestali. Bilo mi je neugodno, jer sam nepotrebno utrošila njegovo dragoceno vreme. A on je hteo da zna kako je napad tako iznenada prestao. Kad je čuo da je pomogao oblog, rekao je: ’’Odlično, tu bi inekcija bila nepotrebna.’’ Dakako, on je i sam bio zagovornik švedskog bilja. Kad bih i došla u njegovu ordinaciju, čula bih samo: ’’Tebi neću ništa prepisati jer imaš svoje švedsko bilje.’’ Objasnio mi je i mnoga druga lekovita bilja i njihovo značenje. Jednom je kod mene došla stara žena, koja je godinama hodala uz štap zbog gihta (upala zglobova) i reume sva je bila povijena, nikakva medicina joj nije pomogla i bila je na rubu živčanog sloma. Tri puta dnevno je popila kafenu kašičicu švedske grenčice u čaju od koprive i nakon tri sedmice sam čula da već hoda bez štapa.
Poznato je da za ’’Sliječnicu’’ ima više pogreba. Jedna članica iz crkvenog pevačkog zbora se je u to vreme povredila na klizanju. Pošto nas je u zboru bilo malo, jako nam je falila. Kada sam se vraćala iz crkve, srela sam je u gradu. Zbog nepokretnog kolena nije mogla da se popne strmim stepenicama na hor. Malo kasnije sam navratila kod nje sa svojom opremom za obloge. Kao žena lekara, moje pripreme je gledala sa nepoverenjem koje je nestalo kad je već nakon nekoliko trenutaka mogla bez napora da savije koleno i sledeći dan je takođe bez napora savladala stepenice do crkvenog hora. Nažalost, falila je još jedna pevačica, koja je na klizanju uganula članak. Saznali smo da se već nalazi na lečenju u bolnici. Poznanica, koju sam izlečila zamolila me je da pomognem i kod tog uganuća. Zbog bolničkog lečenja to nisam želela da uradim, ali kako ne bi ostala sama u crkvenom zboru, konačno sam odlučila da pomognem. Povređena je ležala s jako natečenim člankom na kauču. U bolnici su joj savetovali samo da drži podignutu nogu. Osećala je jake bolove. Oblog od švedske grenčice je skoro u trenutku doneo olakšanje. Sledećeg dana je došla na hor, iako je na ulicama bila jaka poledica. Bolovi su nestali, otekli članak je bio normalan a naš rekvijem je bio spašen.
Za vreme posete mestu Mihlvirtelu, u gostionici sam kod susednog stola opazila muškarca koji se svijao od bolova. Takve napade je imao više puta a lekovi mu nisu pomagali. Uzela sam svoje kapljice, izlila jednu kašiku grenčice u malo mlake vode i dala mu da popije. Dok je ispijao iz čaše, na njegovo lice se vraćala boja i uskoro je osetio da su bolovi popustili. Kroz pola godine ponovo sam boravila u tom kraju. Slučaj sam skoro zaboravila i tek me je na njega potsetio jedan gospodin, neizmerno mi zahvaljujući. Na očigled se je podmladio za nekoliko godina… Koristio je švedsku grenčicu u kapljicama i upotrebljavao obloge. Sve teškoće zbog trbušne slinavke i akutnog gastritrisa (upala želudačne sluznice) su nestale. Pored toga što izleče slinavku, kapljice preporučujemo i bolesnicima od šećerne bolesti. Takođe nestaju mladeži, bradavice i pege, nestaju i jagodasti mladeži i lojne bradavice, ako ih više puta namočimo kapljicama, čak što više s švedskom grenčicom možemo lečiti kurje oči i hemoroide. Nestaje šum i zvonjenje u ušima, ako u njih uložimo komadić vate natopljen kapljicama. Kapljice osvežavaju pamćenje, ako s njima namažemo teme na glavi, pročišćavaju krv i pospešuju krvotok, leče kolike i slabu probavu, glavobolje, sva dugotrajna oboljenja želuca i teškoće s žuči, oboljenja jetre i bubrega (takođe, ako je zabranjeno uživanje alkohola). Kod tromboze i upale vena namažemo za debljinu noža mast od nevena i preko toga stavimo obloge od švedske grenčice. Po ozdravljenju, zbog bolje prokrvljenosti, radimo kupke za noge od koprive. Kapljice ozdravljuju lenjost creva, nesvestice, čak oduzetost. Kod svih bolesti su dragocena pomoć. Pomažu čak kod oboljenja od raka. Kod akutnih bolova uzmemo kašiku kapljica s malo vode ili biljnog čaja. Ako tri puta dnevno, ujutro, u podne i uveče popijemo kafenu kašičicu kapljica s malo vode ili biljnog čaja, očuva ćemo zdravlje i stvaralaštvo do duboke starosti. Zbog toga što ih bez izuzetaka koristimo kod svih vrsta oboljenja, slobodno možemo govoriti o ponovnom uspostavljanju ili održavanju čovekovog zdravlja. Obnavljaju životni duh i jačaju životnu snagu, koja nam u današnje vreme itekako treba. Očuvajte svoje zdravlje tim čudotvornim eliksirom, očuvajte radni elan, radost do vašeg radnog zanimanja, do svoje porodice i ostalih ljudi.
Prilikom posete nekom seoskom imanju saznala sam da bi dvanaestogodišnji vlasnikov sin trebao da ide na operaciju uha. Iza bubnjača se zbog upale, stvorila gnojno žarište. Bila sam protiv operacije, jer je u sličnim primerima ponekad došlo i do gubljenja sluha. Komadić vate natopljen švedskom grenčicom smo mladiću ugurali u uho. Tako smo iz uha svaki dan izvadili toliko gnoja da su bolovi uskoro prestali i operacija nije bila potrebna.
Kod neizlečivog raka na crevima, radilo se o mladoj majci petoro dece – lekar joj je predvideo samo još nekoliko dana života. Savetovala sam joj obloge u blizini creva ujedno i čaj od podanaka iđirota (mirišljivi šaš), koji napravimo preko noći (šoljica hladne vode, poravnana kafena kašičica podanka mirišljevog šaša), procedimo i popijemo po jedan gutljaj pre i posle jela. Savetovala sam joj i čaj za pročišćavanje krvi: neven, stolisnik i koprive pomešamo u jednakim delovima; kroz dan u gutljajima popijemo bar dve litre tog čaja. Danas je ženi toliko dobro da se nadamo potpunom ozdravljenju.
Neka žena iz Hejilborna (Nemačka) piše: Moj četrdesetjednogodišnji nećak mi je pre približno deset meseci pisao iz Sakrementa u Kaliforniji, da svaki dan krvari iz creva i da je lekarska dijagnoza sigurna: rak na crevima. Zbog toga bi bio potreban izlaz blata sa strane. Odmah sam mu poslalaVašu knjigu ’’Božja apoteka’’, švedsku grenčicu, podanke mirišljavog šaša i druga bilja kao što su neven i kopriva. Poslušao je savete iz Vaše knjige. Nakon jedne godine je moj nećak mogao normalno raditi. Jaka krvarenja iz creva su prestala četvrti dan nakon što je počeo uzimati navedeno bilje. Takođe umor i mršavljenje su polagano nestali.
Jednog 52-godišnjeg muškarca su već deset godina lečili od srčane astme. Dnevno je trošio po osam tableta, već više od deset godina je mogao da spava samo sedeći, kod svakog koraka je morao ruke da podigne visoko u vazduh da dođe do daha pri čemu je hroptao. Zaključila sam da teškoće prilikom disanja ne izviru zbog srca, već od jetre. Muškarcu sam iznad jetre položila oblog od švedskog bilja. Svako jutro i svako veče je morao da pije čaj od lisičjaka (zmijina mahovina) s kafenom kašičicom švedske grenčice. Koliko je tačna bila moja dijagnoza pokazalo se već prve noći. Konačno je ponovo mogao da spava ležeći. Jake teškoće kod disanja mu već dosta godina nisu dozvoljavale da izađe pred kućna vrata. Švedske grenčica i lisičjak su tako brzo prouzrokovali poboljšanje da je tri dana kasnije već dva puta na dan šetao vrtom oko svoje kuće. Sada se polako oporavlja.
Rana, koja nakon operacije nije mogla da zaraste, preko noći je zarasla kada je pacijent popio dobar gutljaj švedske grenčice. Taj jedini gutljaj je uticao je na zaceljenje rane, koja je bila otvorena tri godine uz svakodnevnu brigu i pomoć.
I druge višegodišnje upale s gnojenjem, do kojih je često došlo zbog nesreća, a lečili su ih operacijama ili punktiranjem, su nestale s unutrašnjom ili spoljnom upotrebom švedske grenčice kao što su me izveštavali. Jedna piljarka iz komšiluka u Gradišću ispričala mi je kako njena 23-godišnja nećaka ima slušnu manu još od rođenja. Po razgovoru na univerzitetskoj klinici objasnili su joj da u tom slučaju operacija ne bi donela uspeh. Zato je nećaki savetovala upotrebu švedske grenčice u slušnom kanalu. Svi su bili jako iznenađeni kada je nakon četrnaest dana upotrebe (grenčice) nećaka dobro čula.
Dragi moji čitaoci, ne smem da vas uskratim za sledeće pismo iz Graca: ’’sasvim slučajno, ili još bolje zbog Božje predvidivosti sam razgovarala u autobusu s presrećnim 74-godišnjim muškarcem. Njemu se preko noći povratio sluh, jer je upotrebljavao švedsku grenčicu. Sluh je izgubio 1944. godine za vreme rata nakon teške povrede glave i mozga. U uho je tri puta stavljao komadić vate namočenu švedsku grenčicu.
. . .
’’STARI RUKOPIS’’
Prepis o lekovitim dejstvima Švedske gorčice
1 Ako ih više puta udišemo ili pomirišemo, ovlažimo teme glave, na glavu stavimo navlaženu krpu, nestaju bolovi i vrtoglavica, osvežavaju pamćenje i mozak.
2 Pomažu kod mutnih očiju, smanjuju crvenilo i bolove. Pomažu čak i kod upaljenih, mutnih i zalivenih očiju. Nestaju takođe pege i siva mrena, ako pravovremeno navlažimo uglove očiju ili stavimo namočenu krpu na zatvorene oči.
3 Izleče boginjavost i različite izrastke, takođe kraste u nosu i bilo gde na telu, ako ih više puta dobro navlažimo.
4 Kod zubobolje dodamo jednu kašiku kapljica u malo vode, te tu rastopinu zadržimo nekoliko trenutaka u ustima ili bolni zub namočimo ovlaženom krpom. Bol prestaje i dalje gnojenje s vremenom takođe.
5 Mehuriće na jeziku ili druge povrede, često vlažimo a kapljicama i ozdravljenje će biti brzo.
6 Ako imamo upaljeno ili ranjeno grlo, toliko da hranu i piće teško gutamo, uzmemo kapljice ujutru, u podne i naveče, te ih lagano gutamo.
7 Ako imamo grčeve u želucu, uzmemo kod napada jednu kašiku kapljica.
8 Kod kolika uzmemo tri pune kašike kapljica lagano jednu za drugom i uskoro ćemo osetiti olakšanje.
9 Kapljice nam u telu rasteraju vetrove i hlade jetra, rasteraju sve želučane teškoće i teškoće creva i pomažu kod zatvora creva.
10 Odlično su sredstvo za želudac, kada taj slabo probavlja i ne zadržava hranu.
11 Pomažu kod bolova žuči. Ujutru i naveče uzmemo punu kašiku kapljica, preko noći stavimo obloge s kapljcama i bolovi nestaju.
12 Kod zadržavanja vode u raznim delovima tela, šest nedelja za redom uzimamo ujutro i naveče po jednu kašiku kapljica u belom vinu.
13 Kod bolova i šuma u ušima s kapljicama navlažimo komadić vate i stavimo ga u uho. Jako dobro pomažu i ponekad vraćaju izgubljeni sluh.
14 Ako žena ima bolove u materici, tri dana uzastopno joj ujutru dajemo kašiku kapljica u crvenom vinu, nakon toga pola sata šetnje, sledi doručak bez mleka. Kapljice ne uzimamo s mlekom niti na mleko.
15 U zadnjih 14 dana trudnoće uzmite ujutro i naveče i po jednu kašiku kapljica, što će ublažiti i ubrzati porođaj. Rodilji dajemo svakih dva sata malu kašiku grenčice, toliko dugo da lakše i bez bolova izađe posteljica.
16 Ako se posle porođaja kod dojenja pojave upale, one će nakon vlažnih obloga iz grenčice brzo nestati.
17 Deci pospešuju izbijanje vodenih kozica. Deci dajemo kapljice u zavisnosti od starosti, razređene s vodom. Kad se kozice počnu sušiti, češče ih navlažimo s kapljicama i ožiljci neće ostati.
18 Deci i odraslima isteraju gliste, čak i trakavicu. Deci ih dajemo u zavisnosti od starosti. Na pupak pričvrstimo navlaženu krpu i brinemo da bude uvek vlažna.
19 Kod žutice će sve teškoće brzo nestati ako uzimamo tri puta dnevno po jednu kašiku kapljica, a na otečenu jetru stavljamo obloge.
20 Leče sve hemoroide, leče bubrege, pomažu kod umišljenih bolesnika bez dodatnih kura, oslobode vas depresija i melanholije i pospešuju i metabolizam.
21 Takođe leči i unutrašnje hemoroide, ako ih na početku češće ovlažimo i popijemo švedsku grenčicu, posebno pre spavanja, na spoljnoj strani treba položiti navlažen komad vate. Suvišnu krv potisne u opticaj i smanji osećaj pečenja.
22 Ako čovek leži u nesvesti, po potrebi mu otvorimo usta, ulijemo kašiku kapljica i bolesnik će doći k sebi.
23 To sredstvo ako ga popijemo odstrani i bolove kod tihe padavice (grčevi). Grčevi će brzo nestati.
24 Kod plućne tuberkuloze uzimamo kapljice ujutro na prazan želudac. Kura nek traje šest nedelja
25 Ako je ženi izostao mesečni ciklus ili ako je preobilan, uzima kapljice tri dana i to ponovi dvadeset puta. Kapljice uspostave pravilnu ravnotežu.
26 To sredstvo pomaže i kod belog pranja.
27 Ako ga muči padavica (epilepsija), kapljce mu se moraju dati odmah. Bolesnik neka potom uzima samo taj lek, jer okrepljuje napadnuti živčani sastav kao i telo i čuva nas pred svim bolestima.
28 Leče oduzetost, odstranjuju vrtoglavicu i slabost.
29 Leče takođe vodene kozice i šen.
30 Ako čovek ima groznicu, vruću ili hladnu, i potpuno je slab damo mu jednu kašiku kapljica i bolesnik će ubrzo doći k sebi, ako nije telo opteretio drugim sredstvima. Puls će postati normalan. Ako je groznica bila i previsoka, bolesnik će se osećati bolje.
31 Kapljice leče takođe i rak, stare vodene kozice i bradavice, kao i ispucale ruke. Ako je rana stara i gnojna ili ako ima izraslina, sve dobro isperemo belim vinom i pokrijemo krpom omočenom kapljicama. Odstrane čireve, bolove i izrasline i rana počinje da zaceljuje.
32 Bez opasnosti zaceljuju sve rane, posekotine i ogrebotine, ako ih češće navlažimo s kapljicama. Uzmemo krpu, namočimo je u kapljice i njom prekrijemo rane. Kroz kratko vreme bol nestane, spreče nastanak infekcije i gnojenja, leče takođe stare prostrelne rane. Ako su u tkivu rupe, nalijemo kapljice u ranu, koju pre toga nije obavezno očistiti. Redovnim stavljanjem obloga, doći će do ozdravljenja u kratkom vremenu.
33 Odsrtanjuje sve ogrebotine, iako su stare, i zastarele otvorene rane, ako ih namočimo 40 puta. Posle rana koje izlečimo tim kapljicama, ne ostaju ožiljci.
34 Do kraja leče i sve fistule, iako se čine neizlečive. Povreda može biti neograničeno stara.
35 Leče sve povrede zbog opekotina koje su nastale zbog vatre, vrele vode ili masti ako povređeno mesto istajno mažemo s kapljicama. Ne nastaju plikovi, oduzimaju vrelinu i gnojni mehuri u potpunosti nestaju.
36 Odstranjuju kvrge i pege, koje su nastale zbog različitih udaraca.
37 Ako čovek nema apetita, kapljice mu vrate izgubljen čulo ukusa.
38 Kod teške slabokrvnosti, kapljice vrate izgubljenu boju ako ih jedno vreme uzimamo svako jutro. Čiste krv i stvaraju novu i pospešuju krvotok.
39 Reumatski bolovi u zglobovima nestaju ako kapljice uzimamo ujutro i naveče i ako na bolno mesto polažemo krpu ovlaženu kapljicama.
40 Leče ozebline na rukama i stopalima ako su i otvorene rane. Ako je moguće, što češće stavljamo ovlaženu krpu, posebno preko noći.
41 Na kurje oči položimo kapljicama omočen komadić vate i brinemo da je vata na bolnom mestu uvek vlažna. Kroz tri dana oči ispadaju ili ih bez bolova izljuštimo.
