Info. Obavestenja 988
Info Zeleznicka Stanica 25555
Milosevic Aleksandar 36667
Ribe Bach Fisc Hendle 65150
Pop Ili 221221
D H Tardel 240031
p Rat 261549
KRANKETRANSPORT 280211
Prevodioc Gaby 295323
D Sigmund Ulrich 322295
D Bubek Otto 322719
Milenkovic Milutin Mico 332720
Prostea Susanne Rum. 353711
Rada Drago 368309
Prokop 368621
Tomo 524776
Adz 526664
Nik Milorad 542139
Jovanovic M 542858
Kita V 551445
Taxi Z Cann 552389
Slavko Radi 558945
Trajkovski Anka 562779
Sofr T 564281
D Zeller med. 567982
Joni Adrijana 569203
Konsul 600646
Miki 602410
Dimitrije Il 617667
Suzan 632406
Milijana 632557
Pavlovi Vinka 632557
Informacije 698889
Auto Marinko Milovanovi}803904
U-Milisav 831087
U-Jordan 831131
Rud 836141
Sibin 841015
Tomo 841029
Gas. Post Schnicla Hoff841170
A-Posta 841411
Nikito V 845118
D Hartm 856150
Mar a i Milan Kaarev 863045
Rapp K & Ruth (milch) 874294
Hu¯ Uli 1765242
D Jovan Stojilkovic 2237448
Maric Ob 2264228
Kepc Savo 2265590
Munj Zivko Olga str 2485398
Stojanovi Ljubica 2485582
Goran Zori~in 2573708
Frizerka od Obra Mitra 2598310
Arzte an Sam. u Sonnt. 2620812
Prlj Cveta
Filipov Stan 3280249
Langov Mile 3324838
Ribe P÷sel 3464868
Adv. Sne`ana Dragi}evic 3676079
Langov M 4892963
Marija 5004667
Stanoje D 5005353
G Cannstatter Tor 5055291
A marie 5090239
Petkoski Mile 5360797
Nikitov S 5496143
Prevod SlobodankaBassler 5532941
Kita Bor~e Vid ov) 5590597
Prote Vlada sin 5590777
D Ahrendt O de 6151666
D Ahrendt 6155140
Radovanov Momo 6401865
D L. Petrovic 6403571
Pandrc Slav-a 6491933
Davidovska Ljiljana 6494034
Djuro Bek 6721563
Frankfurter Rundschau 6920221
Compu Rajko Djok 7158821
Flugplanauskunf 7901388
Klub Sloga Zufernhausen 8262948
Vozel Dragan 8402369
Mini `ivomir 8497451
Arsenijev Zoran 8895551
Glavonji Ljubinka 9336686
Appotheka Banhof 9559650
Crkva 9640020
Ivanov Stani 9932725
D Du{an Milivojevi} 9979058
Nenad Mira 15517515
Monah Varnava Piskavac 18881166
Vidi Mladen 25884544
Ralf i Mile Jovi} 26521706
Gavrilo Vuk 31893887
Lazi Draga 32263051
Aleks Vasilija 32867269
Sinusi Koprivica Aca lekar 34363971
Blagojev Radi 34582704
Bek~anov i Radiv.Zoran 34593330
Adv. Sne`ana Dragi}evic 36331736
Jovanov Maja 36431260
D ki~ma Baba Vukena 36617930
Man Studen 36836140
Koms Zoran i Verica 36841063
Milos R 36841071
Dugal Radis 36841097
Komsija Rade iz Dubca 36841122
Todorov Raco 36841673
Gaji} Milan Olivera 36881780
Gavrilov Vuk Hd novi 63618073
Pansion Galnau [mit 64396733
Pop monah Vasilije sv.Spi 64397364
Karl-Olga Krankenhaus 71126390
Parezanov Vukoman 71567217
Vukov prijatelj 71634284
Vasil Milenko 71637964
Gavrilov M Vuk 71638396
Despot Lju a 72232867
Polizei Bad Cannstatt 89902112
Polizei Direktion 89902112
A V T 95460841
V a T BM 95460842
VMA BG 112662755
Appotheka Todoxin 113232195
Touring Bus BG 114892220
Svetlana Klja 177896866
Ralf i Mile Jov 637009653
Blagoje Radojica 640809436
Mi}o Milovanov 641439901
Stanar Ex Neboj{a 641529026
Lukov Radovan Rade 641731121
Milo Vladan 641774939
Stambo Milan 642358642
Stambo Mira 642871898
Milo Rado{ 642883556
J ranka Srb 643286234
Golubov mionica 649790859
Kupus Schaefer Wilh 702252393
D Crnog Aleksandar 707151764
Ili Miki Jelena 714153796
Wohnungbesizerin Schunk 714232022
Ostojic Ilija 715227458
Blagoje Radojica 715328906
Vasi Robi 715633889
Stefanov Z R 715941206
D Simic Milan 719171570
Milena iz Bachnanga 719184621
Maunic Alex 719560131
P Glisic Miodrag 722172991
Dragojlov Milic V 722571574
Trnava Tomislav 733160979
D Petrovic Ivan 736174908
Konzulat Tschechische . 899501246
Despot Ljub a 1577423577
Gavrilo Vuk Hd novi 1634084466
Жika [ah 1634511603
Compu Rajko Djok 1637245969
Miki Jelena Ili 1726249807
Djuro Bek 1727371482
Bata 1733169959
Kljaji Stojan 1733605624
Sofran T 1736732498
Goranka 1742458316
Opa Ljubica 1742635342
Sa{a 1743238254
Vatralj Bo 1743725038
Obrad Mari~i} 1747543737
Mi}o Milovanovi} 1747839006
Svetlana Wirtin 1773093283
Goran Zori~in 1773263681
Zorica Markovi} 1773263681
Pavlovi} Milorad 1785323075
Golubov mion 1461163
Adv. Gobeljic Radeta 33286
Romcev Zoran 38336
Slavkovic Milos CH 4156260158
Novosti Evropske 6992071714
Huss Uli 7024989944
Dragica Gli{i} 7053927901
Svetla Klj 7071551215
Dr. Dezurni za Stutt 7112628012
Notarzt za Stuttgart 7112628012
Bild zeiteung 7113199275
Notariat S-Bad Cannsta 7115004210
Nova adresa na{a 7115091818
Djukar Radovan 7117459071
Danijela 7141461432
Nenad Danijela Lela 7141461432
D Schwarzbich 7141926360
Dreis Slobodanka Rajko 7143964910
Cutkov Mile Sof-a 7151908812
D Obradov Milija 7154180018
Klja Stojan 7154802089
Jesenik Reiner 7163530437
Paunov Ne{o 7163531555
Vesna sa Schwarzwalda 7478261650
Prlj Cvetanka 15203842186
J ranka 15223483200
Drei Slobodanka 15772880719
Bertovi Lucija 17625528567
Pavlov Vinka 17629619870
Vidi Mladen 17650037471
Frizerka Mica dolazi ku 17667819361
Mini} `ivomir 17688023351
Milan Mira Novakovi} 33140371440
Mira i Milan Paris 33142396469
Eparhija Paris 33142582107
Man. Golbey Godon Court 33329079234
P Luki Pera 26 Rue- 33388278650
Milan Mira Novakovi} 33616864344
p ~eda Luki} 33620978395
Prlj Cvetanka 35929270003
D Bajovic (Ko`a) 38111434642
Prof. D Pusovic Predr 38111726916
Petrov Tomislav Lep 38132822345
Dugal Buba 38136841070
Andji Mi}o 38751438190
D Crnogorac 61295990126
Pcelarstvo gerete 71535108889
Heilpraktiker Schmid 7113180986
недеља, 29. август 2010.
Poreklo15
Поучно, историја, занимњивости, религија и здравље
''Прастари почетци српске историје- Хиљаде година сеоба српског народа кроз Азију и Европу према списима и цитатима највећих светских историчара''
КЊИГА под горњим насловом и поднасловом појавила се 1961. године у Риму, обавијена велом тајне јер је са корица изостало име писца. Рафалном паљбом, на сто и нешто страница, изнети су докази вековима сакупљани од родољуба Српске аутохтоне историјске школе (пре рата доста раширене у нас) насупрот српским пуленима Германске школе, образованим и титулисаним у Бечу и Берлину. Сабрана дела четничког војводе Доброслава Јевђевића (1895.- 1962.), изашла 1988. у Виндзору- Канада, разрешила су недоумицу око имена писца. Сада, након четири деценије, и нама у Србији доступна је ова књига- заједничким напорима ''Фамилета'' и ''Николе Пашића'', књижаре у средишту Београда, доста успешне и у издавачкој делатности.
СЛАВИЋЕ те српска дико, српско мало и велико. Није се сиви тић Јевђевић плашио удбиних џелата и спискова за ликвидацију, како то у предговору овог трећег издања претпоставља г. Јово Бајић. Иступао је Војвода безброј пута као један од првака српске емиграције и пуним именом и презименом стајао иза листа Српске новине и књига ''Капи крви, четничке новеле'' (1950.) и ''Сарајевски завереници'' (1954.). Загонетка и провокација као магнет за ''додатну пажњу читалаца'', био је прави разлог за анонимност, резервна је и много вероватнија претпоставка г. Бајића.