42 Leče i ugrize besnih pasa i drugih životinja. Koprive popijemo i tako deluju lekovito unštavajući sve otrove. Rane prekrijemo vlažnom krpom.
43 Kod kuge i drugih zaraznih bolesti je dobro da više puta na dan uzimamo kapljice, jer leče zarazne tvorevine i izraslilne ako su već i prisutne u vratu.
44 Ko po noći ne može da spava, neka uzme kapljice pre spavanja. Kod nervozne nesanice položimo krpu namočenu s razređenim kapljicama na srce.
45 Pijanog čoveka s dve kašike tih kapljica možemo u trenutku otrezniti.
46 Ko svaki dan ujutro i naveče uzima te kapljice, ne trebaju mu nikakvi drugi lekovi. Kapljice krepe telo, osvežavaju živce i krv, sprečavaju tremor ruku i nogu. Ukratko, deluju protiv svih bolesti. Telo ostaje čvrsto, lice mladoliko i lepo.
***
Važno: Sve navedene količine kapljica koje pijemo moraju biti razređene s vodom ili čajem.
NAČIN UPOTREBE
Unutrašnja:
Za sprečavanje bolesti (preventiva) uzimamo po receptu iz ’’Strarog rukopisa’’ ujutro i naveče po jednu kafenu kašičicu razređenih kapljica. Kod raznovrsnih bolesti uzimamo po tri kašike dnevno ovako: po jednu kašiku kapljica razređenih u 1,8 litre biljnog čaja, razdeljeno na pola sata pre svakog jela.
Oblozi iz mešavina švedskog bilja
Uzimajući u obzir bolno mesto, uzmemo veći ili manji komadić vate ili krpu koju namočimo švedskom grenčicom i položimo na lečeno mesto koje smo pre toga namazali svinjskom mašću ili mašću od nevena. Preko toga stavimo plastičnu foliju da se ne umažemo rublje. Nakon toga povežemo krpom ili zavijemo zavojem. Oblog pustimo da deluje dva do četiri sata, u zavisnosi od bolesti. Ako pacijent izdrži, slobodno pustimo oblog i preko noći. Nakon odstranjenja obloga, kožu napuderišemo. Ako bi se kod osetljivih osoba uprkos tome pojavile kožne upale ili crvenilo, trebalo bi obloge držati kraće vreme ili ih za potrebno vreme potpuno odstraniti.
Osobe koje su alergične neka odstrane foliju i upotrebljavaju samo krpu. Nikako ne smemo zaboraviti na mazanje kože! Ako bi se pojavio svrab, trebalo bi da se namažemo mašću od nevena.
Iz knjige Marije Treben: ‚‚Zdravlje iz Božje apoteke‚‚
Zlatko Šćepanović
* * *
Decenijama već moja porodica koristi eliksir koji se kod nas zove Švedska grančica, mada je adekvatnij naziv Švedska gorčica, jer se radi o gorkom toniku, a zapravo najpoznatiji je internacionalni naziv Sweden Bitter. Recept za eliksir su po predanju pronašli nakon smrti poznatog švedskog lekara, rektora medicine dr. Samsta, u njegovim beleškama, to jest recepturu i opis delovanja na bolesti, i to se vodi kao „Stari rukopis“ koji dajemo na kraju teksta. Navodno je Dr. Samst stradao tako što je pao jašući konja i to u svojoj 104. godini života. Time se ističe snaga eliksira i njegovo dejstvo na zdravlje i dug život. Takođe, po predanju i njegovi roditelji i praroditelji su doživeli tako duboku starost zahvaljujući eliksiru koji je bio porodična tradicija. Tako se eliksir predstavlja savremenoj publici, što zvuči obećavajuće, ali razumna mera opreza treba postojati kod vas kada pristupate ovom preparatu.
Radi se o gorkom toniku, zapravo srednjovekovnoj formuli kombinacije lekovitog bilja i venecijanskog terijaka, (terijak – smesa eteričnih ulja, minerala i biljnog praha) receptura koju je popularisala nakon II Svetskog rata austrijska isceliteljka i travarka Marija Treben. Tonik u sebi sadrži 24 ili čak i 34 razne lekovite biljke, zavisno od proizvodjača. Po mom rasudjivanju i znanju neke biljke su možda i suvišne u kombinaciji, ali mešavina je takva kakva je i daje rezultate, pa je ne treba menjati kao što je to uradio hrvatski proizvodjač Encian sa svojim proizvodom, po tvrdnji forumaša sa interneta.
U nastavku ću preneti tekst austrijske isceliteljke Marije Treben o lekovitim svojstvima Švedske grančice, mada vas upozoravam da budete zdravo sumnjičavi i skeptični oko zaključivanja o univerzalnosti delovanja eliksira. Sama Marija Treben je i promovisala Švedsku grančicu i stvorila joj svetsku popularnost. I nabrojala je dosta primera gde je Švedska grančica delovala, medjutim ne i slučajeve gde eliksir nije delovao. A toga je sigurno bilo i mi ne možemo proceniti da li je bilo više uspeha ili neuspeha, što je inače vrlo uočljivo u sferi alternativnog lečenja gde svi ističu uspehe a ne i neuspehe, pa se često ima utisak da se nudi svemogući preparat za sve bolesti i svakoga.
Mi u porodici cenimo eliksir i koristimo ga decenijama u najrazličitije svrhe, ali to radimo po potrebi, ne stalno. Ujedno, Mariborske lekarne koje prave po nama najbolju verziju Švedske grančice upozoravaju u opisu dejstva eliksira da se tonik pije 7 ili 14 dana pa da se pravi pauza od nedelju dve, iz zdravstvenih razloga, jer svaki preparat ma koliko bio dobar, suštinski ozbiljno utiče na vaš prirodni metabolizam i imunitet.
Navedimo naše iskustvo sa preparatom:
- ubrzava zarastanje rana i smanjivanje ožiljka
- podstiče apetit i rad creva – brzo se ogladni nakon uzimanja eliksira i ubrzava pražnjenje creva, što nekada zna da bude problematično ako ga često pijete u toku dana, jer imate više stolica, što vas iscrpljuje i gubite minerale
- snažan je diuretik, nakon konzumacije sledi vam toalet u svakom slučaju. Neki fanatični alternativci bi rekli da je to odlično jer vas detoxinira, medjutim to znači da može i da vam optereti bubrege ako ga često uzimate i istera kalijum iz organizma
- ubrzava metabolizam, deluje kao biostimulator untrašnjih organa. Obratite pažnju na to ako imate kancer, ciste ili visok krvni pritisak, jer može da pogorša stanje
- razredjuje krv i poboljšava prokrvljenost što može biti korisno kod reuma i slabe prokrvljenosti kapilara. Specifično stanje kod dužeg korišćenja Švedske grančice je da vam se svojstvo krvi menja, ona postaje svetlija i fluidinija. Na primer, kada se posečete, krv će vam zbog toga duže teći, zbog čega ne smete da pijete eliksir pre operacija, u trudnoći i ako ste hemofiličar. Krasta koja vam se stvori na rani je svetlo crvena, nije klasično braon boje, i glatka je, nije hrapava. Interesantno, zar ne?
- obloge od Švedske grančice greju i ubrzavaju oporavak upalnih ili udarenih mesta. Kod išijasa mnogo brže umiruje bol i leči upalu nerava od bilo koje farmaceutske kreme (izuzimam inekcije protiv bolova).
- kod upale grla, u početnoj fazi nekoliko kapi Švedske grančice na samo grlo vrlo često (ali ne baš i uvek, da se precizno razumemo) smiruje upalu.
- rešava vas zatvora, nekada i na spektakularan način, tako da budite oprezni oko porcije eliksira koji uzimate, zna da vas iznenadi više nego sok od šljiva.
Kao posledica i svojstvo eliksira da svojom gorčinom tonizira unutrašnje organe i da razredjuje krv, sigurno je da može pomoći mnogima u različitim vidovima bolesti, pa i ponekad da napravi čudo. Mišljenja smo da eliksir ne treba piti stalno, jer kao što rekoh svojim diuretičnim svojstvima izbacuje pored otrova iz vašeg organizma i gomilu potrebnih supstanci i minerala, što može dovesti do slabosti organizma i nekih organa, pa u tom smislu valja biti oprezan.
Takodje, u svakom slučaju pre unutrašnje upotrebe Švedske grančice se treba obavezno posavetovati sa lekarom, da ne bi sebi naneli nepopravljivu zdravstvenu štetu. Švedska grančica svakako nije za decu, trudnice i doilje, za bubrežne bolesnike, za bolesnike sa problemima jetre, hemofiličare, itd.
Na tržištu postoji mnogo proizvodjača Sweden bittera. Odmah da kažemo jasno i glasno da tražite gotov eliksir ili čajnu mešavinu Švedske grenčice, koji proizvode slovenci i Mariborske lekarne. Možete uzeti i čajnu mešavinu pa sami napraviti, ali znajte da je mnogo lošijeg ukusa nego gotov proizvod. Izbegavajte Pervivo Sweden Bitter jer po nama nema veze sa originalnim eliksirom, ni po izgledu, ukusu a ni po dejstvu, već predstavlja blagu rakiju travaricu. Izbegavajte i domaće srpske Grančice, kao i neke austrijske, jer ukusom i gorčinom ne deluju ubedljivo. S obzirom da smo probali razne varijante, jer nekada nije bilo da se kupi slovenačka verzija, nalazili smo ponekad dobre madjarske i nemačke varijante. Kada probate slovence, lako će vam biti da ocenite kvalitet ostalih proizvodjača kojih ima dosta, jer je eliksir popularan širom sveta.
. . .
Švedska gorčica – ispovest Marije Treben iz knjige „Božija apoteka“
.
Zvuči kao bajka, ali sve se to zaista dogodilo. Kao mlada devojka, teško bolesna sam došla u blizinu Lembaha u Mihlvirtel. Iz nemačko – studentskog područja bila sam proterana, pa sam u nekom bavarskom logoru obolela od trbušnog tifusa, zbog trovanja mesom. Toj bolesti pridružule su se još žutica i zatvor creva. Više od pola godine provela sam u bolnici. Kad sam s detetom i majkom došla kod supruga u Austriju, bila sam u vrlo lošem zdravstvenom stanju. U noći su se javili bolovi koji su mi kao mačem probadali telo. U tim trenucima nisam mogla da sedim, ležim ili stojim. Ujedno su započeli i grčevi sa povraćanjem i prolivom. Bila sam nemoćna gomila čovečjeg mesa i kostiju. Lekar je u tome prepoznao posledice tifusa, koje se često mogu osećati godinama.
Jednog dana mi je jedna žena donela teglu s nekakvom tamnosmeđom, izrazito mirisnom tečnošću. Saznala je za moju bolest i htela je da mi pomogne. Rekla je da je to švedska mešavine bilja, koja je i njoj pomogla kod teške bolesti. Sa sobom je donela prepis nekog ’’Starog rukopisa’’, u kojem je u 46 tačaka bilo objašnjeno kako te kapljice ozdrave svaku bolest, navodeći kako je recept pronađen u ostavštini nekog slavnog švedskog lekara. Svi članovi porodice, kako je pisano, doživeli su neuobičajeno duboku starost. Švedska grenčica bi po navodima u receptu, iz 43. tačke ozdravila čak ’’zarazne čireve i izrasline koji se nalaze i u vratu’’.
Kapljice sam u prvi mah pospremila u kućnu apoteku. Jednostavno nisam verovala da bi mi te skromne kapljice mogle vratiti zdravlje kad mi ni lekari nisu mogli pomoći. Uskoro sam dobila bolju pouku. Toga trenutka sam sedela pored ogromne korpe prezrelih krušaka, koje je što pre trebalo upotrebiti, kad je ponovo počeo napad. Upozorili su me da se kapljice slobodno koriste za spoljnu i unutrašnju upotrebu , zato sam bez puno razmišljanja napravila oblog od vate, namočila ga kapljicama grenčice i zavila u najlon kesicu. Položila sam je na stomak i pričvrstila je pojasom za čarape i vratila se poslu. Neopisivo dobar i topao osećaj je prožeo moje telo i iznenada mi je bilo kao kada bi neko jednim pokretom ruke potegao svu bol iz mog tela. Verujte mi, samo s tom oblogom koju sam nosila pod pojasom za čarape, nestale su sve zdravstvene teškoće iz proteklih meseci. Bolest je isčezla i napad se više nikad nije ponovio.
Našeg, tada šestogodišnjeg sina, napao je vučjak i teško ga je ranio po obrazu. Otekline tamno crvenih ogrebotina su kasnije pokrile njegov obraz od nosa prema gore. U ’’Starom rukopisu’’ pod tačkom 33 čitamo da nestaju sve ogrebotine i otvorene rane, čak i starije ako ih natopimo grenčicom do 40 puta. Dakle, ogrebotine na licu našeg sina natapali smo svako veče pre spavanja. Uskoro su bez traga nestale, kao i one koje su dosezale duboko u nos. S tim iskustvima sam 1953. godine došla u Griskirhen. Pri poseti jednog seoskog imanja, upoznala sam mladu seljanku, majku dvoje male dečice. Bila sam u staji usred muže. Umesto pozdrava, rekla je : ’’ Ako me postaviš pred zid, dozvoli ću ti da me ustreliš.’’ Već nekoliko sedmica imala je nesnošljivu glavobolju, i zbog bojazni lekara da se radi o tumoru u glavi, trebala je da ide u Linc na rentgen. Još iste večeri sam joj poslala svog sina sa teglom švedske grenčice, da bi s oblogom, bar preko noći, nestala glavobolja. Kako sam bila iznenađena kad se sledeći dan već u sedam ujutru ispred naših vrata pojavio seljanin. ’’Šta si to poslala mojoj ženi?’’ Kad je natopljenu vatu položila na glavu, već kroz dva minuta je glavobolja prestala. Ujutro su joj iz nosa izašla dva kao prst debela sivo smeđa čepa, koje je iskašljala. Bilo je to staro oboljenje čeonih udubina, koje je bilo odstranjeno samo jednim oblogom. Ta seljanka i dan danas poseže za švedskom grenčicom. Pre godinu – dve, takođe je oblogom pomogla svojoj kćeri, koja je imala tešku upalu pluća, a kapljice su uvek u rezervi u porodičnoj apoteci.
Neka je žena više meseci trpela zbog bolnog gnojenja u čeonoj udubini. Disanje kroz nos nije bilo moguće, a uz to je imala i nesnosnu glavobolju. Jaki antibiotici i zračenje nisu joj pomagali. Tada je preko noći stavila obloge sa švedskom grenčicom na nos, čelo i oči. Već posle prve upotrebe osetila je olakšanje. Nakon tri noći, upotrebljavajući obloge, disajni putevi su bili prohodni, a kroz nos su izašli veliki gnojni čepovi.
Iz viđenja sam poznavala mladu ženu koja je po rođenju svojeg šestog deteta bila senka nekadašnje žene. Pozdravila sam je i saznala da sada ništa više ne može da jede. Svu decu je morala da pošalje na čuvanje van kuće. Savetovla sam joj švedsku mešavinu bilja. Približno tri nedelje kasnije, ponovo sam je srela, ali sada kao zdravu, svežu ženu. Kapljice su napravile čudo. Sada je s apetitom sve jela i deca su ponovo bila u svom domu. ’’Bilo je kao kada bi iz mene iskočila neka životinja.’’ rekla je i nastavila da je njena majka ležala u bolinici s jako otečenom nogom, a već dugo vremena unatrag upotrebljavala štap. 75 inekcija nije donelo uspeh. Majci je poslala rukopis i savetovala joj švedsku grenčicu koja je i ovaj put brzo delovala. Noga je ponovo bila normalna, a štap suvišan.
Jednog dana sam primila pismo u kojem me poznanica moli da se s dušom zauzmem za njenu nećaku, koje je tada bila na lečenju u Galspaku. Kada je mlada žena prvi put došla kod mene, jako sam se uplašila. Iz automobila su je digli, dali su joj dva pomoćna štapa, pogrbljenom telu je uprkos pomoći trebalo više od petnaest minuta do moga stana na prvom spratu. Članci na obe noge su bili deformisani, prsti na rukama zgrčeni i nesposobni za držanje bilo čega. Kod hodanja je vukla noge za sobom, dok se gornji deo tela s trzajima bacao napred. Stajala sam na vratima stana, obe ruke sam pritisnula na srcu i nisam mogla reći ništa drugo osim: ’’Mlada gospođo, kako ste nakopali taku tešku bolest?’’ ’’Preko noći, nakon četvrtog porođaja’’ rekla je. Dakle iznenada, tako reći preko noći, ta žena je ostala pogurena da leži u krevetu. U Nemačkoj su je slali od lekara do lekara. Niko joj nije mogao pomoći. Već četiri puta je dolazila kod dr. Zejlisa, koji je morao reći da joj može samo ublažiti stanje, ali pomoći ne. Kada sam videla kako je s spoljnim stranama zgrčenih ruku uhvatila šoljicu kafe, srce mi se steglo. Savetovala sam joj švedsku grenčicu, koja se tada u Nemačkoj mogla dobiti pod imenom CRANCAMPO. Danas u mnogim apotekama i drogerijama možete dobiti po navedenom receptu napravljenu grenčicu. Mog saveta se prihvatila kao utopljenik slamnate biljke. To je bilo u februaru 1964. godine.
U septembar iste godine, mlada gospođa me je nazvala iz Galspaka da dođem po nju na autobusku stanicu u Griskirhenu. U prvom trenutku nisam znala što da mislim, kasnije sam bila beskrajno iznenađena kada je iz autobusa izašla mlada nasmešena žena pomažući se samo jednim štapom. Ukočenost i zgrčenost su nestali, kao i veći deo deformacija na nogama. Samo je još na levoj nozi imala otečeno koleno i članak. I to je do 3.avgusta godinu kasnije potpuno nestalo. Tada je zadnji put došla u Galspak, bez pomoći štapova i potpuno zdrava. Kod rođenja četvrtog deteta su bubrezi tako stradali da je to preko noći prouzrokovalo teške deformacije. Svaki dan je tri puta dnevno u mlaku vodu stavila jednu kašiku švedske grenčice i to je pila po gutljaj pre i posle jela. Iako je bilo namočeno u žitnoj rakiji, bubrezi su podneli alkohol.
. . .
Navela bih i druga iskustva o neverovatnoj delotvornosti švedske grenčice.
Od svoje sestre koja je živela u Nemačkoj saznala sam da je neka poznanica već skoro petnaest godina u invalidskim kolicima. Ta žena je za vreme rata živela u Pragu i godine 1945. ju je zadesila sudbina, na hiljade Nemaca – morala je da se skloni u podrumu kuće. Tamo je ostala više sedmica bez slame ili bilo koje druge podloge. Kasnije je sa svojim mužem došla u Lajpcig. Uskoro su se pojavile vrlo teške deformacije članaka. Na kraju joj je preostao život u invalidskim kolicima. O njenoj sudbini sam saznala tek kada joj je iznenada umro suprug, ostavivši smilovanja vrednu ženu samu, a sirotica skrhana je morala da napusti stan i preseliti se u nameštenu sobu.
U ono vreme nije bilo dozvoljeno slanje lekovitog bilja ili lekovima sličnih stvari iz Austrije u tadašnju istočnu Nemačku. Zato sam morala svaki drugi mesec slati švedsku mešavinu bilja iz pograničnog bavarskog kraja u Lajpcig. Uskoro sam dobila poverljiva pisma. Bolesnica je svaki dan tri puta uzela po jednu kašiku grenčice razređene u malo vode, razdeljenu u dva dela: polovinu pre jela i polovinu posle jela. Postupno su se deformacije smanjile i članci su postali bolje pokretni. Molile smo obe, ona u Lajpcigu, ja u Griskirhenu. Kroz 9 meseci je toliko ojačala da je nakon 51 godine invalidskih kolica, prvi put mogla otići iz svog prebivališta. Bilo joj je sve bolje. Opet je mogla sama da pere prozore i radi svakodnevne poslove, koje su joj do tada radili dobri ljudi. Kako je jaka bila njena vera u Boga, iako je bila teško bolesna, govori i ovaj događaj: drvo lipe pred njenim prozorom je za vreme bolesti postalo njena radost života. Zelenilo drveća, cvetanje, požutelost lišća i veselo skakanje ptica među ogolelim krošnjama u zimskim mesecima, bili su za nju veliki izvor veselja. Svaki dan je zahvaljivala Bogu za tu milost.
Jednom smo se kupali na jezeru Ofens. Za sedenje na obali upotrebljavali smo kockasti panj. Jednog dana taj panj je bio naslonjen na ogradi za stoku. U neposrednoj blizini odložila sam torbu za kupanje. Kada smo se spremali kući, napola nagnuta nad torbom sam spremala kupaće potrepštine. Iznenada me je pogodilo kao munja iz vedrog neba. Teški panj je pao tačno na moju nogu. Od kolena na niže nastale su dve tamno plavo crvene, kao pesnica velike otekline. Odneli su me do vozila i kasnije u sobu. Moj suprug je hteo da pozove lekara iz područja Ebens, ali sam ga ja zamolila da mi napravi oblog od mešavine švedskog bilja. Kroz približno pola sata već sam sama mogla ići stepenicama u trpezariju, a sledećeg dana noga je bila glatka kao pre nesreće. Nije se mogao videti ni najmanji krvavi podliv, a otekline velike kao pesnice su nestale.
Još jedna nezgoda se dogodila u Ofensu. Četvorogodišnju devojčicu je za vreme kupanja u nadlakticu ubo stršljen. Ruka je jako otekla. Uzela sam švedsku grenčicu. Pre nego što su se roditelji i dete obukli, ja sam donela oblog. Krenuli smo prema autu, a ja sam oblog od vate stavila na otečeno mesto. Kada smo stigli do auta, približno nakon tri minute hodanja, oteklina se smanjila. Lekarska pomoć nije bila potrebna.
Prilikom branja malina u palac me je ubola neka otrovna buba. Palac mi je preko noći otekao da je izgledao kao safalada. Žena koja se zatekla pokraj mene panično je rekla: ’’Odmah morate u bolnicu, takva infekcija može da pruzrokuje smrt.’’ Preko noći sam na palac stavila vatu natopljenu švedskom grenčicom i ujutro je palac bio kao i pre uboda.
Jednom sam imala nezgodu u praonici. To je bilo još u vreme kada je mašina za pranje rublja prala, a nije ispirala. Dosta izgužvane komade rublja bilo je potrebno drvenim kleštima izvući iz vode. Po običaju sam to uradila sama sa jakim trzajem. Klešta su mi iskliznula i sa svom snagom me pogodila u desno oko. Omamljena od bola i napola slepa, doteturala sam se na prvi sprat. Tek što sam stavila mokru oblogu sa švedskom grenčicom na oko, u trenutku su bolovi počeli prestajati. Kroz nekoliko trenutaka sam se pogledala u ogledalo. Mesto oko oka, od gore prema dole, bilo je podliveno krvlju. Natoplenu vatu, zaštićenu s plastičnom kesicom, pričvrstila sam povezom na oko. Tako povezana, četvrt sata kasnije sam ponovo otišla u praonicu. Nekoliko sledećih dana sam preko noći stavljala obloge za svaku sigurnost.
Kao i svake godine bila sam na lečenju po Kneipovoj metodi u toplicama Mihlakena. Glavna sestra je u moju sobu dovela od bola zgrčenu ženu. Trpela je jake žučne napade i od mene je htela savet. Nikakvi lekovi, kao što je pričala, nisu joj pomagali a lekar joj je savetovao operaciju. Zamolila sam je da se skine i u okolini žuči položila oblog od švedske mešavine bilja (kod takvih obloga kožu moramo pre namazati svinjskom mašću ili mašću od cvetova lekovitog nevena, jer inače alkohol previše isuši kožu). Na bolno mesto stavimo navlaženu, dobro isceđenu vatu, preko nje suvu vatu i plastičnu foliju kao toplotnu zaštitu i to sve pričvrstimo povezom – krpom, zavojem. Kada oblog odstranimo, kožu napuderišemo da sprečimo crvenilo ili svrab. U trenutku kada sam ženi htela oblog pričvrstiti pojasom za čarape, uspravila se s uzvikom: ’’Sada me više ne boli.’’ U najkraćem mogućem vremenu bila je oslobođena svih teškoća. Uz obloge je kasnije upotrebljavala i kapljice, tri puta dnevno jednu čajnu kašičicu u malo vode ili biljnom čaju. Nikada više nije osetila žučne napade.
Već nekoliko godina brinula sam se za usamljenu ženu. Naše sporazumevanje bilo je otežano zbog njene nagluvosti. U ’’Starom rukopisu’’ piše: ’’Vrate takođe i izgubljeni sluh.’’ Zbor toga je morala na moj zahtev poslušno da vlaži slušni kanal švedskom grenčicom. S kapljicama grenčice namočenim kažiprstom je natopila slušni kanal. I u tom primeru je potrebno u uho staviti malo ulja da sprečimo svrab. Žena je usput ovlažila i mesto oko uha, oko očiju po slepoočnicama i čelo. Iznenađujuće je ponovo dobro čula i istovremeno dobila mlado, sveže lice. Kad je kod silaska iz autobusa na nju naleteo automobil, licem je udarila u zemlju, a švedsko bilje je ponovo pomoglo izlečiti oštećeno tamno-plavo-crveno lice. Prvog februara proslavila je 89. rođendan. Sada ponovo čuje i možemo da se dobro sporazumevamo. Često mi poručuju ljudi, koji su slušali moja predavanja, da su posle upotrebe švedske grenčice slobodno odložili slušni aparat i ponovo dobro čuli. Kapljice dakle pomažu i kod nagluvosti i svugde gde osećamo spoljne ili unutrašnje bolove. Dobra prokrvljenost, koju prouzrokuju kapljice iz bolnih mesta vrlo brzo odstrani bolove. Zato je preporučljivo da se i padavičarima na potiljak stavljaju obloge. Uzrok za te napade je u većini slučajeva daleko u prošlosti; možda kod pada na glavu ili u šoku u dečjoj sobi.
Na predavanju u Galspaku prišao mi je mladi muškarac koji je preživeo tešku saobraćajnu nesreću – dvostruki prelom moždanog dna. Nakon isceljenja rane, svaki dan su se pojavljivali napadi padavice. Savetovala sam mu da na potiljak stavlja obloge od švedske grenčice i da svaki dan popije četiri šoljice čaja od koprive sa po dve kašike švedske grenčice. Kod jakih napada padavice je važno da se, uz obloge na potiljku, pije i čaj od koprive. Nekoliko meseci kasnije, prolazio je kraj ograde moje kuće i rekao mi da su napadi padavice prestali.
Upala moždane opne, povrede glave zbog udarca ili pada, mucanje i teškoće u govoru, mogu se uspešno lečiti s oblozima od švedske grenčice, stavljajući ih na potiljak. I kod upala polipa su ti oblozi uspešni. Ne treba ponavljati da se kod svih teških bolesti pre svega treba da se ode kod lekara. Kako sam shvatila iz pisama, oblozi od mešavine švedskog bilja su po mojem savetovanju, uspešno delovali na oči – pri ’’ODSTUPANJU MREŽNICE, KRVARENJU MREŽNICE i kod POROZNE MREŽNICE’’. Svi ti ljudi su bili blizu oslepljenju. Oblozi se polažu na zatvorene oči jedan sat dnevno. Ne smemo zaboraviti, da i kod zdravih, pre svega prenapregnutih očiju, oblozi deluju preventivno. Uz navedeno, ujutru i naveče namažemo očne kapke švedskom grenčicom, i pomažući se kažiprstom grenčicu dovodimo do očnih uglova. Na taj način dobar vid možemo sačuvati do duboke starosti.
Zbog svoje svestrane korisnosti za naše zdravlje, švedska grenčica ne bi smela faliti ni u jednoj kućnoj apoteci. Ne samo to da bi je morali imati u teglicama uvek pri ruci, već i na putovanjima bi morala biti naša pratilja. Više puta se razočaramo hranom van našeg doma i potrebno nam je nešto za aktiviranje rada želuca i žuči. Ili se osećamo oslabljeni i omamljeni – tu je švedska grenčica, pravi eliksir. Uzmemo malu količinu švedske grenčice razređenu s malo vode, namažemo slepoočnice, čelo, delove oko očiju, iza ušiju i odmah ćemo osetiti osvežavajući učinak u celome telu.
Ako se iznenada pojavi osećaj sa svim propratnim pojavama, kao što su umor, iscrpljenost, pritisak u delu čela i želuca, trebalo bi da pritisnemo na nos komadić vate namočen u švedsku grenčicu i pri tome duboko dišemo. Odmah ćete osetiti olakšanje u okolini čela i nosa. Ako je prehlada napredovala i napadnute su bronhije, udišemo kapljice sa otvorenim ustima. I tako ćete osetiti brzo olakšanje. Kada vlada grip, dnevno uzmemo jednu kafenu kašičicu, ponekad možda jednu kašiku kapljice sa malo vode i tako ćemo se svakako zaštiti od gripa. Bilo gde osetimo bolove, švedsko bilje pomaže svuda: unutrašnjom upotrebom, spoljnim mazanjem ili oblogama.
Pre nekoliko godina imala sam bubrežne napade. Lekar je za vreme rada izašao iz svoje ordinacije. U međuvremenu sam sama položila oblog od švedske grenčice u blizini bubrega i dok je došao lekar, bolovi su prestali. Bilo mi je neugodno, jer sam nepotrebno utrošila njegovo dragoceno vreme. A on je hteo da zna kako je napad tako iznenada prestao. Kad je čuo da je pomogao oblog, rekao je: ’’Odlično, tu bi inekcija bila nepotrebna.’’ Dakako, on je i sam bio zagovornik švedskog bilja. Kad bih i došla u njegovu ordinaciju, čula bih samo: ’’Tebi neću ništa prepisati jer imaš svoje švedsko bilje.’’ Objasnio mi je i mnoga druga lekovita bilja i njihovo značenje. Jednom je kod mene došla stara žena, koja je godinama hodala uz štap zbog gihta (upala zglobova) i reume sva je bila povijena, nikakva medicina joj nije pomogla i bila je na rubu živčanog sloma. Tri puta dnevno je popila kafenu kašičicu švedske grenčice u čaju od koprive i nakon tri sedmice sam čula da već hoda bez štapa.
Poznato je da za ’’Sliječnicu’’ ima više pogreba. Jedna članica iz crkvenog pevačkog zbora se je u to vreme povredila na klizanju. Pošto nas je u zboru bilo malo, jako nam je falila. Kada sam se vraćala iz crkve, srela sam je u gradu. Zbog nepokretnog kolena nije mogla da se popne strmim stepenicama na hor. Malo kasnije sam navratila kod nje sa svojom opremom za obloge. Kao žena lekara, moje pripreme je gledala sa nepoverenjem koje je nestalo kad je već nakon nekoliko trenutaka mogla bez napora da savije koleno i sledeći dan je takođe bez napora savladala stepenice do crkvenog hora. Nažalost, falila je još jedna pevačica, koja je na klizanju uganula članak. Saznali smo da se već nalazi na lečenju u bolnici. Poznanica, koju sam izlečila zamolila me je da pomognem i kod tog uganuća. Zbog bolničkog lečenja to nisam želela da uradim, ali kako ne bi ostala sama u crkvenom zboru, konačno sam odlučila da pomognem. Povređena je ležala s jako natečenim člankom na kauču. U bolnici su joj savetovali samo da drži podignutu nogu. Osećala je jake bolove. Oblog od švedske grenčice je skoro u trenutku doneo olakšanje. Sledećeg dana je došla na hor, iako je na ulicama bila jaka poledica. Bolovi su nestali, otekli članak je bio normalan a naš rekvijem je bio spašen.
Za vreme posete mestu Mihlvirtelu, u gostionici sam kod susednog stola opazila muškarca koji se svijao od bolova. Takve napade je imao više puta a lekovi mu nisu pomagali. Uzela sam svoje kapljice, izlila jednu kašiku grenčice u malo mlake vode i dala mu da popije. Dok je ispijao iz čaše, na njegovo lice se vraćala boja i uskoro je osetio da su bolovi popustili. Kroz pola godine ponovo sam boravila u tom kraju. Slučaj sam skoro zaboravila i tek me je na njega potsetio jedan gospodin, neizmerno mi zahvaljujući. Na očigled se je podmladio za nekoliko godina… Koristio je švedsku grenčicu u kapljicama i upotrebljavao obloge. Sve teškoće zbog trbušne slinavke i akutnog gastritrisa (upala želudačne sluznice) su nestale. Pored toga što izleče slinavku, kapljice preporučujemo i bolesnicima od šećerne bolesti. Takođe nestaju mladeži, bradavice i pege, nestaju i jagodasti mladeži i lojne bradavice, ako ih više puta namočimo kapljicama, čak što više s švedskom grenčicom možemo lečiti kurje oči i hemoroide. Nestaje šum i zvonjenje u ušima, ako u njih uložimo komadić vate natopljen kapljicama. Kapljice osvežavaju pamćenje, ako s njima namažemo teme na glavi, pročišćavaju krv i pospešuju krvotok, leče kolike i slabu probavu, glavobolje, sva dugotrajna oboljenja želuca i teškoće s žuči, oboljenja jetre i bubrega (takođe, ako je zabranjeno uživanje alkohola). Kod tromboze i upale vena namažemo za debljinu noža mast od nevena i preko toga stavimo obloge od švedske grenčice. Po ozdravljenju, zbog bolje prokrvljenosti, radimo kupke za noge od koprive. Kapljice ozdravljuju lenjost creva, nesvestice, čak oduzetost. Kod svih bolesti su dragocena pomoć. Pomažu čak kod oboljenja od raka. Kod akutnih bolova uzmemo kašiku kapljica s malo vode ili biljnog čaja. Ako tri puta dnevno, ujutro, u podne i uveče popijemo kafenu kašičicu kapljica s malo vode ili biljnog čaja, očuva ćemo zdravlje i stvaralaštvo do duboke starosti. Zbog toga što ih bez izuzetaka koristimo kod svih vrsta oboljenja, slobodno možemo govoriti o ponovnom uspostavljanju ili održavanju čovekovog zdravlja. Obnavljaju životni duh i jačaju životnu snagu, koja nam u današnje vreme itekako treba. Očuvajte svoje zdravlje tim čudotvornim eliksirom, očuvajte radni elan, radost do vašeg radnog zanimanja, do svoje porodice i ostalih ljudi.