ГРЧКА ПОДВАЛА. ''И пре Турака и пре хрватских крвника било је српских душмана, који су мрзели српско име, извртали његово значење и забрањивали нам да се тако зовемо''. Свесно или не, ромејски цар Константин Порфирогенит написао је лаж . У спису ''О управљању царством'' латинску реч servus (роб, слуга) видео је као извор српском имену, ''ропском'' народу и поданицима грчког цара Ираклија, иако наши стари ове крајеве на мач отеше и освојише. Одакле то име лужичким и руским Србима, који нису имали додира са грчким и римским царством и о којим то Србима пишу Плиније, Птоломеј и други антички писци, питао се проверени српски непријатељ, хрватски повјесничар Томо Маретић?! На Порфирогенитову причу ''навалила је критика са немачке и славенске стране и уништила је до краја''- додаје још љући србождер, српског порекла, Тадија Смичиклас...
ИМЕ СЕРБ. Срб је војник, храбар човек који се вечно бори- војнички сталеж, преци донских и запорошких Козака, пише руски историчар Вељтман у књизи ''Атила и Руси''. Код Белоруса Сарб или Сјарб значи силу, множину великог народа исте крви и језика, а код старих Персијанаца Сарб је глава, првенство, старешинство. У санскриту, праоцу свих индоевропских језика, семе, колено или род изговара се Сербх. Или, латински речено- gens, natio… ''Старо домаће име Срб обћенито је било свему роду (словенском)'' каже у својој ''Повјести Словена'' Фрањо Рачки, Хрват и католички свештеник.
РАВНА ГОРА, и то у Индији ''у проклетој, у земљи Инђији, ђе понеста љеба за нафору''. Ту су и Дрвар, Млава, Бара, Дуб, Ковиље, Тимок, Котор, Бела Зора и још многи и многи чисто српски називи река, села и планина, што их Милош С. Милојевић на својим путовањима из старих карата преписа и од српских савременика (19. век) за лудака би проглашен. А и стари санскрит, не само у основним домаћим појмовима, на данашњи српски језик ''необјашњиво'' личи... Срби, русих коса и плавих очију (Страбон, Грк), сурови и у козја одела одевени, област дунавску (Дунај) и планину Нисадес у почетку настањаваху- ''дивни и неприступачни стан богова, по индијској религији'' (Ритер: ''Земљопис''). У овој прапостојбини аријевској, пре свих сеоба, и две српске државе записане осташе- Сарбарска у унутрашњости и Пановска у приморским
пределима...
РАЗЛАЗ. ''Међу Србима најхрабрији су Лужичани, који живе у Шпанији и садањој Португалији'', јасан је стари грчки историчар Диодор са Сицилије. Срби, ''лаки, хитри и строги'', вешти заседама и откривању непријатеља, опијени пићем од жита- врстом пива по мисирском рецепту(успутна станица!)- прешли су из Африке у Шпанију, шири је у описима већ споменути Страбон. Те две земље крајње су одредиште дела првог српског огранка што га ратови, глад и болештине из постојбине Индије истераше. Друге две колоне свуда по Азији трагове оставише, Сибирији (Сирбији) име и Хунима друштво у пљачки (српски кнез Оногост, први до Атиле), а великом китајском царству мач под грлом држаху. ''Откако су побегли Yuni, осилише се Срби и завладаше земљама њиховим. Имају преко сто хиљада војника, далеко су чувени са своје телесне силе, а и доста просвећени... У њих су коњи бржи од хунских и оружје још оштрије од хунског. Српска су племена још силнија и многобројнија, него што су пре била и већ су две године да не можемо да измислимо начин, како би смо им доскочили'', вајкао се Цај Јун, кинески државник године 160. пре Христа. Бан, Јанча, Ранко, Цицан, Танча и синови му што ''на комате раздробише царство'', српски су прваци и јунаци ових китајских летописа, уредно вођених и до данас сачуваних.
СРБИЈА, БЕЛА И ВЕЛИКА. Много векова пре Христа Спаситеља, таласи српских племена из Азије запљускиваху север Европе. На скерлетном постољу, златни кип бога Радгоста а у средишту града Ретрија, њему посвећеног у балтичкој Поморској, данас Померанији. Стетин бога Триглава и град Аркона врховног Световида, богат и утврђен храбрим Рујанцима, ''најмоћнијим огранком народа Љутића'' Срба најсрпскијих, вернике са свих страна сабираху. Звјездодраг, а касније и Беослав, војсковође српске, Саксонце и Данце често на колена бацаше па им и краља убише, али до зоре ником није горела, губер кратак па се ноге смрзоше. 2384 стране ''Историје Срба'' старог Јована Рајића (Беч, 1794.) и ''Срби у давнини'' Симе Лукина Лазића (Загреб, 1894.), више нам вреде од свих умовања историјских катедри Старога и Новога света... ПРАСЛИКА И ПРАУЗОР. У сударима титана онога доба, српска племена, сламке међу вихорове, грдно искрвавише и међусобно се истребише. Кнез Вучан на челу својих Бодрића са Карлом Великим наступаше, са оне стране Лабе огњем и мачем, по земљама Љутића, браће и сународника. Свест о јединству дошла је касно и кратког је века била. Кнез Прибислав (умро 1134.) последњи се дрзнуо да се оружја лати... Неслога, мржња, просута братска крв и издаја- кнез Тугомир на превару предаде српски Бранибор (данас Бранденбург) душманима Саксонцима- све је на броју и све се и данас добро осећа. Не требају нама Немац Хелмхолд, Рус Гиљфердинг, Чех Шафарик и остали тумачи прошлости у српску корист. Препознајемо ми себе по делима...
ЛИПА, ЛИПИСКА ИЛИ ЛАЈПЦИГ. ''Српство некад тако јако раширено у Немачкој личи на старца који умире. Око њега је све постало немачко, само поља и реке, вароши и села носе још драга му имена''- писао је, крајем 19. века, тада важни и угледни немачки лист Leipziger Tagblatt у тексту под насловом: ''Пропаст Српства у Пруској''... Hisce Serbstvo nezhubjene-још Српство није пропало- и даље у својој химни певају Лужички Срби... И није пропало. У плодним и Богом благословеним областима око Дунава, Саве, Драве и Тисе побијена је нова српска стожина. Део Срба са севера, од Германа потиснут, године 1460. пре Христа а 3790. од постања света (по Мавру Орбинију), први пут после Индије, среће јужну браћу, на Балкану одомаћену и све до Рима разгранату (Далимил, Чех, витез и песник). И рађање хришћанства ту их затече. Андроник (ученик Св. Апостола Павла), Тимотија, Андреја, Лука и Тадија привели су правој Вери Србе у Панонији и Илирику- тврдња је иза које, својим угледом, стоје стари историчари Милош С. Милојевић, Панта Срећковић и владика Ружичић...
РАКСА, индијска реч за црвенорујну боју, Србима омиљену, по неким тумачењима корен је имену Рашчани, Рашани и Раси, а Тракија само погрчено српско име Расија, познато по рушевинама града Рашке и истоименој реци што се улива у Марицу. Чувени мађарски историчар Иштванфи Србе увек зове Трачанима а деспота Ђурђа Бранковића- Ђорђем Трачанином, подсећа нас стари добри, али под тепих гурнути, Јован Рајић. ''Трибали или Срби Илирци''...''најстарији су и највећи народ на свету, то поуздано знам'', стоји на четрнаестој страни књиге ''Histor Byzant'' Грка Калкокондиласа. Део ове реченице, осамдесетих година прошлог века, послужио је Олги Луковић- Пјановић за наслов капиталног дела. Трачани, Трибали, Илири- где су трагови постојања ових огромних балканских народа? Ту, свуда око нас и у нама самима јер су то, кроз историју, разна имена за нас Србе...
МЕНАНДЕР, Грк и савременик: ''Није се нико родио, нити га сунце греје, ко би нас могао покорити. Ми смо навикли заповедати другим народима, а не други нама. И ово је наш завет док на свету буде мача и рата''- поручио је Доброта, кнез дачких Срба, аварском кану Бајану у вези позива на покорност, пет векова по Христу. Кључала је врела крв староседелаца, још незамућена легионарима- ветеранима тек посејаним по крајинама римског царства... Драгашани, Радован, Градиште, Станишевци, Сокола, имена су села и градова у данашњој ''романској'' Румунији, бившој Дакији...
СЛАВУ СЛАВИ цар Самуило, брат Давидов а син Шишманов из српског племена Брсјака. О тој Крсној Слави, српском и само српском обичају, запис нам је оставио грчки историчар Кедрин, а причу о ''Србима и Бугарима гранама истоветног старог српског народа'' је допричао Француз Leon Rousset (1882.)... Сремци, Морачани, Браничевци, Вардарци и Подримци, поданици Шишманови, као да нас питају: чије је било ово ''прво бугарско царство'', ко је, заиста, основао Охридску архиепископију и поражен поклекао пред Ромејима 1020. године? Прави Блгари, монголско- туранско племе (звани и Гагаузи), на истоку Балкана, већ су положили оружје пред Грцима (971.).
НЕВЕРИЦА. Па куд се деде то српско мноштво, тај силан народ српски по Азији и Европи, са правом се пита читалац. Преверавање, одрицање од свог имена, болесне амбиције племенских (покрајинских!) главара, попустљивост и питомост карактера- има ли чвршћег споја за лаку асимилацију? Само током 20. века, за наших живота и на наше очи, од Срба су створене бар три нове ''нације''. Треба ли бољих доказа?
КАРИКА. Вреди ову књигу прочитати и имати је на полици и због зрелог Војводиног промишљања српске историје немањићког и косовског раздобља, са посебним нагласком на верски и државотворни потез Св. Саве- стварање самосталне Српске Цркве (и њеног каснијег утврђивања у рангу патријаршије)- први и најважнији чин буђења осећања припадности крвној и духовној заједници, темељу данашњег здравог национализма. У равни са Св. Савом је и цар Душан ''мач хришћана'', човек са ''визијом будућности'' на челу јаке и добро опремљене војске са погледом увек упртим ка Цариграду. Душанов Законик ''најлепши доказ високе цивилизације тадање Србије'' сав је био проткан ''расним српским осећајем за правду'' а само у траговима запажамо утицај грчког и римског права, сигуран је Јевђевић и није у томе усамљен... Већи део књиге ''Од Индије до Србије'' (онај о прастаром Српству) био је путоказ за бетонирање већ утабане стазе. Повезана су стара имена Српске историјске школе са новим, неспремним да из кабинета и са катедри ''српских'' установа преписују и препричавају познате германске лажи. Данас, на ову тему се у Београду могу наћи много дебље и стручније књиге и нове генерације присталица, али дело Д. Јевђевића остаје понајбоље за први сусрет са овом, на моменте чудесном причом...
ДУЧИЋЕВИМ ТРАГОМ. Доброслав Јевђевић, верник српско- хрватског јединства и члан ОРЈУН- е (Организације југословенских националиста), пред рат је био и народни посланик у Скупштини Краљевине и то са листе Југословенске националне странке. Годину дана пред смрт, у овој својој последњој књизи, Хрвате гласно назива ''дивљом мафијом'' и ''злочиначким талогом'', а Србе југословене ''жалосним отпадницима и издајницима српским''- ове речи као пушчано зрно погађају саму суштину узрока наших недаћа и страдања... Отрежњен од југословенског пијанства, војвода Јевђевић своје књижевно дело смешта у корпус сродне литературе, на чијој застави златним словима стоји оно Дучићево: Верујем у Бога и у Српство...
СРБИ, СВИ И СВУДА. ''Морамо бити поносни и охоли на своју историју српску, да учимо своју децу о великој прошлости нашој и треба да решимо огњем и мачем све оне који се Срби зову а славног се српског имена одричу''. Нису наши стари били полудивље племе, просто и нечисто и нису ничице падали у прашину пред ''сјајем'' византијског царства. Цар Танча издавао је законе, Неретљани су имали флоту јачу од млетачке, балтички Срби велелепне храмове и разгранату трговину а у Солунској Србији (Serblia Inferior) свете књиге редовно су превођене на српски језик... Себе не видимо добро јер је, по речима књижевника Момчила Селића, наша историја налик разбијеном огледалу. Гроф Ђорђе Бранковић и Јован Рајић су први, још у 18. веку, почели да сакупљају расуте парчиће и састављају целину. До сада смо се, као на вашару, огледали у кривим и прљавим огледалима, прављеним у Бечу и Берлину. Зато је Српска аутохтона историјска школа наша главна узданица да једнога дана препознамо свој прави лик, ма какав он био...
''Прастари почетци српске историје- Хиљаде година сеоба српског народа кроз Азију и Европу према списима и цитатима највећих светских историчара''
КЊИГА под горњим насловом и поднасловом појавила се 1961. године у Риму, обавијена велом тајне јер је са корица изостало име писца. Рафалном паљбом, на сто и нешто страница, изнети су докази вековима сакупљани од родољуба Српске аутохтоне историјске школе (пре рата доста раширене у нас) насупрот српским пуленима Германске школе, образованим и титулисаним у Бечу и Берлину. Сабрана дела четничког војводе Доброслава Јевђевића (1895.- 1962.), изашла 1988. у Виндзору- Канада, разрешила су недоумицу око имена писца. Сада, након четири деценије, и нама у Србији доступна је ова књига- заједничким напорима ''Фамилета'' и ''Николе Пашића'', књижаре у средишту Београда, доста успешне и у издавачкој делатности.
СЛАВИЋЕ те српска дико, српско мало и велико. Није се сиви тић Јевђевић плашио удбиних џелата и спискова за ликвидацију, како то у предговору овог трећег издања претпоставља г. Јово Бајић. Иступао је Војвода безброј пута као један од првака српске емиграције и пуним именом и презименом стајао иза листа Српске новине и књига ''Капи крви, четничке новеле'' (1950.) и ''Сарајевски завереници'' (1954.). Загонетка и провокација као магнет за ''додатну пажњу читалаца'', био је прави разлог за анонимност, резервна је и много вероватнија претпоставка г. Бајића.
ГРЧКА ПОДВАЛА. ''И пре Турака и пре хрватских крвника било је српских душмана, који су мрзели српско име, извртали његово значење и забрањивали нам да се тако зовемо''. Свесно или не, ромејски цар Константин Порфирогенит написао је лаж . У спису ''О управљању царством'' латинску реч servus (роб, слуга) видео је као извор српском имену, ''ропском'' народу и поданицима грчког цара Ираклија, иако наши стари ове крајеве на мач отеше и освојише. Одакле то име лужичким и руским Србима, који нису имали додира са грчким и римским царством и о којим то Србима пишу Плиније, Птоломеј и други антички писци, питао се проверени српски непријатељ, хрватски повјесничар Томо Маретић?! На Порфирогенитову причу ''навалила је критика са немачке и славенске стране и уништила је до краја''- додаје још љући србождер, српског порекла, Тадија Смичиклас...
ИМЕ СЕРБ. Срб је војник, храбар човек који се вечно бори- војнички сталеж, преци донских и запорошких Козака, пише руски историчар Вељтман у књизи ''Атила и Руси''. Код Белоруса Сарб или Сјарб значи силу, множину великог народа исте крви и језика, а код старих Персијанаца Сарб је глава, првенство, старешинство. У санскриту, праоцу свих индоевропских језика, семе, колено или род изговара се Сербх. Или, латински речено- gens, natio… ''Старо домаће име Срб обћенито је било свему роду (словенском)'' каже у својој ''Повјести Словена'' Фрањо Рачки, Хрват и католички свештеник.
РАВНА ГОРА, и то у Индији ''у проклетој, у земљи Инђији, ђе понеста љеба за нафору''. Ту су и Дрвар, Млава, Бара, Дуб, Ковиље, Тимок, Котор, Бела Зора и још многи и многи чисто српски називи река, села и планина, што их Милош С. Милојевић на својим путовањима из старих карата преписа и од српских савременика (19. век) за лудака би проглашен. А и стари санскрит, не само у основним домаћим појмовима, на данашњи српски језик ''необјашњиво'' личи... Срби, русих коса и плавих очију (Страбон, Грк), сурови и у козја одела одевени, област дунавску (Дунај) и планину Нисадес у почетку настањаваху- ''дивни и неприступачни стан богова, по индијској религији'' (Ритер: ''Земљопис''). У овој прапостојбини аријевској, пре свих сеоба, и две српске државе записане осташе- Сарбарска у унутрашњости и Пановска у приморским
пределима...
РАЗЛАЗ. ''Међу Србима најхрабрији су Лужичани, који живе у Шпанији и садањој Португалији'', јасан је стари грчки историчар Диодор са Сицилије. Срби, ''лаки, хитри и строги'', вешти заседама и откривању непријатеља, опијени пићем од жита- врстом пива по мисирском рецепту(успутна станица!)- прешли су из Африке у Шпанију, шири је у описима већ споменути Страбон. Те две земље крајње су одредиште дела првог српског огранка што га ратови, глад и болештине из постојбине Индије истераше. Друге две колоне свуда по Азији трагове оставише, Сибирији (Сирбији) име и Хунима друштво у пљачки (српски кнез Оногост, први до Атиле), а великом китајском царству мач под грлом држаху. ''Откако су побегли Yuni, осилише се Срби и завладаше земљама њиховим. Имају преко сто хиљада војника, далеко су чувени са своје телесне силе, а и доста просвећени... У њих су коњи бржи од хунских и оружје још оштрије од хунског. Српска су племена још силнија и многобројнија, него што су пре била и већ су две године да не можемо да измислимо начин, како би смо им доскочили'', вајкао се Цај Јун, кинески државник године 160. пре Христа. Бан, Јанча, Ранко, Цицан, Танча и синови му што ''на комате раздробише царство'', српски су прваци и јунаци ових китајских летописа, уредно вођених и до данас сачуваних.