Prilikom posete nekom seoskom imanju saznala sam da bi dvanaestogodišnji vlasnikov sin trebao da ide na operaciju uha. Iza bubnjača se zbog upale, stvorila gnojno žarište. Bila sam protiv operacije, jer je u sličnim primerima ponekad došlo i do gubljenja sluha. Komadić vate natopljen švedskom grenčicom smo mladiću ugurali u uho. Tako smo iz uha svaki dan izvadili toliko gnoja da su bolovi uskoro prestali i operacija nije bila potrebna.
Kod neizlečivog raka na crevima, radilo se o mladoj majci petoro dece – lekar joj je predvideo samo još nekoliko dana života. Savetovala sam joj obloge u blizini creva ujedno i čaj od podanaka iđirota (mirišljivi šaš), koji napravimo preko noći (šoljica hladne vode, poravnana kafena kašičica podanka mirišljevog šaša), procedimo i popijemo po jedan gutljaj pre i posle jela. Savetovala sam joj i čaj za pročišćavanje krvi: neven, stolisnik i koprive pomešamo u jednakim delovima; kroz dan u gutljajima popijemo bar dve litre tog čaja. Danas je ženi toliko dobro da se nadamo potpunom ozdravljenju.
Neka žena iz Hejilborna (Nemačka) piše: Moj četrdesetjednogodišnji nećak mi je pre približno deset meseci pisao iz Sakrementa u Kaliforniji, da svaki dan krvari iz creva i da je lekarska dijagnoza sigurna: rak na crevima. Zbog toga bi bio potreban izlaz blata sa strane. Odmah sam mu poslalaVašu knjigu ’’Božja apoteka’’, švedsku grenčicu, podanke mirišljavog šaša i druga bilja kao što su neven i kopriva. Poslušao je savete iz Vaše knjige. Nakon jedne godine je moj nećak mogao normalno raditi. Jaka krvarenja iz creva su prestala četvrti dan nakon što je počeo uzimati navedeno bilje. Takođe umor i mršavljenje su polagano nestali.
Jednog 52-godišnjeg muškarca su već deset godina lečili od srčane astme. Dnevno je trošio po osam tableta, već više od deset godina je mogao da spava samo sedeći, kod svakog koraka je morao ruke da podigne visoko u vazduh da dođe do daha pri čemu je hroptao. Zaključila sam da teškoće prilikom disanja ne izviru zbog srca, već od jetre. Muškarcu sam iznad jetre položila oblog od švedskog bilja. Svako jutro i svako veče je morao da pije čaj od lisičjaka (zmijina mahovina) s kafenom kašičicom švedske grenčice. Koliko je tačna bila moja dijagnoza pokazalo se već prve noći. Konačno je ponovo mogao da spava ležeći. Jake teškoće kod disanja mu već dosta godina nisu dozvoljavale da izađe pred kućna vrata. Švedske grenčica i lisičjak su tako brzo prouzrokovali poboljšanje da je tri dana kasnije već dva puta na dan šetao vrtom oko svoje kuće. Sada se polako oporavlja.
Rana, koja nakon operacije nije mogla da zaraste, preko noći je zarasla kada je pacijent popio dobar gutljaj švedske grenčice. Taj jedini gutljaj je uticao je na zaceljenje rane, koja je bila otvorena tri godine uz svakodnevnu brigu i pomoć.
I druge višegodišnje upale s gnojenjem, do kojih je često došlo zbog nesreća, a lečili su ih operacijama ili punktiranjem, su nestale s unutrašnjom ili spoljnom upotrebom švedske grenčice kao što su me izveštavali. Jedna piljarka iz komšiluka u Gradišću ispričala mi je kako njena 23-godišnja nećaka ima slušnu manu još od rođenja. Po razgovoru na univerzitetskoj klinici objasnili su joj da u tom slučaju operacija ne bi donela uspeh. Zato je nećaki savetovala upotrebu švedske grenčice u slušnom kanalu. Svi su bili jako iznenađeni kada je nakon četrnaest dana upotrebe (grenčice) nećaka dobro čula.
Dragi moji čitaoci, ne smem da vas uskratim za sledeće pismo iz Graca: ’’sasvim slučajno, ili još bolje zbog Božje predvidivosti sam razgovarala u autobusu s presrećnim 74-godišnjim muškarcem. Njemu se preko noći povratio sluh, jer je upotrebljavao švedsku grenčicu. Sluh je izgubio 1944. godine za vreme rata nakon teške povrede glave i mozga. U uho je tri puta stavljao komadić vate namočenu švedsku grenčicu.
. . .
’’STARI RUKOPIS’’
Prepis o lekovitim dejstvima Švedske gorčice
1 Ako ih više puta udišemo ili pomirišemo, ovlažimo teme glave, na glavu stavimo navlaženu krpu, nestaju bolovi i vrtoglavica, osvežavaju pamćenje i mozak.
2 Pomažu kod mutnih očiju, smanjuju crvenilo i bolove. Pomažu čak i kod upaljenih, mutnih i zalivenih očiju. Nestaju takođe pege i siva mrena, ako pravovremeno navlažimo uglove očiju ili stavimo namočenu krpu na zatvorene oči.
3 Izleče boginjavost i različite izrastke, takođe kraste u nosu i bilo gde na telu, ako ih više puta dobro navlažimo.
4 Kod zubobolje dodamo jednu kašiku kapljica u malo vode, te tu rastopinu zadržimo nekoliko trenutaka u ustima ili bolni zub namočimo ovlaženom krpom. Bol prestaje i dalje gnojenje s vremenom takođe.
5 Mehuriće na jeziku ili druge povrede, često vlažimo a kapljicama i ozdravljenje će biti brzo.
6 Ako imamo upaljeno ili ranjeno grlo, toliko da hranu i piće teško gutamo, uzmemo kapljice ujutru, u podne i naveče, te ih lagano gutamo.
7 Ako imamo grčeve u želucu, uzmemo kod napada jednu kašiku kapljica.
8 Kod kolika uzmemo tri pune kašike kapljica lagano jednu za drugom i uskoro ćemo osetiti olakšanje.
9 Kapljice nam u telu rasteraju vetrove i hlade jetra, rasteraju sve želučane teškoće i teškoće creva i pomažu kod zatvora creva.
10 Odlično su sredstvo za želudac, kada taj slabo probavlja i ne zadržava hranu.
11 Pomažu kod bolova žuči. Ujutru i naveče uzmemo punu kašiku kapljica, preko noći stavimo obloge s kapljcama i bolovi nestaju.
12 Kod zadržavanja vode u raznim delovima tela, šest nedelja za redom uzimamo ujutro i naveče po jednu kašiku kapljica u belom vinu.
13 Kod bolova i šuma u ušima s kapljicama navlažimo komadić vate i stavimo ga u uho. Jako dobro pomažu i ponekad vraćaju izgubljeni sluh.
14 Ako žena ima bolove u materici, tri dana uzastopno joj ujutru dajemo kašiku kapljica u crvenom vinu, nakon toga pola sata šetnje, sledi doručak bez mleka. Kapljice ne uzimamo s mlekom niti na mleko.
15 U zadnjih 14 dana trudnoće uzmite ujutro i naveče i po jednu kašiku kapljica, što će ublažiti i ubrzati porođaj. Rodilji dajemo svakih dva sata malu kašiku grenčice, toliko dugo da lakše i bez bolova izađe posteljica.
16 Ako se posle porođaja kod dojenja pojave upale, one će nakon vlažnih obloga iz grenčice brzo nestati.
17 Deci pospešuju izbijanje vodenih kozica. Deci dajemo kapljice u zavisnosti od starosti, razređene s vodom. Kad se kozice počnu sušiti, češče ih navlažimo s kapljicama i ožiljci neće ostati.
18 Deci i odraslima isteraju gliste, čak i trakavicu. Deci ih dajemo u zavisnosti od starosti. Na pupak pričvrstimo navlaženu krpu i brinemo da bude uvek vlažna.
19 Kod žutice će sve teškoće brzo nestati ako uzimamo tri puta dnevno po jednu kašiku kapljica, a na otečenu jetru stavljamo obloge.
20 Leče sve hemoroide, leče bubrege, pomažu kod umišljenih bolesnika bez dodatnih kura, oslobode vas depresija i melanholije i pospešuju i metabolizam.
21 Takođe leči i unutrašnje hemoroide, ako ih na početku češće ovlažimo i popijemo švedsku grenčicu, posebno pre spavanja, na spoljnoj strani treba položiti navlažen komad vate. Suvišnu krv potisne u opticaj i smanji osećaj pečenja.
22 Ako čovek leži u nesvesti, po potrebi mu otvorimo usta, ulijemo kašiku kapljica i bolesnik će doći k sebi.
23 To sredstvo ako ga popijemo odstrani i bolove kod tihe padavice (grčevi). Grčevi će brzo nestati.
24 Kod plućne tuberkuloze uzimamo kapljice ujutro na prazan želudac. Kura nek traje šest nedelja
25 Ako je ženi izostao mesečni ciklus ili ako je preobilan, uzima kapljice tri dana i to ponovi dvadeset puta. Kapljice uspostave pravilnu ravnotežu.
26 To sredstvo pomaže i kod belog pranja.
27 Ako ga muči padavica (epilepsija), kapljce mu se moraju dati odmah. Bolesnik neka potom uzima samo taj lek, jer okrepljuje napadnuti živčani sastav kao i telo i čuva nas pred svim bolestima.
28 Leče oduzetost, odstranjuju vrtoglavicu i slabost.
29 Leče takođe vodene kozice i šen.
30 Ako čovek ima groznicu, vruću ili hladnu, i potpuno je slab damo mu jednu kašiku kapljica i bolesnik će ubrzo doći k sebi, ako nije telo opteretio drugim sredstvima. Puls će postati normalan. Ako je groznica bila i previsoka, bolesnik će se osećati bolje.
31 Kapljice leče takođe i rak, stare vodene kozice i bradavice, kao i ispucale ruke. Ako je rana stara i gnojna ili ako ima izraslina, sve dobro isperemo belim vinom i pokrijemo krpom omočenom kapljicama. Odstrane čireve, bolove i izrasline i rana počinje da zaceljuje.
32 Bez opasnosti zaceljuju sve rane, posekotine i ogrebotine, ako ih češće navlažimo s kapljicama. Uzmemo krpu, namočimo je u kapljice i njom prekrijemo rane. Kroz kratko vreme bol nestane, spreče nastanak infekcije i gnojenja, leče takođe stare prostrelne rane. Ako su u tkivu rupe, nalijemo kapljice u ranu, koju pre toga nije obavezno očistiti. Redovnim stavljanjem obloga, doći će do ozdravljenja u kratkom vremenu.
33 Odsrtanjuje sve ogrebotine, iako su stare, i zastarele otvorene rane, ako ih namočimo 40 puta. Posle rana koje izlečimo tim kapljicama, ne ostaju ožiljci.
34 Do kraja leče i sve fistule, iako se čine neizlečive. Povreda može biti neograničeno stara.
35 Leče sve povrede zbog opekotina koje su nastale zbog vatre, vrele vode ili masti ako povređeno mesto istajno mažemo s kapljicama. Ne nastaju plikovi, oduzimaju vrelinu i gnojni mehuri u potpunosti nestaju.
36 Odstranjuju kvrge i pege, koje su nastale zbog različitih udaraca.
37 Ako čovek nema apetita, kapljice mu vrate izgubljen čulo ukusa.
38 Kod teške slabokrvnosti, kapljice vrate izgubljenu boju ako ih jedno vreme uzimamo svako jutro. Čiste krv i stvaraju novu i pospešuju krvotok.
39 Reumatski bolovi u zglobovima nestaju ako kapljice uzimamo ujutro i naveče i ako na bolno mesto polažemo krpu ovlaženu kapljicama.
40 Leče ozebline na rukama i stopalima ako su i otvorene rane. Ako je moguće, što češće stavljamo ovlaženu krpu, posebno preko noći.
41 Na kurje oči položimo kapljicama omočen komadić vate i brinemo da je vata na bolnom mestu uvek vlažna. Kroz tri dana oči ispadaju ili ih bez bolova izljuštimo.
42 Leče i ugrize besnih pasa i drugih životinja. Koprive popijemo i tako deluju lekovito unštavajući sve otrove. Rane prekrijemo vlažnom krpom.
43 Kod kuge i drugih zaraznih bolesti je dobro da više puta na dan uzimamo kapljice, jer leče zarazne tvorevine i izraslilne ako su već i prisutne u vratu.
44 Ko po noći ne može da spava, neka uzme kapljice pre spavanja. Kod nervozne nesanice položimo krpu namočenu s razređenim kapljicama na srce.
45 Pijanog čoveka s dve kašike tih kapljica možemo u trenutku otrezniti.
46 Ko svaki dan ujutro i naveče uzima te kapljice, ne trebaju mu nikakvi drugi lekovi. Kapljice krepe telo, osvežavaju živce i krv, sprečavaju tremor ruku i nogu. Ukratko, deluju protiv svih bolesti. Telo ostaje čvrsto, lice mladoliko i lepo.
***
Važno: Sve navedene količine kapljica koje pijemo moraju biti razređene s vodom ili čajem.
NAČIN UPOTREBE
Unutrašnja:
Za sprečavanje bolesti (preventiva) uzimamo po receptu iz ’’Strarog rukopisa’’ ujutro i naveče po jednu kafenu kašičicu razređenih kapljica. Kod raznovrsnih bolesti uzimamo po tri kašike dnevno ovako: po jednu kašiku kapljica razređenih u 1,8 litre biljnog čaja, razdeljeno na pola sata pre svakog jela.
Oblozi iz mešavina švedskog bilja
Uzimajući u obzir bolno mesto, uzmemo veći ili manji komadić vate ili krpu koju namočimo švedskom grenčicom i položimo na lečeno mesto koje smo pre toga namazali svinjskom mašću ili mašću od nevena. Preko toga stavimo plastičnu foliju da se ne umažemo rublje. Nakon toga povežemo krpom ili zavijemo zavojem. Oblog pustimo da deluje dva do četiri sata, u zavisnosi od bolesti. Ako pacijent izdrži, slobodno pustimo oblog i preko noći. Nakon odstranjenja obloga, kožu napuderišemo. Ako bi se kod osetljivih osoba uprkos tome pojavile kožne upale ili crvenilo, trebalo bi obloge držati kraće vreme ili ih za potrebno vreme potpuno odstraniti.
Osobe koje su alergične neka odstrane foliju i upotrebljavaju samo krpu. Nikako ne smemo zaboraviti na mazanje kože! Ako bi se pojavio svrab, trebalo bi da se namažemo mašću od nevena.
Iz knjige Marije Treben: ‚‚Zdravlje iz Božje apoteke‚‚
петак, 1. октобар 2010.
Starovlasi
Telekom Cantine -- KantinaTcom1
vom 04.10.2010 - 08.10.2010
Mo Gegrillter Schweinebauch auf Bayrisch Kraut dazu Püree 4,60 €
Di Muschelnudeln mit frischem Steinpilzragout 5,90 €
Mi Fleischküchle (4/7) auf Schwarzwurzelgemüse dazu Püree 4,60 €
Do Grillteller "Balkan Art" mit kleinem Schweinerücken-, Putensteak & Cevapcici mit pikanter Ajvarsauce
dazu Djuvetschreis 5,10 €
Fr Frisch aus dem Wok Asiagemüse mit Entenbrust dazu Basmatireis und Ingwer- Ananassauce 6,30 €
Mo Canneloni mit Hackfleischfüllung (4/7) gratiniert mit fruchtiger Tomatensauce & Käse 4,70 €
Di Schaschlikspieß in feuriger Tunke dazu Pommes frites 4,90 €
Mi Rindergeschnetzeltes "Stroganoff" mit Champignon, Zwiebeln und saurer Sahne dazu Spätzle oder Reis 5,30 €
Do Erbseneintopf mit Speck und Kartoffelwürfel dazu 1 Rote Wurst (4/7) und 1 Brötchen 4,30 €
Fr Schlemmerfilet " Florentine" mit Blattspinat & Käse gratiniert dazu kleine Salzkartöffelchen
und eine sahnige Weisweinsauce 4,80 €
Mo Feiner Kalbsbraten mit Vollkornnudeln und Kaisergemüse 7,80 €
Kcal 500 Fett 9 g KH 49 g EW 52 g
Di Seelachs nach Art "Espanol" mit Kräuter- Knoblauchkartoffeln 4,80 €
Kcal 378 Fett 10 g KH 30 g EW 38 g
Mi Feiner Putenbraten in Champignonsauce dazu Vollkornreis 5,00 €
Kcal 514 Fett 8 g KH 62 g EW 45 g
Do Hähnchenbrust nach provenzialischer Art mit Gemüse und Zitronenkartoffeln 4,90 €
Kcal 418 Fett 12 g KH 33 g EW 43 g
Fr Gnocchi mit Ruccola und gedünsteten Kirschtomaten dazu Parmesan 4,40 €
Kcal 513 Fett 10 g KH 92 g EW 13 g
Mo Reispfanne " Mexiko" mit Bohnen, Mais & Paprika dazu eine leichte Chilisauce 3,50 €
Di Herzhafter Wurstgulasch (4/7) mit Teigwaren 3,50 €
Mi Blumenkohl und Kartoffeln in Bechamelsoße überbacken 3,50 €
Do Nudeln mit Gemüsestreifen an einer Frischkäsesoße 3,50 €
Fr Quarkauflauf mit Früchten dazu Zimtzucker 3,50 €
<<<<<<<<< Cannstater Tor ---<<<<<----->>>>
Lauster Metzgermeister gültig vom 27.9.2010 bis 2.10.2010. Jedes Menü € 4,90
Mo
Gefüllter Schweinehals mit Nudeln und Salat
Gemüseeintopf mit Brötchen *
Di
Jägerschnitzel mit Reis und Salat
Spaghetti Bolognese mit Reibekäse und Salat *
Mi
Siedfleisch mit Meerrettichsauce und Kartoffeln
Ofenfrischer Fleischkäse mit Püree und Bohnensalat *
Do
Linsen mit Spätzle und Saitenwürstchen
Blumenkohl-Brokkoli-Gratin mit Schinken und Kartoffeln *
Fr
Gemischtes Gulasch mit Nudeln und Salat
Bauernpfanne mit Kartoffeln und Wurst, dazu Salat *
Wir wünschen einen guten Appetit!
vom 04.10.2010 - 08.10.2010
Mo Gegrillter Schweinebauch auf Bayrisch Kraut dazu Püree 4,60 €
Di Muschelnudeln mit frischem Steinpilzragout 5,90 €
Mi Fleischküchle (4/7) auf Schwarzwurzelgemüse dazu Püree 4,60 €
Do Grillteller "Balkan Art" mit kleinem Schweinerücken-, Putensteak & Cevapcici mit pikanter Ajvarsauce
dazu Djuvetschreis 5,10 €
Fr Frisch aus dem Wok Asiagemüse mit Entenbrust dazu Basmatireis und Ingwer- Ananassauce 6,30 €
Mo Canneloni mit Hackfleischfüllung (4/7) gratiniert mit fruchtiger Tomatensauce & Käse 4,70 €
Di Schaschlikspieß in feuriger Tunke dazu Pommes frites 4,90 €
Mi Rindergeschnetzeltes "Stroganoff" mit Champignon, Zwiebeln und saurer Sahne dazu Spätzle oder Reis 5,30 €
Do Erbseneintopf mit Speck und Kartoffelwürfel dazu 1 Rote Wurst (4/7) und 1 Brötchen 4,30 €
Fr Schlemmerfilet " Florentine" mit Blattspinat & Käse gratiniert dazu kleine Salzkartöffelchen
und eine sahnige Weisweinsauce 4,80 €
Mo Feiner Kalbsbraten mit Vollkornnudeln und Kaisergemüse 7,80 €
Kcal 500 Fett 9 g KH 49 g EW 52 g
Di Seelachs nach Art "Espanol" mit Kräuter- Knoblauchkartoffeln 4,80 €
Kcal 378 Fett 10 g KH 30 g EW 38 g
Mi Feiner Putenbraten in Champignonsauce dazu Vollkornreis 5,00 €
Kcal 514 Fett 8 g KH 62 g EW 45 g
Do Hähnchenbrust nach provenzialischer Art mit Gemüse und Zitronenkartoffeln 4,90 €
Kcal 418 Fett 12 g KH 33 g EW 43 g
Fr Gnocchi mit Ruccola und gedünsteten Kirschtomaten dazu Parmesan 4,40 €
Kcal 513 Fett 10 g KH 92 g EW 13 g
Mo Reispfanne " Mexiko" mit Bohnen, Mais & Paprika dazu eine leichte Chilisauce 3,50 €
Di Herzhafter Wurstgulasch (4/7) mit Teigwaren 3,50 €
Mi Blumenkohl und Kartoffeln in Bechamelsoße überbacken 3,50 €
Do Nudeln mit Gemüsestreifen an einer Frischkäsesoße 3,50 €
Fr Quarkauflauf mit Früchten dazu Zimtzucker 3,50 €
<<<<<<<<< Cannstater Tor ---<<<<<----->>>>
Lauster Metzgermeister gültig vom 27.9.2010 bis 2.10.2010. Jedes Menü € 4,90
Mo
Gefüllter Schweinehals mit Nudeln und Salat
Gemüseeintopf mit Brötchen *
Di
Jägerschnitzel mit Reis und Salat
Spaghetti Bolognese mit Reibekäse und Salat *
Mi
Siedfleisch mit Meerrettichsauce und Kartoffeln
Ofenfrischer Fleischkäse mit Püree und Bohnensalat *
Do
Linsen mit Spätzle und Saitenwürstchen
Blumenkohl-Brokkoli-Gratin mit Schinken und Kartoffeln *
Fr
Gemischtes Gulasch mit Nudeln und Salat
Bauernpfanne mit Kartoffeln und Wurst, dazu Salat *
Wir wünschen einen guten Appetit!
Starovlasi
Telekom Cantine -- KantinaTcom1
vom 04.10.2010 - 08.10.2010
Mo Gegrillter Schweinebauch auf Bayrisch Kraut dazu Püree 4,60 €
Di Muschelnudeln mit frischem Steinpilzragout 5,90 €
Mi Fleischküchle (4/7) auf Schwarzwurzelgemüse dazu Püree 4,60 €
Do Grillteller "Balkan Art" mit kleinem Schweinerücken-, Putensteak & Cevapcici mit pikanter Ajvarsauce
dazu Djuvetschreis 5,10 €
Fr Frisch aus dem Wok Asiagemüse mit Entenbrust dazu Basmatireis und Ingwer- Ananassauce 6,30 €
Mo Canneloni mit Hackfleischfüllung (4/7) gratiniert mit fruchtiger Tomatensauce & Käse 4,70 €
Di Schaschlikspieß in feuriger Tunke dazu Pommes frites 4,90 €
Mi Rindergeschnetzeltes "Stroganoff" mit Champignon, Zwiebeln und saurer Sahne dazu Spätzle oder Reis 5,30 €
Do Erbseneintopf mit Speck und Kartoffelwürfel dazu 1 Rote Wurst (4/7) und 1 Brötchen 4,30 €
Fr Schlemmerfilet " Florentine" mit Blattspinat & Käse gratiniert dazu kleine Salzkartöffelchen
und eine sahnige Weisweinsauce 4,80 €
Mo Feiner Kalbsbraten mit Vollkornnudeln und Kaisergemüse 7,80 €
Kcal 500 Fett 9 g KH 49 g EW 52 g
Di Seelachs nach Art "Espanol" mit Kräuter- Knoblauchkartoffeln 4,80 €
Kcal 378 Fett 10 g KH 30 g EW 38 g
Mi Feiner Putenbraten in Champignonsauce dazu Vollkornreis 5,00 €
Kcal 514 Fett 8 g KH 62 g EW 45 g
Do Hähnchenbrust nach provenzialischer Art mit Gemüse und Zitronenkartoffeln 4,90 €
Kcal 418 Fett 12 g KH 33 g EW 43 g
Fr Gnocchi mit Ruccola und gedünsteten Kirschtomaten dazu Parmesan 4,40 €
Kcal 513 Fett 10 g KH 92 g EW 13 g
Mo Reispfanne " Mexiko" mit Bohnen, Mais & Paprika dazu eine leichte Chilisauce 3,50 €
Di Herzhafter Wurstgulasch (4/7) mit Teigwaren 3,50 €
Mi Blumenkohl und Kartoffeln in Bechamelsoße überbacken 3,50 €
Do Nudeln mit Gemüsestreifen an einer Frischkäsesoße 3,50 €
Fr Quarkauflauf mit Früchten dazu Zimtzucker 3,50 €
<<<<<<<<< Cannstater Tor ---<<<<<----->>>>
Lauster Metzgermeister gültig vom 27.9.2010 bis 2.10.2010. Jedes Menü € 4,90
Mo
Gefüllter Schweinehals mit Nudeln und Salat
Gemüseeintopf mit Brötchen *
Di
Jägerschnitzel mit Reis und Salat
Spaghetti Bolognese mit Reibekäse und Salat *
Mi
Siedfleisch mit Meerrettichsauce und Kartoffeln
Ofenfrischer Fleischkäse mit Püree und Bohnensalat *
Do
Linsen mit Spätzle und Saitenwürstchen
Blumenkohl-Brokkoli-Gratin mit Schinken und Kartoffeln *
Fr
Gemischtes Gulasch mit Nudeln und Salat
Bauernpfanne mit Kartoffeln und Wurst, dazu Salat *
Wir wünschen einen guten Appetit!
vom 04.10.2010 - 08.10.2010
Mo Gegrillter Schweinebauch auf Bayrisch Kraut dazu Püree 4,60 €
Di Muschelnudeln mit frischem Steinpilzragout 5,90 €
Mi Fleischküchle (4/7) auf Schwarzwurzelgemüse dazu Püree 4,60 €
Do Grillteller "Balkan Art" mit kleinem Schweinerücken-, Putensteak & Cevapcici mit pikanter Ajvarsauce
dazu Djuvetschreis 5,10 €
Fr Frisch aus dem Wok Asiagemüse mit Entenbrust dazu Basmatireis und Ingwer- Ananassauce 6,30 €
Mo Canneloni mit Hackfleischfüllung (4/7) gratiniert mit fruchtiger Tomatensauce & Käse 4,70 €
Di Schaschlikspieß in feuriger Tunke dazu Pommes frites 4,90 €
Mi Rindergeschnetzeltes "Stroganoff" mit Champignon, Zwiebeln und saurer Sahne dazu Spätzle oder Reis 5,30 €
Do Erbseneintopf mit Speck und Kartoffelwürfel dazu 1 Rote Wurst (4/7) und 1 Brötchen 4,30 €
Fr Schlemmerfilet " Florentine" mit Blattspinat & Käse gratiniert dazu kleine Salzkartöffelchen
und eine sahnige Weisweinsauce 4,80 €
Mo Feiner Kalbsbraten mit Vollkornnudeln und Kaisergemüse 7,80 €
Kcal 500 Fett 9 g KH 49 g EW 52 g
Di Seelachs nach Art "Espanol" mit Kräuter- Knoblauchkartoffeln 4,80 €
Kcal 378 Fett 10 g KH 30 g EW 38 g
Mi Feiner Putenbraten in Champignonsauce dazu Vollkornreis 5,00 €
Kcal 514 Fett 8 g KH 62 g EW 45 g
Do Hähnchenbrust nach provenzialischer Art mit Gemüse und Zitronenkartoffeln 4,90 €
Kcal 418 Fett 12 g KH 33 g EW 43 g
Fr Gnocchi mit Ruccola und gedünsteten Kirschtomaten dazu Parmesan 4,40 €
Kcal 513 Fett 10 g KH 92 g EW 13 g
Mo Reispfanne " Mexiko" mit Bohnen, Mais & Paprika dazu eine leichte Chilisauce 3,50 €
Di Herzhafter Wurstgulasch (4/7) mit Teigwaren 3,50 €
Mi Blumenkohl und Kartoffeln in Bechamelsoße überbacken 3,50 €
Do Nudeln mit Gemüsestreifen an einer Frischkäsesoße 3,50 €
Fr Quarkauflauf mit Früchten dazu Zimtzucker 3,50 €
<<<<<<<<< Cannstater Tor ---<<<<<----->>>>
Lauster Metzgermeister gültig vom 27.9.2010 bis 2.10.2010. Jedes Menü € 4,90
Mo
Gefüllter Schweinehals mit Nudeln und Salat
Gemüseeintopf mit Brötchen *
Di
Jägerschnitzel mit Reis und Salat
Spaghetti Bolognese mit Reibekäse und Salat *
Mi
Siedfleisch mit Meerrettichsauce und Kartoffeln
Ofenfrischer Fleischkäse mit Püree und Bohnensalat *
Do
Linsen mit Spätzle und Saitenwürstchen
Blumenkohl-Brokkoli-Gratin mit Schinken und Kartoffeln *
Fr
Gemischtes Gulasch mit Nudeln und Salat
Bauernpfanne mit Kartoffeln und Wurst, dazu Salat *
Wir wünschen einen guten Appetit!
Kantina Telekom
vom 04.10.2010 - 08.10.2010
MONTAG DIENSTAG MITTWOCH DONNERSTAG FREITAG
››Lust‹‹
auf Suppe?
Tagessuppe
0,80 €
Tagessuppe
0,80 €
Tagessuppe
0,80 €
Tagessuppe
0,80 €
Tagessuppe
0,80 €
Gegrillter Schweinebauch
auf Bayrisch Kraut
dazu Püree
4,60 €
Muschelnudeln mit
frischem Steinpilzragout
5,90 €
Fleischküchle (4/7)
auf Schwarzwurzelgemüse
dazu Püree
4,60 €
Grillteller "Balkan Art"
mit kleinem Schweinerücken-,
Putensteak & Cevapcici
mit pikanter Ajvarsauce
dazu Djuvetschreis
5,10 €
Frisch aus dem Wok
Asiagemüse mit Entenbrust
dazu Basmatireis
und Ingwer- Ananassauce
6,30 €
Canneloni
mit Hackfleischfüllung (4/7)
gratiniert mit fruchtiger
Tomatensauce & Käse
4,70 €
Schaschlikspieß
in feuriger Tunke
dazu Pommes frites
4,90 €
Rindergeschnetzeltes "Stroganoff"
mit Champignon, Zwiebeln und
saurer Sahne
dazu Spätzle oder Reis
5,30 €
Erbseneintopf mit Speck
und Kartoffelwürfel
dazu 1 Rote Wurst (4/7)
und 1 Brötchen
4,30 €
Schlemmerfilet " Florentine"
mit Blattspinat & Käse gratiniert
dazu kleine Salzkartöffelchen
und eine sahnige Weisweinsauce
4,80 €
Feiner Kalbsbraten
mit Vollkornnudeln
und Kaisergemüse 7,80 €
Kcal 500 Fett 9 g
KH 49 g EW 52 g
Seelachs nach Art "Espanol"
mit Kräuter- Knoblauchkartoffeln
4,80 €
Kcal 378 Fett 10 g
KH 30 g EW 38 g
Feiner Putenbraten
in Champignonsauce
dazu Vollkornreis 5,00 €
Kcal 514 Fett 8 g
KH 62 g EW 45 g
Hähnchenbrust nach
provenzialischer Art mit Gemüse
und Zitronenkartoffeln 4,90 €
Kcal 418 Fett 12 g
KH 33 g EW 43 g
Gnocchi mit Ruccola
und gedünsteten Kirschtomaten
dazu Parmesan 4,40 €
Kcal 513 Fett 10 g
KH 92 g EW 13 g
Reispfanne " Mexiko"
mit Bohnen, Mais & Paprika
dazu eine leichte Chilisauce
3,50 €
Herzhafter Wurstgulasch (4/7)
mit Teigwaren
3,50 €
Blumenkohl und Kartoffeln
in Bechamelsoße
überbacken
3,50 €
Nudeln mit Gemüsestreifen
an einer Frischkäsesoße
3,50 €
Quarkauflauf
mit Früchten
dazu Zimtzucker
3,50 €
MONTAG DIENSTAG MITTWOCH DONNERSTAG FREITAG
››Lust‹‹
auf Suppe?
Tagessuppe
0,80 €
Tagessuppe
0,80 €
Tagessuppe
0,80 €
Tagessuppe
0,80 €
Tagessuppe
0,80 €
Gegrillter Schweinebauch
auf Bayrisch Kraut
dazu Püree
4,60 €
Muschelnudeln mit
frischem Steinpilzragout
5,90 €
Fleischküchle (4/7)
auf Schwarzwurzelgemüse
dazu Püree
4,60 €
Grillteller "Balkan Art"
mit kleinem Schweinerücken-,
Putensteak & Cevapcici
mit pikanter Ajvarsauce
dazu Djuvetschreis
5,10 €
Frisch aus dem Wok
Asiagemüse mit Entenbrust
dazu Basmatireis
und Ingwer- Ananassauce
6,30 €
Canneloni
mit Hackfleischfüllung (4/7)
gratiniert mit fruchtiger
Tomatensauce & Käse
4,70 €
Schaschlikspieß
in feuriger Tunke
dazu Pommes frites
4,90 €
Rindergeschnetzeltes "Stroganoff"
mit Champignon, Zwiebeln und
saurer Sahne
dazu Spätzle oder Reis
5,30 €
Erbseneintopf mit Speck
und Kartoffelwürfel
dazu 1 Rote Wurst (4/7)
und 1 Brötchen
4,30 €
Schlemmerfilet " Florentine"
mit Blattspinat & Käse gratiniert
dazu kleine Salzkartöffelchen
und eine sahnige Weisweinsauce
4,80 €
Feiner Kalbsbraten
mit Vollkornnudeln
und Kaisergemüse 7,80 €
Kcal 500 Fett 9 g
KH 49 g EW 52 g
Seelachs nach Art "Espanol"
mit Kräuter- Knoblauchkartoffeln
4,80 €
Kcal 378 Fett 10 g
KH 30 g EW 38 g
Feiner Putenbraten
in Champignonsauce
dazu Vollkornreis 5,00 €
Kcal 514 Fett 8 g
KH 62 g EW 45 g
Hähnchenbrust nach
provenzialischer Art mit Gemüse
und Zitronenkartoffeln 4,90 €
Kcal 418 Fett 12 g
KH 33 g EW 43 g
Gnocchi mit Ruccola
und gedünsteten Kirschtomaten
dazu Parmesan 4,40 €
Kcal 513 Fett 10 g
KH 92 g EW 13 g
Reispfanne " Mexiko"
mit Bohnen, Mais & Paprika
dazu eine leichte Chilisauce
3,50 €
Herzhafter Wurstgulasch (4/7)
mit Teigwaren
3,50 €
Blumenkohl und Kartoffeln
in Bechamelsoße
überbacken
3,50 €
Nudeln mit Gemüsestreifen
an einer Frischkäsesoße
3,50 €
Quarkauflauf
mit Früchten
dazu Zimtzucker
3,50 €
недеља, 29. август 2010.