СРБИЈА, БЕЛА И ВЕЛИКА. Много векова пре Христа Спаситеља, таласи српских племена из Азије запљускиваху север Европе. На скерлетном постољу, златни кип бога Радгоста а у средишту града Ретрија, њему посвећеног у балтичкој Поморској, данас Померанији. Стетин бога Триглава и град Аркона врховног Световида, богат и утврђен храбрим Рујанцима, ''најмоћнијим огранком народа Љутића'' Срба најсрпскијих, вернике са свих страна сабираху. Звјездодраг, а касније и Беослав, војсковође српске, Саксонце и Данце често на колена бацаше па им и краља убише, али до зоре ником није горела, губер кратак па се ноге смрзоше. 2384 стране ''Историје Срба'' старог Јована Рајића (Беч, 1794.) и ''Срби у давнини'' Симе Лукина Лазића (Загреб, 1894.), више нам вреде од свих умовања историјских катедри Старога и Новога света... ПРАСЛИКА И ПРАУЗОР. У сударима титана онога доба, српска племена, сламке међу вихорове, грдно искрвавише и међусобно се истребише. Кнез Вучан на челу својих Бодрића са Карлом Великим наступаше, са оне стране Лабе огњем и мачем, по земљама Љутића, браће и сународника. Свест о јединству дошла је касно и кратког је века била. Кнез Прибислав (умро 1134.) последњи се дрзнуо да се оружја лати... Неслога, мржња, просута братска крв и издаја- кнез Тугомир на превару предаде српски Бранибор (данас Бранденбург) душманима Саксонцима- све је на броју и све се и данас добро осећа. Не требају нама Немац Хелмхолд, Рус Гиљфердинг, Чех Шафарик и остали тумачи прошлости у српску корист. Препознајемо ми себе по делима...
ЛИПА, ЛИПИСКА ИЛИ ЛАЈПЦИГ. ''Српство некад тако јако раширено у Немачкој личи на старца који умире. Око њега је све постало немачко, само поља и реке, вароши и села носе још драга му имена''- писао је, крајем 19. века, тада важни и угледни немачки лист Leipziger Tagblatt у тексту под насловом: ''Пропаст Српства у Пруској''... Hisce Serbstvo nezhubjene-још Српство није пропало- и даље у својој химни певају Лужички Срби... И није пропало. У плодним и Богом благословеним областима око Дунава, Саве, Драве и Тисе побијена је нова српска стожина. Део Срба са севера, од Германа потиснут, године 1460. пре Христа а 3790. од постања света (по Мавру Орбинију), први пут после Индије, среће јужну браћу, на Балкану одомаћену и све до Рима разгранату (Далимил, Чех, витез и песник). И рађање хришћанства ту их затече. Андроник (ученик Св. Апостола Павла), Тимотија, Андреја, Лука и Тадија привели су правој Вери Србе у Панонији и Илирику- тврдња је иза које, својим угледом, стоје стари историчари Милош С. Милојевић, Панта Срећковић и владика Ружичић...
РАКСА, индијска реч за црвенорујну боју, Србима омиљену, по неким тумачењима корен је имену Рашчани, Рашани и Раси, а Тракија само погрчено српско име Расија, познато по рушевинама града Рашке и истоименој реци што се улива у Марицу. Чувени мађарски историчар Иштванфи Србе увек зове Трачанима а деспота Ђурђа Бранковића- Ђорђем Трачанином, подсећа нас стари добри, али под тепих гурнути, Јован Рајић. ''Трибали или Срби Илирци''...''најстарији су и највећи народ на свету, то поуздано знам'', стоји на четрнаестој страни књиге ''Histor Byzant'' Грка Калкокондиласа. Део ове реченице, осамдесетих година прошлог века, послужио је Олги Луковић- Пјановић за наслов капиталног дела. Трачани, Трибали, Илири- где су трагови постојања ових огромних балканских народа? Ту, свуда око нас и у нама самима јер су то, кроз историју, разна имена за нас Србе...
МЕНАНДЕР, Грк и савременик: ''Није се нико родио, нити га сунце греје, ко би нас могао покорити. Ми смо навикли заповедати другим народима, а не други нама. И ово је наш завет док на свету буде мача и рата''- поручио је Доброта, кнез дачких Срба, аварском кану Бајану у вези позива на покорност, пет векова по Христу. Кључала је врела крв староседелаца, још незамућена легионарима- ветеранима тек посејаним по крајинама римског царства... Драгашани, Радован, Градиште, Станишевци, Сокола, имена су села и градова у данашњој ''романској'' Румунији, бившој Дакији...
СЛАВУ СЛАВИ цар Самуило, брат Давидов а син Шишманов из српског племена Брсјака. О тој Крсној Слави, српском и само српском обичају, запис нам је оставио грчки историчар Кедрин, а причу о ''Србима и Бугарима гранама истоветног старог српског народа'' је допричао Француз Leon Rousset (1882.)... Сремци, Морачани, Браничевци, Вардарци и Подримци, поданици Шишманови, као да нас питају: чије је било ово ''прво бугарско царство'', ко је, заиста, основао Охридску архиепископију и поражен поклекао пред Ромејима 1020. године? Прави Блгари, монголско- туранско племе (звани и Гагаузи), на истоку Балкана, већ су положили оружје пред Грцима (971.).
НЕВЕРИЦА. Па куд се деде то српско мноштво, тај силан народ српски по Азији и Европи, са правом се пита читалац. Преверавање, одрицање од свог имена, болесне амбиције племенских (покрајинских!) главара, попустљивост и питомост карактера- има ли чвршћег споја за лаку асимилацију? Само током 20. века, за наших живота и на наше очи, од Срба су створене бар три нове ''нације''. Треба ли бољих доказа?
КАРИКА. Вреди ову књигу прочитати и имати је на полици и због зрелог Војводиног промишљања српске историје немањићког и косовског раздобља, са посебним нагласком на верски и државотворни потез Св. Саве- стварање самосталне Српске Цркве (и њеног каснијег утврђивања у рангу патријаршије)- први и најважнији чин буђења осећања припадности крвној и духовној заједници, темељу данашњег здравог национализма. У равни са Св. Савом је и цар Душан ''мач хришћана'', човек са ''визијом будућности'' на челу јаке и добро опремљене војске са погледом увек упртим ка Цариграду. Душанов Законик ''најлепши доказ високе цивилизације тадање Србије'' сав је био проткан ''расним српским осећајем за правду'' а само у траговима запажамо утицај грчког и римског права, сигуран је Јевђевић и није у томе усамљен... Већи део књиге ''Од Индије до Србије'' (онај о прастаром Српству) био је путоказ за бетонирање већ утабане стазе. Повезана су стара имена Српске историјске школе са новим, неспремним да из кабинета и са катедри ''српских'' установа преписују и препричавају познате германске лажи. Данас, на ову тему се у Београду могу наћи много дебље и стручније књиге и нове генерације присталица, али дело Д. Јевђевића остаје понајбоље за први сусрет са овом, на моменте чудесном причом...
ДУЧИЋЕВИМ ТРАГОМ. Доброслав Јевђевић, верник српско- хрватског јединства и члан ОРЈУН- е (Организације југословенских националиста), пред рат је био и народни посланик у Скупштини Краљевине и то са листе Југословенске националне странке. Годину дана пред смрт, у овој својој последњој књизи, Хрвате гласно назива ''дивљом мафијом'' и ''злочиначким талогом'', а Србе југословене ''жалосним отпадницима и издајницима српским''- ове речи као пушчано зрно погађају саму суштину узрока наших недаћа и страдања... Отрежњен од југословенског пијанства, војвода Јевђевић своје књижевно дело смешта у корпус сродне литературе, на чијој застави златним словима стоји оно Дучићево: Верујем у Бога и у Српство...
СРБИ, СВИ И СВУДА. ''Морамо бити поносни и охоли на своју историју српску, да учимо своју децу о великој прошлости нашој и треба да решимо огњем и мачем све оне који се Срби зову а славног се српског имена одричу''. Нису наши стари били полудивље племе, просто и нечисто и нису ничице падали у прашину пред ''сјајем'' византијског царства. Цар Танча издавао је законе, Неретљани су имали флоту јачу од млетачке, балтички Срби велелепне храмове и разгранату трговину а у Солунској Србији (Serblia Inferior) свете књиге редовно су превођене на српски језик... Себе не видимо добро јер је, по речима књижевника Момчила Селића, наша историја налик разбијеном огледалу. Гроф Ђорђе Бранковић и Јован Рајић су први, још у 18. веку, почели да сакупљају расуте парчиће и састављају целину. До сада смо се, као на вашару, огледали у кривим и прљавим огледалима, прављеним у Бечу и Берлину. Зато је Српска аутохтона историјска школа наша главна узданица да једнога дана препознамо свој прави лик, ма какав он био...
Poreklo14
Do danas su se održali samo Lužički Srbi u istočnom delu Nemačke.
LUŽIČKI SRBI
Lužički Srbi (gornjolužičkosrpski: Serbja, donjolužičkosrpski: Serby), poznati i kao Severni Srbi ili Lužičani, su stari zapadnoslovenski narod, koji živi u istočnom delu Nemačke, u nemačkim pokrajinama Saksonija i Brandenburg, u kraju koji je poznat kao Lužica. Govore dva slična jezika: gornjolužičkosrpski (pod uticajem češkog jezika) i donjolužičkosrpski (pod uticajem poljskog jezika). Oba jezika spadaju u slovensku grupu indoevropske porodice jezika. Lužičkih Srba ukupno ima oko 60.000, a po veroispovesti su većinom protestanti, a manjim delom katolici.