Poreklo17
Olga
Сеоба Срба из прапостојбине Индије, око 4.000. – 4.500. г. пре Христа. Заокружени делови означавају некадашње српске државе, створене током хиљада година. Ову карту је по Ђорђевићу урадио архитекта Градимир Хаџић.
Будући, да је ова студија посвећена српском народу као – на основу разних аутора – најстаријем стаблу каснијег разгранатог и по огромним просторима проширеногСловенства, па кроз то, дакле, и Словенима уопште, нас овде – у првом реду занима утицај древних Срба – не само на напред споменуте европске придошлице, већ и на друге народне групе, које су постепено запоседале различите делове Европе. На овакву интерпретацију наводи нас – између осталог – и сам Порфирогенит делом свог сведочанства, у коме спомиње оне области, где су Срби обитавали „од почетка“. Византијском цару се са дубоким уверењем прикључује и Сипријан Робер више пута поновљеним тврђењем, да је Дунав прасловенска река, а да су СРБИ ИЛИРИЈЕ НАЈСТАРИЈИ МЕЂУ СЛОВЕНИМА. Овај француски прошловековни слависта је то изразио на готово поетски начин својим закључцима, објављеним више пута и на разним местима. Ми тај текст овде цитирамо из „Мемоара“ Друштва за Земљорадњу, Науку и Уметност града Анже (Angers), где се наш писац родио и где је похађао гимназију.14 Ево, како тај навод гласи у преводу:
„Све што код осталих словенских народа живи још само као легенда
и као нејасан мит, налази се и данас у стању живог закона у тој
непроменљивој и поетској Илирији. Није ли онда требало да закључим,
да сам најзад додирнуо живу стену, земљу првога формирања, те
да су СРБИ ИЛИРИЈЕ заиста најстарији међу Словенима… ?15″
14. – Ed. Angers, Cosnier et Lachese; lue a la Societe Royale d’Agriculture, Science et Arts d’Angers, dans sa Seance du 8. Mai 1846., par M. Sorin, proviseur du College Royale. Extrait des Memoires… 5-eme volume, 6-eme livraison, 1846.
15. – „Tout ce qui, chez les autres peuples slaves, ne vit plus qu’a l’etat de legende et de mythe obscur s’offre encore a l’etat de loi vivante dans cette immuable et poetique Illirie. Ne devais-je pas en conclure que je touchais enfin au roc vif, au terrain de premiere formation, que les Serbes d’Illyrie etaient vraiment les plus anciens des Slaves?…“
Претходним ауторима прикључујемо и једног нашег савременика, бескрајно савесног и неуморног истраживаоца. То је госп. Ненад Љ. Ђорђевић,16 аутор једне грандиозне историје о српском народу.
16. – „Историја Срба кроз династије“, Милвоки, Српски Народни Универзитет „Лаза Костић“, 1968.
На овом месту из те историје спомињемо само карту, којом наш аутор приказује кретање Срба по Азији и Европи у току од неколико хиљада година. Као што се из зналачки састављене карте види, Ђорђевић је одређенији од свих осталих писаца – и од Порфирогенита, Сипријана Робера, од Нестора Кијевског, Лаоника Халкокондила, итд., итд, јер он обележава не само простор, већ и миленије, у току којих су се Срби кретали преко Азије, Европе, па и преко северне Африке, оснивајући државе, кроз дуго време већ одавно нестале.
Овом низу заступника велике старине српског народа прикључујемо и Милоша С. Милојевића, коме смо у овој студији посветили посебно поглавље. Његове концепције истоветне су с концепцијама Ненада Ђорђевића,17 па смо их приказати једном новијом верзијом исте карте, коју је за своје дело урадио господин Ђорђевић. Горњи приказ представља такође правце, у којима су се у давно врема кретали Срби, тражећи – из различитих разлога – нова и сигурнија станишта од оних, која су били присиљени да напусте.
17. – „Историја Срба и српских јужнословенских земаља у Турској и Аустрији“, Београд, 1872.
У – да тако кажемо – словенском и српском историјском Пантеону, ми Милошу С. Милојевићу дајемо посебно место, какво тај изузетно предани српски истраживалац и заслужује. Остављајући ближа обавештења о њему за поглавље, које смо му посветили, овде ћемо само да истакнемо његово уверење, да су се Срби у давнини разишли из Индије. По свој прилици, он је – док је још студирао у Москви нашао могућност, да у Индију отпутује, са жељом, да на лицу места своје учење и знање продуби, те да стекне потпуну сигурност за одбрану свог историјског гледишта. Жедан истине и знања, тај врли човек је крстарио и кинеским пространствима, налазећи свуда доказе, па и тамо, како он каже – о живовању давних Срба. Тако – обогаћен знањем и доказима, вратио се у родну Србију, кроз чије области је много и под веома тешким околностима путовао, записујући свуда народна предања, традиције и све, што сачињава духовно богатство једног народа уопште. Тако је на тлу своје отацбине записао и народну песму, у којој се износи, како и зашто су Срби у готово неодређено давно доба напустили Индију: Из те песме овде наводимо само одломке:
„Како нећу сузе прољевати,
Кад ја идем из земље Инђије,
Из Инђије, из земље проклете?!
У Инђији тешко безакоње,
Кум свог кума на судове ћера… „
Такво духовно расуло Срба у далекој Индији проузроковале су тешке недаће, о чему народно памћење сведочи на следећи начин:
„…Те не паде дажда, ни облака,
Плаха дажда, нити роса тиха…
И не роди вино, ни шеница,
Ни за цркву часна летурђија,
Пуно време за три годинице.
Црна земља испуца од суше,
У њу живи пропадаше људи…
… А Бог пушта страшну бољезану,
Бољезану страшну срдобољу,
Те помори и старо и младо… „
Никакав литерарни опис не би могао да буде сажетији, упечатљивији и језгровитији од овога. А да су се Срби стварно иселили из Индије, у прилог томе Милојевић пише:
„За ово такође имамо довољно дата и то:
- У описима војевања Александра Великог у Инђији;
- У оставшим још називима места у Инђији, која
још и данас носе или чисто српска имена,
или слична са овима;
- У инђијским споменицима и
- У споменицима српског народа“.
Претходна четири тврђења, као и горњи навод одломака народне песме, која се налази и у Вуковим збиркама, изискују дубоко и савесно изучавање, што очекује будуће – због предмета – особито српске научне истраживаоце.18
18. – Онај ко се буде бавио истраживањем, полазећи од грађе Милоша Милојевића, нека у Народној библиотеци у Београду потражи његове три свеске песама и народног духовног блага, које је Милојевић забележио, обилазећи српске земље Балкана.
Посебну пажњу у овом одељку привлачимо – не само на напред цитирану народну песму, већ уопште на христијанизовану српску епику, чији мотиви потичу из предхришћанскогдоба. За ово у овом смислу још неиспитано подручје, наћи ћемо сигуран ослонац кроз читав Шафариков опус. А велики ауторитет Јагић, који се одликовао огромном делатношћу на пољу славистике, оставио је једну своју за овај предмет крупну мисао:19
„Има разлога вјеровати, да је већ код
старих… Срба цвао митологијски епос.“
19. – „Historija književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga“, Zagreb, 1867. Нажалост, колико нам је познато, ова тема до данас није била предмет дубоког истраживања, Нешто је у том смислу узео у обзир Натко Нодило20 позабавивши се само делимично појединим мотивима српске народне поезије, које он анализира паралелно с одговарајућим мотивима „Веда“. Истина, као што видимо у белешци, његово дело се односи на стару веру Срба и Хрвата, међутим, цитирајући примере, он се у највећем броју случајева служи примерима, које наводи као српске, што образлаже на следећи начин, пошто је мало пре тога споменуо, да су Хрвати у почетку били чакавци:
„Ако се пак овдје обично Срби први редом спомињу, то виси (sic!) једино о главноме нашем извору, о пјесмама и причама народним, које понајвише од Срба потекоше. „21
20. – „Stara vjera Srba i Hrvata“, Logos, Split, 1981.
21. -N. Nodilo, o. c., p. 44.
Из предњег излази, да ће сваки истраживалац, који се буде посветио трагању за давним, предхришћанским временима, из којих потиче српско духовно благо, успети да сабере одговарајућу грађу и да тиме попуни једно необрађено и тек само донекле додирнуто подручје. Зато ћемо овде да упутимо те будуће трудбенике на једно дело, које сматрамо изузетним и особито важним за стварање правилне слике о значају – и то не само за Србе – и домашају распеване мисли српских покољења, о којима нам данас недвосмислено говори српски језик, тако дивно сачуван у свакој песми, коју је изгладило и довело до савршенства неизмерљиво време.
То је дело Илије М. Живанчевића, које је остало несхваћено, те га је негде на полицама нечитаних ствари прашина скоро сасвим прекрила и сакрила. Ми смо до њега дошли, захваљујући једном великом српском библиофилу, Инж. Војиславу Петровићу, коме на овом месту изражавамо најтоплију захвалност. Желели бисмо, да наслов те књиге добро запамти свако кога интересују три подручја: лингвистика, књижевност и право са историјом, јер ће у њој свако моћи да нађе драгоцена обавештења, која је с великим знањем и непристрасно обрадио један човек изузетне културе. Ми ћемо овде да споменемо само друго, тј. средње поглавље, које је Живанчевић посветио српској народној поезији као изузетном духовном стваралаштву највишег домета, које у филозофском погледу стоји изнад филозофије, док у смислу етике стоји изнад пословичног Шекспира. Како је Илија Живанчевић, који је у дубокој старости умро тек пре четири године, добро знао „Веде“, он је виртуозном лакоћом упоређивао и анализирао мотиве ведске и српске народне поезије, необориво потврдивши сваки од суперлатива, којим су прошловековни европски познаваоци и учени људи окарактерисали сам српски језик и песме на њему испеване. Према томе – и Живанчевића прикључујемо групи аутора, који су заступали давно порекло и велику старост Срба, скупа с њиховим језиком.22
22. – Новом покољењу, Београд, 1934. год.
У овом низу не сме да изостане посебно привлачна фигура Симе Лукин-Лазића с његовом историјом „Срби у давнини“, за коју каже, да је сабирао грађу читавих четврт века, Премда је он то дело писао на њему својствен начин, не држећи се строго уобичајене форме, која је усвојена као научна, ипак се огромност рада испољава на свакој страни, јер његова сврха није била да се прослави као научни радник, већ – пре свега – да брани српски народ пред хрватском агресивношћу, увредама и неправдама.
У односу на све ове претходне напомене, чини нам се, да би било и важно и потребно, да се на овом месту осврнемо на тврђење једног чак и у свету – готово непознатог, али чудног и интересантног аутора, чије име је Otto Hanisch (Ото Ханиш). Наслов његовог дела, из кога ћемо овде узети у обзир само један мали одломак, јесте „Маздазнан – Учење о расама“23. Пажњу писца ових редака привукао је особито следећи Ханишев текст, који у преводу овако гласи:
„Јужни Словени имају као и Мађари своје главно седиште у Мађарској и одатле су се проширили по Баварској, Тиролу, Ломбардији, Луксембургу, Шкотској и Португалији.. По њиховом доласку они се нису мешали, па су стога сачували своје првобитне одлике. Њих убрајају у Словене, али они не говоре словенским, већ језиком житеља ималаја,
који представљају остатак људи беле расе… „24
23. – „Mazdaznan – Rassenlehre“, Los Angeles-Leipzig, 1933.
24. – „Die Jugo-Slawen haben ihren Hauptsitz als Magyaren in Ungarn und verbreiteten sich von hier aus nach Ваует, Tirol, der Lombardei, Luxemburg, Schottland und Portugal… Nach ihrer Ankunft hielten sie sich unvermischt und bewahrten in folgerdessen ihre Ursprünglichkeit. Man rechnet sie zu den slawen, aber sie reden nicht slawisch, sondern die Sprache der HIMALAYANER, eines Reststammes der weissen Rasse…“
O.c., p.194.
Кроз све што смо рекли у оквиру предње дигресије, можемо да закључимо већ одмах у почетку ове студије, да у односу на историју Срба постоје две групе, или две школе. Прву групу бисмо назвали „индијском“ – зато, што она изводи порекло Срба из Индије, док би друга била „подунавска“. Ова друга група је привидно нова. Међутим, њеним зачетником може да се сматра Нестор, кијевски хроничар, с почетка XII века (умро је 1114. године) да би му се много касније, чак у деветнаестом веку, прикључио француски слависта Сипријан Робер, који је Дунав и подунавски базен сматрао словенским од најдавнијих времена, уз још неке друге писце, којима такође посвећујемо известан простор у току наше расправе. Писцу ових редака је – бар за сада – немогуће, да заузме став за једну, или другу групу, јер су аргументи и једне и друге поставке јаки… Једино што он у овом тренутку може да изрази – то је, да су наши данашњи појмови условљени читавим друштвеним механизмом нашег доба. Међутим, некада су критеријуми у односу на људе, државе, границе, итд. били или другојачи, или пак нису постојали у оном смислу, који им ми данас дајемо. Овим желимо да кажемо, да је земља некада била слободна и без граница, те да је човек по њој могао слободно да се креће… Наше знање је ограничено само на историјску епоху, али – шта је било пре ње?! Зна се, н пр., сасвим сигурно, да су најстарије ведске химне донете у Индију са северозапада, али одакле … то санскритолози још нису могли јасно да закључе… Друго – ми, који смо осетљиви на словенске вредности – знамо, да се наука Запада на њих осврће – или безначајно мало, или никако… Тек недавно је један француски писац. по имену Georges Suffert, написао на наше превелико изненађење:
“Pour nous, les Français, avant Grece et avant Rome, il y avait le Danube…”
„, тј.: „за нас Французе – пре Грчке и пре Рима постојао је Дунав…“
Чини нам се, да је у вези горњим тврђењем наведеног француског писца и новинара, који се много бави археолошким проблемима, потребно да нагласимо, да ни он, управо као ни остали западни писци и истраживаоци, није при исписивању горњег закључка ни помишљао на Словене… Но то нам не смета, да и њега уврстимо у „Подунавце“, чије су концепције добиле много на снази открићем Лепенског Вира, на десној обали Дунава, управо на тлу Србије.
Будући, да смо се у овој студији посебно позабавили открићем Лепенског Вира, овде ћемо да наведемо само један кратак извод из недавно објављене књиге Светислава Билбије, посвећене дешифровању етрурских записа и текстова. Захваљујући природи свог рада, господин Билбија је могао – даље и дубље да сагледа сав значај овог – можемо без икаквог претеривања да кажемо – веома великог археолошког налаза наших дана, који попут нове луче баца неочекивано светло на преисторију Подунавља, те господин Билбија пише:
„Лепенски Вир је историјски документ, који нам открива део велике тајне; јер – из Подунавља је бели човек почео да се расељава и насељава најпре Европу, па Малу Азију, да једна његова грана допре чак до далеке Индије“.
На другом месту своје студије, Светислав Билбија објашњава скицу, која представља правце ширења белог човека из Подунавља, и каже:
„Лепенски Вир на овој скици симболично представља Подунавље, колевку, из које је потекао бели човек Расељавање и ширење из Подунавља трајало је хиљадама година. Правци су означени замишљеним под-центрима задржавања, одакле се настављало даље разгранавање, све док му се трагови нису изгубили у северној Африци и Индији“.25
25. – C. C. Билбија, Староевропски језик и писмо Етрураца, Чикаго, 1984. године.
У овај низ интересантних и оригиналних писаца укључујемо и византијског историчара Лаоника Халкокондила, који се у свом раду – без сумње ослањао на – за нас данас – изгубљене списе и сведочанства. Како је и њему у овој студији посвећено посебно место, овом приликом дотичемо се само појединости од огромног значаја, коју је Халкокондило формулисао највећом једноставношћу и јасноћом. А та појединост – једнога дана, када се наука буде поставила на сасвим здраве основе – моћи ће да послужи за још једну нову монографију о првобитној фази европске цивилизације, особито после, откопавања преисторијског насеља у Лепенском Виру, што је један од сигурних путоказа о тој давној – искључиво европској култури… Наиме… полазећи од античких грчко-римских писаца, географа и историчара, знамо, да је неки народ под грчким називом „Трибали“ живео углавном на јужној обали доњег Дунава. Највећи међу славистима – Шафарик, а с њим и Суровјецки – интерпретира то име као грчку деформацију од облика Србљи. Но о томе говоримо више у поглављу посвећеном њима. Овде пак, с обзиром, да смо споменули Лепенски Вир, који се налази управо у поменутом делу Подунавља цитирамо само једну реченицу – како се сматра – озбиљног историчара Халкокондила, по рођењу Атињанина. Ево како она гласи:
«Τριβαλλοι, Σερβλοι, ο δε ευνοζ
παλαιοτατον και μεγιοτον των ευνων… »
У латинском преводу Халкокондилове цитиране реченице, међутим, има нешто више, што само по себи служи као појачање и потврда историчаревог изнад свега занимљивог саопштења: То су изрази “totius orbis” и „compertum habeo“. Но да најпре тај превод прикажемо:
“Tryballos, serblos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam, compertum habeo…”
што ће рећи:
„Род Трибала, Срба, на целој земљи је
најстарији и највећи, поуздано знам… „
Неко би могао помислити, да израз „тотиус орбис“ не одговара оригиналној Халкокондиловој реченици. Но то је само привидно, будући, да се грчки генитив των ευνων мора превести у овом контексту са: „од свих народа“, под чим се и подразумева као надопуна: „на целој земљи“… Друго: латинска формула “ compertum habeo “ значи: „поуздано знам“, тј. – оно, о чему пишем, лично сам истражио и добро проверио. Та формула је као нека врста потписа и печата испод истражених и проверених чињеница… Но као што рекосмо, о озбиљном историчару, Лаонику Халкокондилу, читалац ће наћи више података у поглављу посвећеном њему. А на основу његовог овде наведеног тврђења, нама се чини, да бисмо и њега могли да уврстимо у групу заступника „подунавске теорије“ о пореклу Срба.
У сваком случају, на основу напред изложеног, јасно је, да би – не само имало смисла, већ би неизоставно и требало, да се напише једна посебна монографија, којом би се брижљиво повезало писање Нестора Кијевског, Сипријана Робера, Жоржа Сифера, па и Мојсија Хоренског са свим открићима у оквиру Лепенског вира. Нама изгледа – а на основу свих описа и анализа Драгослава Срејовића, археолога, који је Лепенски Вир открио и представио свету својим делом, да су у тој чудној подунавској насеобини били покопани и стога сачувани у готово нетакнутом стању – сами корени најважнијих традиција српског народа, у односу на које се сви етнолози слажу, да потичу од најдавнијих „протоиндоевропских“ времена, тј. из доба док тзв. „Индо-Европљани“још нису били издељени на толики број данашњих народа беле расе. Јасно је, да се с тим у вези поставља питање: а где је била колевка тих „Индо-Европљана“? Одговор на то даје и Илија Живанчевић, који индоевропску колевку налази у Централној Европи, тако да и њега можемо да прикључимо заступницима подунавске Школе.
При свему овоме да споменемо и једно питање, које поставља Eugene Pittard у својој антрополшкој расправи, у овом делу више пута споменутој. Наиме, говорећи о балканским Србима, па у вези с њима о динарској раси и о њеном ширењу с Балкана преко Централне Европе све до Скандинавије – на једној страни и до Британских острва на другој, он се пита, ко је кога славизирао, мислећи – по свој прилици – као и Нестор Часни Кијевски и неки немачки аутори на струјање Словена од југа према северу. Из перспективе данашње службено признате науке, која се – особито у односу на Словене -формирала под утицајем берлинско-бечке Германске Школе, тешко је да се замисли, да се процес славизирања одвијао у том смеру, Међутим, треба имати на уму, да се ту не ради о неком брзом и кратком историјско-етнографском процесу, насилном и вештачком, каквих има у наше доба, већ о једном природном, неорганизованом и спонтаном феномену, који се одвијао у преисторијско време, о коме – на жалост – немамо никаквих писаних трагова. Па ипак, западно-европска наука је отишла далеко у изучавању те далеке европске прошлости, посветивши посебно велику пажњу расветљавању проблема раса. Међутим, када се радило о Словенима, немамо утисак, да се у том смислу отишло далеко. Напротив, нека сведочанства, закључци и мишљења из прошлог века – изгледа – бачена су у заборав, те тако не налазимо нигде упуштање у велике дубине изучавања о Словенима уопште. Па ипак, када се радило, или ради о веома озбиљним и објективним научницима, који су желели да баце истинско светло на премало позната подручја, онда нас они изненађују својом готово неочекиваном дедукцијом. Тако двојица француских лингвиста европског гласа, Меје и Вајан (Meillet-Vaillant), у својој расправи „Le slave commun“, тј. „Заједнички словенски језик“ тврде нешто, што чини срж ове наше студије. Они се, наиме, осврћу на некадашњу јединственост словенских језика и кажу:
„Лингвистичко јединство словенских (језика) је очито. Још данас се оно опажа на први поглед; ако се испитују стари словенски језички облици сличности су тако велике, да оне често прелазе у истоветност, за овакву јединственост постоји само једно објашњење: то је
ПОСТОЈАЊE У ИЗВЕСНО ДОБА ЈЕДНОГ ЈЕЗИКА, КОЈИМ ЈЕ ГОВОРИО ЈЕДАН НАРОД КОЈИ ЈЕ ПОСЕДОВАО СВЕСТ О СВОЈОЈ ЈЕДИНСТВЕНОСТИ“.26
26. – А. Meillet, „Le slave commun“, Seconde Edition revue et augmentee avec le concours de A. Vafflant, Paris, Edidon Honore Champion, 1965.
Због значаја који придајемо овом тексту, ми га сада цитирамо – не у белешци, већ у наставку; ево, како он гласи:
„L’unite linguistique du slave est evidente. Aujourt’hui encore
elle apparait au premier coup d’oeuil; et, si on examine les formes
anciennes des langues slaves, les ressemblances sont si grandes,
qu’elles approchent souvent de 1′identite; pareille unite ne comporte
qu’une explication: L’EXISTENCE A UNE CERTAINE DATE
D’UNE LANGUE UNE, PARLEE PAR UN PEUPLE AYANT
CONSCIENCE DE SON UNITE… „
A која група и које племе Словена је то могло да буде у неко давно доба, до ког не допиру уобичајена историјска мерила, нека нам, да бисмо то одредили – послужило тврђење такође једног Француза, који је двојици управо споменутих претходио за око пола века.
в) ABEL HOVELACQ
Француски научник из прошлог столећа, по имену Абел Овелак (Abel Hovelacq), је у својој „Лингвистици“ сасвим јасно написао:
„… les seuls points definitivement etablis nous paraissent etre 1′antiquite des formes serbes… „
„
…једини закључци коначно утврђени, изгледа нам, јесу (они, који сe односе на) старину српских облика…“ 27
27. – La Linguistique, par Abel Hovelacq, Bibilotheque des Sciences Contemporaines, Paris, Hennuyer, 1876., pp.323.-324.
У наставку истог овог поглавља, посвећеног језицима Словена наглашава:
„… la grande deterioration du bulgare moderne… „, a затим слути, да ће доћи дан, када ће се установити, да су:
„… tous les idiomes slaves une serie de collateraux issus
directement d’une source commune… „
Пошто је у предњем цитату Овелак најпре истакао „велику исквареност бугарског“, он затим изражава своје уверење, да су:
„… сви словенски идиоми само један низ побочних језика,
произишлих дирекгно из заједничког извора…“
Своје лингвистичке закључке у односу на језик Словена, Овелак је илустровао – између осталог – следећом шемом:
Кликни на шему да је видиш увећано
sema
г) AMI BOUÉ
Као круна свих претходних тврђења може – у неку руку – да послужи један навод из дела прошловековног научника, који се звао Ами Буе (Ami Boue): У своје доба Буе је био члан француских и иностраних научних установа. У свом обимном делу „Европска Турска“, у четири тома, обухватио је – у односу на ту онда моћну империју – готово све у његово доба постојеће научне гране: географију, геологију, природну историју, статистику, обичаје, а затим традиције, археологију, индустрију, земљорадњу, политичку историју, религију, итд.28 Између осталих проблема у вези са Србима, Ами Буе је расправљао и о проблему српског језика. С обзиром на извесне његове наводе у истом делу, можемо да закључимо, да је он српски говорио. У сваком случају, да један учен човек као што је он био, писмено овековечи једно тврђење, он је за то морао имати чврсту основу, много знања и апсолутну сигурност у оно, што тврди.
28. – A. Boue, La Turquie d’Europe, Paris, Arthus Bertrand, 1840.
Но пре него што наведемо Буеов текст, који нас на овом месту искључиво интересује, да рашчистимо – једном и заувек – са оном збрком коју је проузроковао појам „српско-хрватски“. „хрватско-српски“, „хрватски књижевни језик“, па најзад – једноставно и безобзирно „хрватски“, премда се увек ради једино о језику народа српског. Јер – појам „српско-хрватски“ је створен искључиво с политичким тенденцијама, уз смишљено деловање оних, који у једном новом облику настављају освајачко ширење старе и незајажљиве римске империје, особито, када се ради о њеној борби против Словенства. Те тако – премда ова студија не спада у ред политичких расправа, ми овом приликом морамо да подвучемо, у коликој мери је проблем у вези са српским језихом,
Сеоба Срба из прапостојбине Индије, око 4.000. – 4.500. г. пре Христа. Заокружени делови означавају некадашње српске државе, створене током хиљада година. Ову карту је по Ђорђевићу урадио архитекта Градимир Хаџић.
Будући, да је ова студија посвећена српском народу као – на основу разних аутора – најстаријем стаблу каснијег разгранатог и по огромним просторима проширеногСловенства, па кроз то, дакле, и Словенима уопште, нас овде – у првом реду занима утицај древних Срба – не само на напред споменуте европске придошлице, већ и на друге народне групе, које су постепено запоседале различите делове Европе. На овакву интерпретацију наводи нас – између осталог – и сам Порфирогенит делом свог сведочанства, у коме спомиње оне области, где су Срби обитавали „од почетка“. Византијском цару се са дубоким уверењем прикључује и Сипријан Робер више пута поновљеним тврђењем, да је Дунав прасловенска река, а да су СРБИ ИЛИРИЈЕ НАЈСТАРИЈИ МЕЂУ СЛОВЕНИМА. Овај француски прошловековни слависта је то изразио на готово поетски начин својим закључцима, објављеним више пута и на разним местима. Ми тај текст овде цитирамо из „Мемоара“ Друштва за Земљорадњу, Науку и Уметност града Анже (Angers), где се наш писац родио и где је похађао гимназију.14 Ево, како тај навод гласи у преводу:
„Све што код осталих словенских народа живи још само као легенда
и као нејасан мит, налази се и данас у стању живог закона у тој
непроменљивој и поетској Илирији. Није ли онда требало да закључим,
да сам најзад додирнуо живу стену, земљу првога формирања, те
да су СРБИ ИЛИРИЈЕ заиста најстарији међу Словенима… ?15″
14. – Ed. Angers, Cosnier et Lachese; lue a la Societe Royale d’Agriculture, Science et Arts d’Angers, dans sa Seance du 8. Mai 1846., par M. Sorin, proviseur du College Royale. Extrait des Memoires… 5-eme volume, 6-eme livraison, 1846.
15. – „Tout ce qui, chez les autres peuples slaves, ne vit plus qu’a l’etat de legende et de mythe obscur s’offre encore a l’etat de loi vivante dans cette immuable et poetique Illirie. Ne devais-je pas en conclure que je touchais enfin au roc vif, au terrain de premiere formation, que les Serbes d’Illyrie etaient vraiment les plus anciens des Slaves?…“
Претходним ауторима прикључујемо и једног нашег савременика, бескрајно савесног и неуморног истраживаоца. То је госп. Ненад Љ. Ђорђевић,16 аутор једне грандиозне историје о српском народу.
16. – „Историја Срба кроз династије“, Милвоки, Српски Народни Универзитет „Лаза Костић“, 1968.
На овом месту из те историје спомињемо само карту, којом наш аутор приказује кретање Срба по Азији и Европи у току од неколико хиљада година. Као што се из зналачки састављене карте види, Ђорђевић је одређенији од свих осталих писаца – и од Порфирогенита, Сипријана Робера, од Нестора Кијевског, Лаоника Халкокондила, итд., итд, јер он обележава не само простор, већ и миленије, у току којих су се Срби кретали преко Азије, Европе, па и преко северне Африке, оснивајући државе, кроз дуго време већ одавно нестале.
Овом низу заступника велике старине српског народа прикључујемо и Милоша С. Милојевића, коме смо у овој студији посветили посебно поглавље. Његове концепције истоветне су с концепцијама Ненада Ђорђевића,17 па смо их приказати једном новијом верзијом исте карте, коју је за своје дело урадио господин Ђорђевић. Горњи приказ представља такође правце, у којима су се у давно врема кретали Срби, тражећи – из различитих разлога – нова и сигурнија станишта од оних, која су били присиљени да напусте.
17. – „Историја Срба и српских јужнословенских земаља у Турској и Аустрији“, Београд, 1872.
У – да тако кажемо – словенском и српском историјском Пантеону, ми Милошу С. Милојевићу дајемо посебно место, какво тај изузетно предани српски истраживалац и заслужује. Остављајући ближа обавештења о њему за поглавље, које смо му посветили, овде ћемо само да истакнемо његово уверење, да су се Срби у давнини разишли из Индије. По свој прилици, он је – док је још студирао у Москви нашао могућност, да у Индију отпутује, са жељом, да на лицу места своје учење и знање продуби, те да стекне потпуну сигурност за одбрану свог историјског гледишта. Жедан истине и знања, тај врли човек је крстарио и кинеским пространствима, налазећи свуда доказе, па и тамо, како он каже – о живовању давних Срба. Тако – обогаћен знањем и доказима, вратио се у родну Србију, кроз чије области је много и под веома тешким околностима путовао, записујући свуда народна предања, традиције и све, што сачињава духовно богатство једног народа уопште. Тако је на тлу своје отацбине записао и народну песму, у којој се износи, како и зашто су Срби у готово неодређено давно доба напустили Индију: Из те песме овде наводимо само одломке:
„Како нећу сузе прољевати,
Кад ја идем из земље Инђије,
Из Инђије, из земље проклете?!
У Инђији тешко безакоње,
Кум свог кума на судове ћера… „
Такво духовно расуло Срба у далекој Индији проузроковале су тешке недаће, о чему народно памћење сведочи на следећи начин:
„…Те не паде дажда, ни облака,
Плаха дажда, нити роса тиха…
И не роди вино, ни шеница,
Ни за цркву часна летурђија,
Пуно време за три годинице.
Црна земља испуца од суше,
У њу живи пропадаше људи…
… А Бог пушта страшну бољезану,
Бољезану страшну срдобољу,
Те помори и старо и младо… „
Никакав литерарни опис не би могао да буде сажетији, упечатљивији и језгровитији од овога. А да су се Срби стварно иселили из Индије, у прилог томе Милојевић пише:
„За ово такође имамо довољно дата и то:
- У описима војевања Александра Великог у Инђији;
- У оставшим још називима места у Инђији, која
још и данас носе или чисто српска имена,
или слична са овима;
- У инђијским споменицима и
- У споменицима српског народа“.
Претходна четири тврђења, као и горњи навод одломака народне песме, која се налази и у Вуковим збиркама, изискују дубоко и савесно изучавање, што очекује будуће – због предмета – особито српске научне истраживаоце.18
18. – Онај ко се буде бавио истраживањем, полазећи од грађе Милоша Милојевића, нека у Народној библиотеци у Београду потражи његове три свеске песама и народног духовног блага, које је Милојевић забележио, обилазећи српске земље Балкана.
Посебну пажњу у овом одељку привлачимо – не само на напред цитирану народну песму, већ уопште на христијанизовану српску епику, чији мотиви потичу из предхришћанскогдоба. За ово у овом смислу још неиспитано подручје, наћи ћемо сигуран ослонац кроз читав Шафариков опус. А велики ауторитет Јагић, који се одликовао огромном делатношћу на пољу славистике, оставио је једну своју за овај предмет крупну мисао:19
„Има разлога вјеровати, да је већ код
старих… Срба цвао митологијски епос.“
19. – „Historija književnosti naroda hrvatskoga i srbskoga“, Zagreb, 1867. Нажалост, колико нам је познато, ова тема до данас није била предмет дубоког истраживања, Нешто је у том смислу узео у обзир Натко Нодило20 позабавивши се само делимично појединим мотивима српске народне поезије, које он анализира паралелно с одговарајућим мотивима „Веда“. Истина, као што видимо у белешци, његово дело се односи на стару веру Срба и Хрвата, међутим, цитирајући примере, он се у највећем броју случајева служи примерима, које наводи као српске, што образлаже на следећи начин, пошто је мало пре тога споменуо, да су Хрвати у почетку били чакавци:
„Ако се пак овдје обично Срби први редом спомињу, то виси (sic!) једино о главноме нашем извору, о пјесмама и причама народним, које понајвише од Срба потекоше. „21
20. – „Stara vjera Srba i Hrvata“, Logos, Split, 1981.
21. -N. Nodilo, o. c., p. 44.
Из предњег излази, да ће сваки истраживалац, који се буде посветио трагању за давним, предхришћанским временима, из којих потиче српско духовно благо, успети да сабере одговарајућу грађу и да тиме попуни једно необрађено и тек само донекле додирнуто подручје. Зато ћемо овде да упутимо те будуће трудбенике на једно дело, које сматрамо изузетним и особито важним за стварање правилне слике о значају – и то не само за Србе – и домашају распеване мисли српских покољења, о којима нам данас недвосмислено говори српски језик, тако дивно сачуван у свакој песми, коју је изгладило и довело до савршенства неизмерљиво време.