Migracije srba u 7. veku
Lužički Srbi naseljavaju područje jugoistočno od Berlina prema poljskoj i češkoj granici, sve do Drezdena. Područje naseljeno Lužičkim Srbima se deli na dve geografske oblasti, koje su u svom istorijskom životu bile najvećim delom razdvojene, a samim tim su živele i razvijale se pod različitim političkim i društvenim uslovima. To su Gornja Lužica i Donja Lužica, od kojih je prva bila u sastavu Saksonije i u nešto boljim društveno-političkim uslovima nego Donja Lužica, koja se nalazila u sastavu Pruske.
Kulturno središte Gornje Lužice je Budišin (nem. Bautzen - Baucen), a Donje Lužice Kočebuz (nem. Cottbus - Kotpus). U administrativnom smislu, Gornja Lužica je danas deo nemačke pokrajine Saksonije, dok je Donja Lužica deo pokrajine Brandenburg.
Sa njihovih prvobitnih naseobina Lužički Srbi su nasilno saterani u prostor između Labe i kapija Berlina, između Budišina i Kočebuza, nekad močvarno i pusto zemljište, koje su oni većim delom pretvorili u urban kraj.
Lužičkosrpsko stanovništvo je izmešano sa nemačkim življem. Bez obzira na viševekovnu germanizaciju Lužički Srbi su u duhovnoj i materijalnoj kulturi sačuvali brojne slovenske elemente. Zanimljive su trodelne kuće, ušorena i raštrkana sela, ženska narodna nošnja, što se sve bitno razlikuje od susednog i sa njima pomešanog nemačkog stanovništva. Razlikuje se u po nečemu od nemačkog i svadbeni ceremonijal. Narodno usmeno stvaralaštvo bogato je izrekama, poslovicama, pesmama i pričama. Očuvani su i stari muzički instrumenti
Lužički Srbi su sve što je ostalo kroz vekove od brojnih polapskih slovenskih plemena koja su se tokom seobe naroda od 2. do 4. veka naselila na granici Rimskog carstva kao miran zemljoradnički i stočarski narod. Najznačajnija polapska slovenska plemena bila su: Polapski Srbi (čiji su deo bili Lužički Srbi), Ljutići (Veleti) i Obodriti (Bodrići). U okviru ove tri velike grupacije nalazila su se manja plemena, kao što su: Milčani, Glomačani, Studorani, Nišani, Prekopjenci, Dolenčani, Rujanci, Drevljani, Glinjani i druga.
Oko 500. godine srpska plemena su predstavljala samostalnu političko-vojnu celinu, sa svojim županima i vojvodama, koji bi se pred opasnostima i ratovima na kraće vreme ujedinjavali, a posle opet ostajali razdvojeni sve do pojave Germana i njihovih osvajačkih pohoda.
U VII veku župan Dervan, dux ex gente Surbiorum, prišao je Samovoj državi. Smatra se da je jedan od sinova župana Dervana poveo deo Srba na Balkan 626. godine.
U VIII i IX veku došlo je do spajanja nekih lužičkosrpskih plemena u cilju odbrane, ali posle završetka borbi ili pogibije župana (nekima se znaju i imena, kao Miloduh, Dragovit) ona bi se ponovo razdvojila i tako razjedinjena, ne stigavši ni da formiraju svoju državu, postajali su plen franačkim i germanskim feudalcima u njihovom napredovanju na istok.
Pa ipak, ovaj miran narod srčano je i uporno branio svoju zemlju i slobodu i zadavao velike brige osvajačima. Tako neki istoričari tumače da je pleme Ljutići svoje ime dobilo zato što su pripadnici ovog plemena bili ljuti borci i zadavali neprijatelju strah. Tako su na primer osvajači predviđali da će borba oko srpske tvrđave Gane biti laka i završiti se za dva dana, a ona je trajala čitavih dvadeset dana. Na njenom mestu osvajači su podigli grad Majsen, koji im je poslužio kao baza za nove napade i put za dalju nemačku ekspanziju.
Karlo Veliki je 805. godine, da bi što efikasnije onemogućio odbranu Srba, ustanovio Limes sorabicus, pojas u kome se oružje nije smelo prodavati Srbima. Ovaj limes nije predstavljao etničku granicu. Osvajači su svojim vojnicima dozvoljavali da, kao nagradu, posle vojnih pobeda, mogu pljačkati, paliti i ubijati sve odrasle, a ostale odvoditi u ropstvo, a često ih i prodavati kao roblje. Tako su se završavali svi porazi Srba u bitkama za slobodu, njihovi ustanci i bune, kojih je, bilo ko, da je njima vladao, kroz vekove, bivalo mnogo. Naročitom okrutnošću istakao se grof Gero, koji je na svirep i ponižavajući način posekao svih sedamdeset zarobljenih lokalnih župana.
Da Lužički Srbi nisu bili baš lak plen svedoči i naredba Karla Velikog iz 807. godine, u kojoj se kaže: "ako nas napadnu Česi, treba u borbu da stupi trećina vojske, a ako napadnu Srbi, onda sva vojska". Čitava dva veka trajala je nemačka feudalna ekspanzija, ali razjedinjena plemena padala su u ropstvo posle teških i krvavih borbi.
Istorija Lužičkih Srba je tragična i komplikovana, tako da se može postaviti i pitanje kako su opstali, kako su se uopšte održali. Oni su veoma često menjali gospodare, koji su ih ponekad poklanjali za ratno savezništvo, razmenjivali, prodavali, davali u miraz kćerima, a narod je bivao desetkovan i trpeo. Posle povlačenja vojske ostajala su popaljena i opljačkana naselja, preostalo stanovništvo umiralo je od gladi i kuge, tako da se dešavalo da nije ostajalo ni žive duše u nizu sela. Od 12. veka osvajači su počeli bezobzirnu kolonizaciju, dajući pri tom kolonistima veća prava i povlastice. U početku su se doseljenici kao manjina slovenizovali, ali kako je vlast to sistematski činila, a činila je to i crkva, stvarana je nejednakost i mržnja među njima. Do 16. veka Srbi su imali neka svoja prava: svoje župane, neku vrstu sudija, svoje zastupnike pri zemaljskom sudu.
Kao i ostali Sloveni, i Lužički Srbi su u početku bili mnogobošci i imali su svoje glavne bogove kao Svaroga, Živu, Peruna, kao i druge manje značajne. Za vreme zajednice sa Velikomoravskom kneževinom među njima su širili hrišćanstvo učenici Ćirila i Metodija, ali je uticaj nemačkih misionara bio jači, često bezobziran i grub, jer su Srbi svoju veru i svoje bogove branili isto tako uporno kao i svoju zemlju. Verski misionari morali su u početku propovedati na srpskom, pošto narod nije znao tuđ jezik, pa je stoga car Oton I u Magdeburgu osnovao školu za buduće misionare gde se morao učiti i srpski jezik. Zbog velikog otpora biskupi su nagovarali Nemce da se naseljavaju među ove pagane jer je, govorili su, njihova zemlja bogata. Osnovani su mnogi manastiri, koji su često bili i rasadnici germanizacije.
izvor Wikipedija
RUSINI
Rusini
Rusini (Rusnaci, Karpato-Rusin, ili Ruthen) su najzapadniji ogranak istočnih Slovena, koji pretežno živi u zapadnoj Ukrajini, u pokrajini Transkarpatija, Slovačkoj, Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj i Madjarskoj. Nikad nisu imali svoju nacionalnu državu. Iz postojbine Zakarpatja i Karpata migracije Rusina u Potkarpatje počele su u 14. veku. U 17. veku migrirali su u mađarska sela u ravnici, gdje je opao broj stanovnika. Uglavnom siromašni, da bi preživjeli, selili su se u gradove i susedne države. Rusine neki smatraju posebnim narodom, dok ih drugi smatraju delom ukrajinskog naroda. Rusini nisu zakonski priznata nacionalna manjina u svim državama u kojima žive. Zato nije moguće znati njihov tačan broj. Pretpostavlja se da ih u svetu ima oko 1,5 milijon. Ukrajina priznala postojanje Rusina tek od 7.marta 2007. god. S obzirom da nemaju svoju državu, Rusini su više od drugih naroda bili izloženi procesu asimilacije. Ime Rusin obeležava poseban osećaj istorijskog nikad potvrđenog identiteta. To je skupina ljudi koje povezuje zajednički jezik, osjećaj zajedničke pripadnosti, kultura i dr.
SLOVENCI
Karantanija u 9. veku
Slovenci su južnoslovenski narod, koji pretežno živi u Sloveniji, gde čini oko 92% stanovništva. Vekovima su se nalazili pod tuđinskom vlašću, ali su uprkos tome uspeli da očuvaju svoj jezik i nacionalnu svest.
Naseljavanje Slovena u današnjem slovenačkom etničkom prostoru je naseljavano u dva talasa. Prvi talas koji je došao sa severa, datiran je oko 550. godine. Ti Sloveni su pripadali zapadoslovanskoj jezičkoj grupi, a došli su iz područja Moravske (danas pokrajina Češke). Drugi, značajniji talas naseljavanja je došao iz jugoistoka, je datiran oko 568. godine, kada su se s današnjeg slovenačkog tpodručja povukli Langobardi. U prazan prostor, u kojem su još ostali da žive ostaci romaniziranih starosedeoca, počeli su se naseljavati Sloveni, koji su napali područje uz pomoć Avara. Posle slabljenje autoriteta Avara nad Slovenima, u istočnim Alpama i Panoniji se na području južne Koruške u ranom 7. veku počela razvijati relativno nezavisna zemlja Slovena (marca Vinedorum) sa knezom na čelu. Između 623 i 658. godine alpski Slaveni su bili ujedinjeni pod kraljem Samom u Samovom plemenskom savezu. Ovaj savez se razpao posle Samove smrti, pa samostalnost je zadržao na području današnje austrijske Koroške plemenski savez pod nazivom Karantanija.
Slovenci su potomci starih Karantanaca, delova Sklava koji se pod pritiskom Avara doseljavaju do kraja 6. veka iz pradomovine iza Karpata, na područje gornjeg Podravlja i Posavlja, Posočju te u Donjoj Panoniji do Balatona. Oformirali su kneževinu Karantanija. U 8.veku bore se protiv Avara i Franaka, 745.godine prave savez sa Bavarskom, ali ipak padaju pod franačku vlast.Tada u 8. veku su polako počeli primati hrišćanstvo. Zadnja kneževina u tom dobu ostala je Kocljeva kneževina u Panoniji, koja je izgubila svoju nezavisnost u 874 godini. Nakon poraza Ugara (Mađari) u Augsburgu 955. godini eliminiše car Svetog Rimskog Carstva, Oton II. Karantaniju iz Bavarske i 976. godine se osniva Vojvodstvo Koruška. Velik deo istorije Slovenci su proveli pod vladavinom Habsburške monarhije, odnosno Austro-Ugarske.
<<<<<<<<<<---->>>>>>>>>>>
Sloveni su u IX. veku (863. godine) primili hrišćanstvo, a sa njime i pismenost.
Prema nekim otkrićima, stari Sloveni su imali svoj kalendar i u prehrišćanskom periodu, čak u II veku, iako su tada pisali samo sa "čertami i rezami", a brojali pomoću raboša. Njihov kalendar je bio solarnog tipa. Godina je bila podeljena na godišnja doba, sa dvanaest meseci.
Nazivi meseci su bili prilagođeni poljskim radovima u sezoni; evo nekih naziva1 :
Nazivi nisu podudarni jer su Sloveni živeli na velikom prostoru od severa do juga, pa poljski radovi nisu počinjali svuda u isto vreme. Radovi na severu i u planinskom području kasne za čitav mesec, pa otud isti nazivi za različite mesece.
Sloveni su imali i svoje nazive za dane u sedmici. Ovi nazivi su im zajednički, što je jedan od dokaza da su nastali u vreme dok su još svi živeli zajedno u prapostojbini.
Jedini neslovenski naziv je za dan subotu. Taj naziv potiče iz Asirskog jezika odakle su ga preuzeli Jevreji još u doba kada su preuzeli od njih i kalendar.
Stari Sloveni su imali bezimenu sedmicu u godini, kao i bezimeni dan u sedmici. Ovi dani su bili posvećeni opasnom božanstvu čije ime nije smelo ni da se pominje, da se ne bi na taj način dozvalo zlo. Zbog toga je kod Slovena taj dan označen tuđom rečju "subota" i do današnjih dana se tog dana drži pomen mrtvima – zadušnice.
RUSKI KALENDAR
Do kraja XV veka, Nova godina u Rusiji je počinjala 1. marta, kao što je bio slučaj i u starom Rimu sve do 45. godine p.n.e., dok su se godine računale od postanka Sveta, dakle od 5.508. godine.
U sledećem kratkom intervalu Nova godina je otpočinjala 1. septembra, sve do 1700. godine, kada je ruski car Petar Veliki (1672 – 1725) uveo da kalendarska godina počinje 1. januara, prihvatajući ujedno i računanje godina od početka nove (hrišćanske) ere, što je uzbudilo tadašnju opoziciju Pravoslavnoj crkvi u Rusiji.
Godine 1709. po prvi put je štampan julijanski kalendar u Rusiji, što je bilo više od 127 godina od kako je gregorijanski kalendar bio prihvaćen u Evropi. Zbog toga je početkom XIX veku Ministarstvo inostranih poslova carske Rusije ipak prihvatilo gregorijanski kalendar u svojim odnosima sa stranim zemljama. Takođe je to postalo obevezno za trgovinu i mornaricu, a konačno i za neke nauke, kao što su astronomija, meteorologija itd., kao i sve druge oblasti koje imaju svetski karakter.
Godine 1829. Ministarstvo za javne poslove Rusije preporučilo je Akademiji nauka reviziju postojećeg, odnosno uvođenje gregorijanskog kalendara, što je Akademija prosledila vladi. Princ Liven je, prilikom podnošenja plana caru Nikolaju I Romanovu2 , ocenio takav plan kao preuranjen, nagao i nepotreban, koji zbunjuje mišljenje i savest naroda. Car i sam uplašen, napisao je: "Komentar princa Livena je tačan i ispravan."
Posle Oktobarske revolucije 1918. godine ponovo se postavilo pitanje kalendara, a ubrzo zatim dekretom je naređena primena gregorijanskog kalendara "u cilju da se bude u harmoniji sa celim civilizovanim svetom".
Godine 1923. napravljena je još jedna radikalna promena kalendara u Sovjetskoj Rusiji. Ukinuta su oba kalendara; julijanski, koji je upotrebljavala ruska Pravoslavna crkva i oficijelni, gregorijanski, kojeg je uveo Lenjin. Za uzvrat, uveden je novi, u kome je nedelja bila izmenjena, a svi religiozni praznici i svetkovine zamenjeni sa pet nacionalnih javnih praznika, povezanih sa Revolucijom.
Taj kalendar je uveden 6. oktobra 1923. godine i imao je 5 dana u nedelji (umesto sedam), kao i 6 nedelja u mesecu. Oni su imali po 30 dana. Time je dobijena godina od 360 dana podeljena u 12 meseci, plus 5 dana koji su se praznovali.
Svrha uvođenja ovakvog kalendara je bila povezana sa povećanjem proizvodnje ali je njegova primena bila veoma teško prihvaćena, jer je umnogome remetio porodični život i navike ljudi. Posle nekoliko godina probe, 1931. godine, ovakav petodnevni kalendar je zamenjen drugim. Ovaj novi je isto imao 12 meseci, sa danima odmora kao i pre i dodatnim danom prestupne godine ali nova nedelja je imala 6 dana, a dani odmora su bili 6., 12., 18., 24. i 30. dan u mesecu, plus onih 5 dana nacionalnih praznika.
I mada su ove promene naređivane od strane Sovjetske vlade, crkva se i dalje držala julijanskog kalendara, a seljaci su nastavili da obrađuju zemlju prema godišnjim dobima i nedeljama kao što su to radili i njihovi preci vekovima ranije.
Petodnevna nedelja je trajala do 1. septembra 1931. godine i do tada je svaki radnik imao jedan slobodan dan u nedelji ali to nije bio fiksan dan. Posle toga uvedena je šestodnevna nedelja sa fiksnim danom za odmor. Od 26. juna 1940. godine, po Staljinovom naređenju, sovjetski kalendar je vraćen na sedmodnevnu nedelju i gregorijanski kalendar sa nedeljom (na ruskom ) kao danom za odmor. Tom odlukom Sovjeti su se vratili na Lenjinovu ideju "da Rusija koristi isti kalendar kao sve civilizovane zemlje".
--------------------------
---------------------------
Lužički Srbi (gornjolužičkosrpski: Serbja, donjolužičkosrpski: Serby), poznati i kao Severni Srbi ili Lužičani, su stari zapadnoslovenski narod, koji živi u istočnom delu Nemačke, u nemačkim pokrajinama Saksonija i Brandenburg, u kraju koji je poznat kao Lužica.
Govore dva slična jezika: gornjolužičkosrpski (pod uticajem češkog jezika) i donjolužičkosrpski (pod uticajem poljskog jezika). Oba jezika spadaju u slovensku grupu indoevropske porodice jezika. Lužičkih Srba ukupno ima oko 60.000, a po veroispovesti su većinom protestanti, a manjim delom katolici.
Sadržaj
[sakrij]
* 1 Geografija
* 2 Kultura
* 3 Jezik
* 4 Ime
* 5 Istorija
* 6 Lužička himna
o 6.1 Na gornjolužičkom srpskom
o 6.2 Na donjolužičkom srpskom
* 7 Napomene
* 8 Reference
* 9 Bibliografija
* 10 Vidi još
* 11 Spoljašnje veze
[uredi] Geografija
Mapa Lužice
Lužički Srbi naseljavaju područje jugoistočno od Berlina prema poljskoj i češkoj granici, sve do Drezdena. Područje naseljeno Lužičkim Srbima se deli na dve geografske oblasti, koje su u svom istorijskom životu bile najvećim delom razdvojene, a samim tim su živele i razvijale se pod različitim političkim i društvenim uslovima. To su Gornja Lužica i Donja Lužica, od kojih je prva bila u sastavu Saksonije i u nešto boljim društveno-političkim uslovima nego Donja Lužica, koja se nalazila u sastavu Pruske.
Kulturno središte Gornje Lužice je Budišin (nem. Bautzen - Baucen), a Donje Lužice Kočebuz (nem. Cottbus - Kotpus). U administrativnom smislu, Gornja Lužica je danas deo nemačke pokrajine Saksonije, dok je Donja Lužica deo pokrajine Brandenburg.