То је дело Илије М. Живанчевића, које је остало несхваћено, те га је негде на полицама нечитаних ствари прашина скоро сасвим прекрила и сакрила. Ми смо до њега дошли, захваљујући једном великом српском библиофилу, Инж. Војиславу Петровићу, коме на овом месту изражавамо најтоплију захвалност. Желели бисмо, да наслов те књиге добро запамти свако кога интересују три подручја: лингвистика, књижевност и право са историјом, јер ће у њој свако моћи да нађе драгоцена обавештења, која је с великим знањем и непристрасно обрадио један човек изузетне културе. Ми ћемо овде да споменемо само друго, тј. средње поглавље, које је Живанчевић посветио српској народној поезији као изузетном духовном стваралаштву највишег домета, које у филозофском погледу стоји изнад филозофије, док у смислу етике стоји изнад пословичног Шекспира. Како је Илија Живанчевић, који је у дубокој старости умро тек пре четири године, добро знао „Веде“, он је виртуозном лакоћом упоређивао и анализирао мотиве ведске и српске народне поезије, необориво потврдивши сваки од суперлатива, којим су прошловековни европски познаваоци и учени људи окарактерисали сам српски језик и песме на њему испеване. Према томе – и Живанчевића прикључујемо групи аутора, који су заступали давно порекло и велику старост Срба, скупа с њиховим језиком.22
22. – Новом покољењу, Београд, 1934. год.
У овом низу не сме да изостане посебно привлачна фигура Симе Лукин-Лазића с његовом историјом „Срби у давнини“, за коју каже, да је сабирао грађу читавих четврт века, Премда је он то дело писао на њему својствен начин, не држећи се строго уобичајене форме, која је усвојена као научна, ипак се огромност рада испољава на свакој страни, јер његова сврха није била да се прослави као научни радник, већ – пре свега – да брани српски народ пред хрватском агресивношћу, увредама и неправдама.
У односу на све ове претходне напомене, чини нам се, да би било и важно и потребно, да се на овом месту осврнемо на тврђење једног чак и у свету – готово непознатог, али чудног и интересантног аутора, чије име је Otto Hanisch (Ото Ханиш). Наслов његовог дела, из кога ћемо овде узети у обзир само један мали одломак, јесте „Маздазнан – Учење о расама“23. Пажњу писца ових редака привукао је особито следећи Ханишев текст, који у преводу овако гласи:
„Јужни Словени имају као и Мађари своје главно седиште у Мађарској и одатле су се проширили по Баварској, Тиролу, Ломбардији, Луксембургу, Шкотској и Португалији.. По њиховом доласку они се нису мешали, па су стога сачували своје првобитне одлике. Њих убрајају у Словене, али они не говоре словенским, већ језиком житеља ималаја,
који представљају остатак људи беле расе… „24
23. – „Mazdaznan – Rassenlehre“, Los Angeles-Leipzig, 1933.
24. – „Die Jugo-Slawen haben ihren Hauptsitz als Magyaren in Ungarn und verbreiteten sich von hier aus nach Ваует, Tirol, der Lombardei, Luxemburg, Schottland und Portugal… Nach ihrer Ankunft hielten sie sich unvermischt und bewahrten in folgerdessen ihre Ursprünglichkeit. Man rechnet sie zu den slawen, aber sie reden nicht slawisch, sondern die Sprache der HIMALAYANER, eines Reststammes der weissen Rasse…“
O.c., p.194.
Кроз све што смо рекли у оквиру предње дигресије, можемо да закључимо већ одмах у почетку ове студије, да у односу на историју Срба постоје две групе, или две школе. Прву групу бисмо назвали „индијском“ – зато, што она изводи порекло Срба из Индије, док би друга била „подунавска“. Ова друга група је привидно нова. Међутим, њеним зачетником може да се сматра Нестор, кијевски хроничар, с почетка XII века (умро је 1114. године) да би му се много касније, чак у деветнаестом веку, прикључио француски слависта Сипријан Робер, који је Дунав и подунавски базен сматрао словенским од најдавнијих времена, уз још неке друге писце, којима такође посвећујемо известан простор у току наше расправе. Писцу ових редака је – бар за сада – немогуће, да заузме став за једну, или другу групу, јер су аргументи и једне и друге поставке јаки… Једино што он у овом тренутку може да изрази – то је, да су наши данашњи појмови условљени читавим друштвеним механизмом нашег доба. Међутим, некада су критеријуми у односу на људе, државе, границе, итд. били или другојачи, или пак нису постојали у оном смислу, који им ми данас дајемо. Овим желимо да кажемо, да је земља некада била слободна и без граница, те да је човек по њој могао слободно да се креће… Наше знање је ограничено само на историјску епоху, али – шта је било пре ње?! Зна се, н пр., сасвим сигурно, да су најстарије ведске химне донете у Индију са северозапада, али одакле … то санскритолози још нису могли јасно да закључе… Друго – ми, који смо осетљиви на словенске вредности – знамо, да се наука Запада на њих осврће – или безначајно мало, или никако… Тек недавно је један француски писац. по имену Georges Suffert, написао на наше превелико изненађење:
“Pour nous, les Français, avant Grece et avant Rome, il y avait le Danube…”
„, тј.: „за нас Французе – пре Грчке и пре Рима постојао је Дунав…“
Чини нам се, да је у вези горњим тврђењем наведеног француског писца и новинара, који се много бави археолошким проблемима, потребно да нагласимо, да ни он, управо као ни остали западни писци и истраживаоци, није при исписивању горњег закључка ни помишљао на Словене… Но то нам не смета, да и њега уврстимо у „Подунавце“, чије су концепције добиле много на снази открићем Лепенског Вира, на десној обали Дунава, управо на тлу Србије.
Будући, да смо се у овој студији посебно позабавили открићем Лепенског Вира, овде ћемо да наведемо само један кратак извод из недавно објављене књиге Светислава Билбије, посвећене дешифровању етрурских записа и текстова. Захваљујући природи свог рада, господин Билбија је могао – даље и дубље да сагледа сав значај овог – можемо без икаквог претеривања да кажемо – веома великог археолошког налаза наших дана, који попут нове луче баца неочекивано светло на преисторију Подунавља, те господин Билбија пише:
„Лепенски Вир је историјски документ, који нам открива део велике тајне; јер – из Подунавља је бели човек почео да се расељава и насељава најпре Европу, па Малу Азију, да једна његова грана допре чак до далеке Индије“.
На другом месту своје студије, Светислав Билбија објашњава скицу, која представља правце ширења белог човека из Подунавља, и каже:
„Лепенски Вир на овој скици симболично представља Подунавље, колевку, из које је потекао бели човек Расељавање и ширење из Подунавља трајало је хиљадама година. Правци су означени замишљеним под-центрима задржавања, одакле се настављало даље разгранавање, све док му се трагови нису изгубили у северној Африци и Индији“.25
25. – C. C. Билбија, Староевропски језик и писмо Етрураца, Чикаго, 1984. године.
У овај низ интересантних и оригиналних писаца укључујемо и византијског историчара Лаоника Халкокондила, који се у свом раду – без сумње ослањао на – за нас данас – изгубљене списе и сведочанства. Како је и њему у овој студији посвећено посебно место, овом приликом дотичемо се само појединости од огромног значаја, коју је Халкокондило формулисао највећом једноставношћу и јасноћом. А та појединост – једнога дана, када се наука буде поставила на сасвим здраве основе – моћи ће да послужи за још једну нову монографију о првобитној фази европске цивилизације, особито после, откопавања преисторијског насеља у Лепенском Виру, што је један од сигурних путоказа о тој давној – искључиво европској култури… Наиме… полазећи од античких грчко-римских писаца, географа и историчара, знамо, да је неки народ под грчким називом „Трибали“ живео углавном на јужној обали доњег Дунава. Највећи међу славистима – Шафарик, а с њим и Суровјецки – интерпретира то име као грчку деформацију од облика Србљи. Но о томе говоримо више у поглављу посвећеном њима. Овде пак, с обзиром, да смо споменули Лепенски Вир, који се налази управо у поменутом делу Подунавља цитирамо само једну реченицу – како се сматра – озбиљног историчара Халкокондила, по рођењу Атињанина. Ево како она гласи:
«Τριβαλλοι, Σερβλοι, ο δε ευνοζ
παλαιοτατον και μεγιοτον των ευνων… »
У латинском преводу Халкокондилове цитиране реченице, међутим, има нешто више, што само по себи служи као појачање и потврда историчаревог изнад свега занимљивог саопштења: То су изрази “totius orbis” и „compertum habeo“. Но да најпре тај превод прикажемо:
“Tryballos, serblos, autem gentem esse totius orbis antiquissimam et maximam, compertum habeo…”
што ће рећи:
„Род Трибала, Срба, на целој земљи је
најстарији и највећи, поуздано знам… „
Неко би могао помислити, да израз „тотиус орбис“ не одговара оригиналној Халкокондиловој реченици. Но то је само привидно, будући, да се грчки генитив των ευνων мора превести у овом контексту са: „од свих народа“, под чим се и подразумева као надопуна: „на целој земљи“… Друго: латинска формула “ compertum habeo “ значи: „поуздано знам“, тј. – оно, о чему пишем, лично сам истражио и добро проверио. Та формула је као нека врста потписа и печата испод истражених и проверених чињеница… Но као што рекосмо, о озбиљном историчару, Лаонику Халкокондилу, читалац ће наћи више података у поглављу посвећеном њему. А на основу његовог овде наведеног тврђења, нама се чини, да бисмо и њега могли да уврстимо у групу заступника „подунавске теорије“ о пореклу Срба.
У сваком случају, на основу напред изложеног, јасно је, да би – не само имало смисла, већ би неизоставно и требало, да се напише једна посебна монографија, којом би се брижљиво повезало писање Нестора Кијевског, Сипријана Робера, Жоржа Сифера, па и Мојсија Хоренског са свим открићима у оквиру Лепенског вира. Нама изгледа – а на основу свих описа и анализа Драгослава Срејовића, археолога, који је Лепенски Вир открио и представио свету својим делом, да су у тој чудној подунавској насеобини били покопани и стога сачувани у готово нетакнутом стању – сами корени најважнијих традиција српског народа, у односу на које се сви етнолози слажу, да потичу од најдавнијих „протоиндоевропских“ времена, тј. из доба док тзв. „Индо-Европљани“још нису били издељени на толики број данашњих народа беле расе. Јасно је, да се с тим у вези поставља питање: а где је била колевка тих „Индо-Европљана“? Одговор на то даје и Илија Живанчевић, који индоевропску колевку налази у Централној Европи, тако да и њега можемо да прикључимо заступницима подунавске Школе.
При свему овоме да споменемо и једно питање, које поставља Eugene Pittard у својој антрополшкој расправи, у овом делу више пута споменутој. Наиме, говорећи о балканским Србима, па у вези с њима о динарској раси и о њеном ширењу с Балкана преко Централне Европе све до Скандинавије – на једној страни и до Британских острва на другој, он се пита, ко је кога славизирао, мислећи – по свој прилици – као и Нестор Часни Кијевски и неки немачки аутори на струјање Словена од југа према северу. Из перспективе данашње службено признате науке, која се – особито у односу на Словене -формирала под утицајем берлинско-бечке Германске Школе, тешко је да се замисли, да се процес славизирања одвијао у том смеру, Међутим, треба имати на уму, да се ту не ради о неком брзом и кратком историјско-етнографском процесу, насилном и вештачком, каквих има у наше доба, већ о једном природном, неорганизованом и спонтаном феномену, који се одвијао у преисторијско време, о коме – на жалост – немамо никаквих писаних трагова. Па ипак, западно-европска наука је отишла далеко у изучавању те далеке европске прошлости, посветивши посебно велику пажњу расветљавању проблема раса. Међутим, када се радило о Словенима, немамо утисак, да се у том смислу отишло далеко. Напротив, нека сведочанства, закључци и мишљења из прошлог века – изгледа – бачена су у заборав, те тако не налазимо нигде упуштање у велике дубине изучавања о Словенима уопште. Па ипак, када се радило, или ради о веома озбиљним и објективним научницима, који су желели да баце истинско светло на премало позната подручја, онда нас они изненађују својом готово неочекиваном дедукцијом. Тако двојица француских лингвиста европског гласа, Меје и Вајан (Meillet-Vaillant), у својој расправи „Le slave commun“, тј. „Заједнички словенски језик“ тврде нешто, што чини срж ове наше студије. Они се, наиме, осврћу на некадашњу јединственост словенских језика и кажу:
„Лингвистичко јединство словенских (језика) је очито. Још данас се оно опажа на први поглед; ако се испитују стари словенски језички облици сличности су тако велике, да оне често прелазе у истоветност, за овакву јединственост постоји само једно објашњење: то је
ПОСТОЈАЊE У ИЗВЕСНО ДОБА ЈЕДНОГ ЈЕЗИКА, КОЈИМ ЈЕ ГОВОРИО ЈЕДАН НАРОД КОЈИ ЈЕ ПОСЕДОВАО СВЕСТ О СВОЈОЈ ЈЕДИНСТВЕНОСТИ“.26
26. – А. Meillet, „Le slave commun“, Seconde Edition revue et augmentee avec le concours de A. Vafflant, Paris, Edidon Honore Champion, 1965.
Због значаја који придајемо овом тексту, ми га сада цитирамо – не у белешци, већ у наставку; ево, како он гласи:
„L’unite linguistique du slave est evidente. Aujourt’hui encore
elle apparait au premier coup d’oeuil; et, si on examine les formes
anciennes des langues slaves, les ressemblances sont si grandes,
qu’elles approchent souvent de 1′identite; pareille unite ne comporte
qu’une explication: L’EXISTENCE A UNE CERTAINE DATE
D’UNE LANGUE UNE, PARLEE PAR UN PEUPLE AYANT
CONSCIENCE DE SON UNITE… „
A која група и које племе Словена је то могло да буде у неко давно доба, до ког не допиру уобичајена историјска мерила, нека нам, да бисмо то одредили – послужило тврђење такође једног Француза, који је двојици управо споменутих претходио за око пола века.
в) ABEL HOVELACQ
Француски научник из прошлог столећа, по имену Абел Овелак (Abel Hovelacq), је у својој „Лингвистици“ сасвим јасно написао:
„… les seuls points definitivement etablis nous paraissent etre 1′antiquite des formes serbes… „
„
…једини закључци коначно утврђени, изгледа нам, јесу (они, који сe односе на) старину српских облика…“ 27
27. – La Linguistique, par Abel Hovelacq, Bibilotheque des Sciences Contemporaines, Paris, Hennuyer, 1876., pp.323.-324.
У наставку истог овог поглавља, посвећеног језицима Словена наглашава:
„… la grande deterioration du bulgare moderne… „, a затим слути, да ће доћи дан, када ће се установити, да су:
„… tous les idiomes slaves une serie de collateraux issus
directement d’une source commune… „
Пошто је у предњем цитату Овелак најпре истакао „велику исквареност бугарског“, он затим изражава своје уверење, да су:
„… сви словенски идиоми само један низ побочних језика,
произишлих дирекгно из заједничког извора…“
Своје лингвистичке закључке у односу на језик Словена, Овелак је илустровао – између осталог – следећом шемом:
Кликни на шему да је видиш увећано
sema
г) AMI BOUÉ
Као круна свих претходних тврђења може – у неку руку – да послужи један навод из дела прошловековног научника, који се звао Ами Буе (Ami Boue): У своје доба Буе је био члан француских и иностраних научних установа. У свом обимном делу „Европска Турска“, у четири тома, обухватио је – у односу на ту онда моћну империју – готово све у његово доба постојеће научне гране: географију, геологију, природну историју, статистику, обичаје, а затим традиције, археологију, индустрију, земљорадњу, политичку историју, религију, итд.28 Између осталих проблема у вези са Србима, Ами Буе је расправљао и о проблему српског језика. С обзиром на извесне његове наводе у истом делу, можемо да закључимо, да је он српски говорио. У сваком случају, да један учен човек као што је он био, писмено овековечи једно тврђење, он је за то морао имати чврсту основу, много знања и апсолутну сигурност у оно, што тврди.
28. – A. Boue, La Turquie d’Europe, Paris, Arthus Bertrand, 1840.
Но пре него што наведемо Буеов текст, који нас на овом месту искључиво интересује, да рашчистимо – једном и заувек – са оном збрком коју је проузроковао појам „српско-хрватски“. „хрватско-српски“, „хрватски књижевни језик“, па најзад – једноставно и безобзирно „хрватски“, премда се увек ради једино о језику народа српског. Јер – појам „српско-хрватски“ је створен искључиво с политичким тенденцијама, уз смишљено деловање оних, који у једном новом облику настављају освајачко ширење старе и незајажљиве римске империје, особито, када се ради о њеној борби против Словенства. Те тако – премда ова студија не спада у ред политичких расправа, ми овом приликом морамо да подвучемо, у коликој мери је проблем у вези са српским језихом,
Пријавите се на:
Постови (Atom)