Sa njihovih prvobitnih naseobina Lužički Srbi su nasilno saterani u prostor između Labe i kapija Berlina, između Budišina i Kočebuza, nekad močvarno i pusto zemljište, koje su oni većim delom pretvorili u urban kraj.
[uredi] Kultura
Narodna nošnja Gornjelužičkih Srba
Lužičkosrpsko stanovništvo je izmešano sa nemačkim življem. Bez obzira na viševekovnu germanizaciju Lužički Srbi su u duhovnoj i materijalnoj kulturi sačuvali brojne slovenske elemente. Zanimljive su trodelne kuće, ušorena i raštrkana sela, ženska narodna nošnja, što se sve bitno razlikuje od susednog i sa njima pomešanog nemačkog stanovništva. Razlikuje se u po nečemu od nemačkog i svadbeni ceremonijal. Narodno usmeno stvaralaštvo bogato je izrekama, poslovicama, pesmama i pričama. Očuvani su i stari muzički instrumenti.
[uredi] Jezik
Saobraćajne oznake u lužičkosrpskom i nemačkom jeziku.
Lužički Srbi govore dva slična jezika: gornjolužičkosrpski i donjolužičkosrpski. Oba jezika spadaju u lužičkosrpsku podgrupu zapadnoslovenskih jezika. Do Drugog svetskog rata Lužički Srbi su pisali goticom i latinicom, a danas pišu samo latinicom.
[uredi] Ime
Lužički Srbi sebe nazivaju Srbima: Serbja, Serb, Serbowka, dok Srbe sa Balkana nazivaju Južnim Srbima: Južni Serbja.
[uredi] Istorija
Lužički Srbi su sve što je ostalo kroz vekove od brojnih polapskih slovenskih plemena koja su se tokom seobe naroda od 2. do 4. veka naselila na granici Rimskog carstva kao miran zemljoradnički i stočarski narod.[1] Najznačajnija polapska slovenska plemena bila su: Polapski Srbi (čiji su deo bili Lužički Srbi), Ljutići (Veleti) i Obodriti (Bodrići). U okviru ove tri velike grupacije nalazila su se manja plemena, kao što su: Milčani, Glomačani, Studorani, Nišani, Prekopjenci, Dolenčani, Rujanci, Drevljani, Glinjani i druga.
Oko 500. godine srpska plemena su predstavljala samostalnu političko-vojnu celinu, sa svojim županima i vojvodama, koji bi se pred opasnostima i ratovima na kraće vreme ujedinjavali, a posle opet ostajali razdvojeni sve do pojave Germana i njihovih osvajačkih pohoda.
U VII veku župan Dervan, dux ex gente Surbiorum, prišao je Samovoj državi. Smatra se da je jedan od sinova župana Dervana poveo deo Srba na Balkan 626. godine.
U VIII i IX veku došlo je do spajanja nekih lužičkosrpskih plemena u cilju odbrane, ali posle završetka borbi ili pogibije župana (nekima se znaju i imena, kao Miloduh, Dragovit) ona bi se ponovo razdvojila i tako razjedinjena, ne stigavši ni da formiraju svoju državu, padala su jedno za drugim kao plen franačkih i germanskih feudalaca u njihovom napredovanju na istok.
Pa ipak, ovaj miran narod srčano je i uporno branio svoju zemlju i slobodu i zadavao velike brige osvajačima. Tako neki istoričari tumače da je pleme Ljutići svoje ime dobilo zato što su pripadnici ovog plemena bili ljuti borci i zadavali neprijatelju strah. Tako su na primer osvajači predviđali da će borba oko srpske tvrđave Gane biti laka i završiti se za dva dana, a ona je trajala čitavih dvadeset dana. Na njenom mestu osvajači su podigli grad Majsen, koji im je poslužio kao baza za nove napade i put za dalju nemačku ekspanziju.
Karlo Veliki je 805. godine, da bi što efikasnije onemogućio odbranu Srba, ustanovio Limes sorabicus, pojas u kome se oružje nije smelo prodavati Srbima. Ovaj limes nije predstavljao etničku granicu. Osvajači su svojim vojnicima dozvoljavali kao nagradu da posle vojnih pobeda mogu pljačkati, paliti i ubijati sve odrasle, a ostale odvoditi u ropstvo, a često ih i prodavati kao roblje. Tako su se završavali svi porazi Srba u bitkama za slobodu, njihovi ustanci i bune, kojih je, bilo ko da je njima vladao, kroz vekove bivalo mnogo. Naročitom okrutnošću istakao se grof Gero, koji je na svirep i ponižavajući način posekao svih sedamdeset zarobljenih lokalnih župana.
Da Lužički Srbi nisu bili baš lak plen svedoči i naredba Karla Velikog iz 807. godine, u kojoj se kaže: ako nas napadnu Česi, treba u borbu da stupi trećina vojske, a ako napadnu Srbi, onda sva vojska[2]. Čitava dva veka trajala je nemačka feudalna ekspanzija, ali razjedinjena plemena padala su u ropstvo posle teških i krvavih borbi, tako da su u H veku pokoreni najpre Lužičani, zatim Milčani, a do kraja veka bila je osvojena cela lužičkosrpska zemlja.
Istorija Lužičkih Srba je tragična i komplikovana, tako da se može postaviti i pitanje kako su opstali, kako su se uopšte održali. Oni su veoma često menjali gospodare, koji su ih ponekad poklanjali za ratno savezništvo, razmenjivali, prodavali, davali u miraz kćerima, a narod je bivao desetkovan i teško trpeo. Posle povlačenja vojske ostajala su popaljena i opljačkana naselja, preostalo stanovništvo umiralo je od gladi i kuge, tako da se dešavalo da nije ostajalo ni žive duše u nizu sela. Od 12. veka osvajači su počeli bezobzirnu kolonizaciju, dajući pri tom kolonistima veća prava i povlastice. U početku su se doseljenici kao manjina slavizirali, ali kako je vlast to sistematski činila, a činila je to i crkva, stvarana je nejednakost i mržnja među njima. Do 16. veka Srbi su imali neka svoja prava: svoje župane, neku vrstu sudija, svoje zastupnike pri zemaljskom sudu.
Kao i ostali Sloveni, i Lužički Srbi su u početku bili mnogobošci i imali su svoje glavne bogove kao Svaroga, Živu, Peruna, kao i druge manje značajne. Za vreme zajednice sa Velikomoravskom kneževinom među njima su širili hrišćanstvo učenici Ćirila i Metodija, ali je uticaj nemačkih misionara bio jači, često bezobziran i grub, jer su Srbi svoju veru i svoje bogove branili isto tako uporno kao i svoju zemlju. Verski misionari morali su u početku propovedati na srpskom, pošto narod nije znao tuđ jezik, pa je stoga car Oton I u Magdeburgu osnovao školu za buduće misionare gde se morao učiti i srpski jezik. Zbog velikog otpora biskupi su nagovarali Nemce da se naseljavaju među ove pagane jer je, govorili su, njihova zemlja bogata. Osnovani su mnogi manastiri, koji su često bili i rasadnici germanizacije.
Jedno vreme Lužica je potpadala pod vlast Poljske i Češke, ali to nije imalo nikakvog značaja za život ovog naroda, jer su svi feudalci štitili samo svoje interese. Tako je, na primer, poljski kralj Mješko II Pjastović 1030. godine uništio 100 srpskih sela za odmazdu. Srbima je bilo zabranjeno da se naseljavaju u gradove, a samo izuzetno su se mogli naseliti u podgrađa i predgrađa, gde im se dozvoljavalo da budu suknari, tesari ili ribari, ali bez prava, ili su, sa izuzetkom, mogli da stupaju u cehove. Prvi dokument pisan na lužičkosrpskom jeziku jeste tekst zakletve iz XVI veka koja se polagala pri stupanju u ceh.[3]
Godine 1400. došlo je do pobune budišinskih zanatlija, koje je predvodio Srbin, suknar Petar Pruzlica. Pobunjenici su isterali predsednika opštine, preuzeli vlast i zauzeli skladište municije, ali je bunu ugušio češki kralj Vaclav IV uz pomoć plemstva; vođe je osudio na smrt, a porodice proterao iz zemlje. Kada su kasnije husiti opsedali Budišin da bi ga zauzeli, Srbin, pastir iz obližnjeg sela, Petar iz Pšešica hteo je da im pomogne da uđu u grad, ali je uhvaćen i kao izdajnik isečen načetvoro. Njegova glava uklesana je za opomenu iznad ulaza u groblje zvano Miklavšk, gde su sahranjeni najznačajniji predstavnici Srba iz Budišina.
Takvi događaji su u istoriji Lužičkih Srba trajali vekovima, ali je u tim tragičnim, teškim i sudbonosnim vremenima takođe bilo i drugačijih primera.
U doba humanizma istaklo se nekoliko njih od ono malo srpske inteligencije koja je ipak svojom učenošću imponovala i vremenu i narodu kome je pripadala. Kašpor Peucerus, koji se javno izjašnjavao kao Srbin, zbog naprednih ideja je osuđen na 11 godina robije. Uspešno se bavio matematikom, astronomijom, medicinom, filozofijom i napisao je hroniku grada Budišina. Jan Rak (Ragnus) bio je profesor u Vitembergu, pesnik i pisac, Jan Bogas (Bokasius) doktor filozofije i pesnik. Jan Solfa lekar i pisac medicinskih knjiga. Drugi su sticali zvanja magistara, doktora teologije i zauzimali visoke položaje kao dekani i rektori teoloških škola u Nemačkoj, Poljskoj i Češkoj.
Reformacija, koja je u sebi, pored političkih, sadržavala i ekonomske elemente, proširila se skoro na celu Lužicu i sačuvala njen nacionalni karakter braneći nacionalne interese Lužičkih Srba. Luteranstvo, koje je u principu zahtevalo upotrebu narodnog jezika u crkvi, bilo je u početku protiv upotrebe srpskog jezika, jer se Luter veoma ružno izražavao o njemu. Tek posle njegove smrti srpski sveštenici su počeli uvoditi u upotrebu srpski jezik i otvarati škole. Prvi prevod Novoga zaveta, od Miklavža Jakubice, pojavio se 1545; doduše, ostao je u rukopisu, kao i katehizis od Albina Molera i pesmarica Vaclava Varihiusa, ali su ova dela sačuvana u prepisima.[3]
U XVI veku nastavljaju se i dalje pobune ekonomske prirode. U okrugu Lukova 1548. godine ustanici su uspeli da uvedu svoju samoupravu, postave svog kralja, ukinu kuluk n danak, ali je na kraju i ovaj pokušaj krvavo ugušen. Ređali su se ratovi, koji su svi prešli preko lužičkih zemalja: tridesetogodišnji, sedmogodišnji, Napoleonovi, Prvi i Drugi svetski rat.
Posle ratova sledili su pomor i prazna sela, a zatim ponovne kolonizacije Nemaca. Sa kolonizacijom pojačavala se i germanizacija: Srbima je zabranjivano da u porodici i u kući govore svojim jezikom, da nose svoju nošnju, te se tako muška nošnja sasvim izgubila, devojke nisu smele da nose nikakav nakit, muškarci kožne cipele, za to je sledila kazna.
U Donjoj Lužici je situacija bila još gora, čak se ni brak nije mogao sklopiti ako mladi nisu znali nemački. Zanatlije su isterivane iz cehova, narod je primoravan da ide u nemačke crkve - da bi i na taj način zaboravili svoj jezik, a ako bi potpisali zakletvu, želeći da žive i rade u gradu, automatski su prevođeni u Nemce. Pa i pored toga, narod je dizao bune, živeo je i očuvao se. Crkva je sa svoje strane pomagala plemstvo tumačeći to brigom za srpske duše, dok je u stvari nastojala da ih nauči pokornosti i spreči otpor protiv feudalaca.
Pomenućemo još jednog ustanika, delom i zbog toga što danas postoji opera posvećena njemu. Srbin Jan Čuška predvodio je ustanak 1794. protiv koga je Fridrih Viljem I upotrebio redovnu vojsku i konjicu, pohvatao svih osamnaest seoskih vođa i osudio ih na doživotnu robiju. Ostale su samo ponosne reči Jana Čuške, koje se nisu obistinile: "Danas niste vlast vi, već mi!"[2]
Ipak, doba prosvetiteljstva dalo je nekoliko značajnih srpskih naučnika: istoričar Georg Krigač na latinskom je napisao 1675. raspravu o Srbima (De Serbis, Vendorum natione vulgo dictis Die Wenden). Sveštenik Jan Hojnan dobio je od pape titulu poeta laureatus, a napisao je a gramatiku donjolužičkosrpskog jezika. Iako ništa od ovoga nije moglo biti štampano, sačuvano je ipak u mnogim prepisima. Mihal Frencel dočekao je 1697. ruskog cara Petra Velikog pozdravom na maternjem jeziku jer je bio svestan svog slovenskog porekla i srodnosti s ostalim Slovenima. On je preveo Novi zavet 1706, a njegov sin Abraham sastavio je veliki etimološki rečnik slovenskih jezika, opisao narodne običaje, nošnju, itd.
Među istaknutim katolicima vredi pomenuti Jakuba Ticina (1656-1693), koji je poginuo u austrijskoj vojsci pod Beogradom 1693; napisao je gornjolužičkosrpsku gramatiku i izdao je u Pragu Principia linguae wendicae, quam alium wandalicam vocant, a Jurij Havštin Svjetlik ostavio je u rukopisu prevod cele Biblije i opširan latinsko-srpski rečnik. Prve novine - Serbow kurjer a powedar - pokrenuo je radnik Jan Dejka 1809. Ono što karakteriše skoro celokupan rad Lužičkih Srba za svoj narod jeste požrtvovanost pojedinaca, nacionalno svesnih ljudi, koji su sve svoje snage posvetili nacionalnom radu, često dajući i svoj imetak. Ponekad su im pomagali i plemeniti Nemci.
U Zgorželcu (Gorlitz) osnovano je 1779. društvo Oberlausitzer Geselschaft der Wissenschaften, koje je izvršilo veliki uticaj kako na nemačku tako i na srpsku inteligenciju toga vremena. U duhu prosvetiteljske tolerancije, neki su nemački članovi ovog društva sa vidnim simpatijama izučavali lužičkosrpsku kulturu i jezik, trudeći se da skrenu pažnju na tešku sudbinu ovog naroda. Društvo je pomoglo i pokrenulo sakupljanje i objavljivanje prve antologije srpskih narodnih pesama, kapitalnog dela, u dva toma, zajedno sa nemačkim prevodom, 1841. i 1843., koje je pripremio Arnošt Smoler uz malu pomoć Kristijana Knauta, člana istog društva. Drugo značajno delo napisao je Nemac Karl Gustav Anton (1751-1818), kosmopolit i slobodni zidar, koji se od mladosti interesovao za Srbe. To je delo o slovenskim starinama Erste Linien eines Versuches uber der alten Sloven, Ursprung, Gerbrauche, Meinigungen und Kentnisse, 1781, koje ni danas nije izgubilo od svog značaja, kao i drugo delo o jeziku Etvas uber die Oberlausitzer wenische Sprache, štampano u Lajpcigu 1797. Razume se da su ohrabreni ovim počeli pisati i raditi i sami Srbi, kao Jan Horčanski, Samuel Ponik i drugi. Na ovaj način je prosvetiteljstvo donekle pripremilo i olakšalo rad preporoda.
Preporod, koji je zahvatio mnoge narode Evrope u XIX veku, odjeknuo je i ovde, mada samo među tankim slojem školovanih, ali zato nije bio ništa manje plodan. Naročito je bio uspešan u školama, među onima koji će posle postati učitelji i vođe celokupnog nacionalnog i kulturnog života Lužičkih Srba. Doba preporoda ovde se može računati od 1840. U đačkim i studentskim družinama, koje su osnivane po ugledu na slične nemačke, radilo se u četiri školska centra za Lužičke Srbe - prvi je bio u Budišinu, gde su se obrazovali budući sveštenici i propovednici, družina Societas slavica Budissinensis, osnovana 1832. u gimnaziji a u bogosloviji 1839., sa ciljem da neguje maternji jezik i podstiče razvoj umetničke književnosti, skupljanja narodnih umotvorina i dr. Iz ovog kruga su izašli mahom sveštenici obe vere, učitelji i pesnici, nacionalni radnici: Jan Smoler (1816-1884), sastavljač prve zbirke narodnih pesama Volkslieder der Wenden in der Oben und nieder Lausitz - Pjesnički hornych a delnych Lužicich Serbow, Grima 1841, 1843, zatim Handrij Zejler (1804-1872), najveći pesnik lužičkog romantizma, predsednik druge družine Sorabija u Lajpcigu, gde se upoznao sa Simom Milutinovićem kad je ovaj boravio u Lajpcigu 1826. zbog štampanja svoje knjige. Verovatno mu je Sima pomogao da prevede prvu našu narodnu pesmu Devojka momka izbira i istovremeno ga upoznao sa našim narodnim stvaranjem. Nešto kasnije družina je dobila na poklon Vukovu Pjesnaricu, pesme Kačića i Mušickog.
Društvo Serbowka u Pragu počelo se interesovati za ostale Slovene kada su kod njih u Lužičko semenište dolazili istaknuti češki slavisti i pesnici Jozef Dobrovski, Vaclav Hanka, prevodilac naših pesama na češki, i Karel Erben - koji su ih podsticali da neguju svoj maternji jezik i da budu svesni svoje pripadnosti velikom slovenskom plemenu. Zato treba da upoznaju i ostale Slovene, da uče njihove jezike. Tako su neki među njima učili i naš jezik i vežbali se prevodeći naše narodne pesme.[4] Svoje prevode čitali su na sastancima te tako i ostale upoznavali s našom istorijom i borbom za slobodu. Te su pesme upisivali kao u neki rukopisni list, nazvan Kwetky; neke su izišle u tadašnjim njihovim časopisima, a najveći broj prepisivali su učenici u svoje zbirke pesama, koje su mahom sačuvane i, s obzirom na broj naših pesama u njima, svedoče o živom interesovanju i divljenju za našu narodnu poeziju. Nesumnjivo je da su ove pesme imale jak uticaj da i oni istraju u borbi za svoj narod. Najviše pesama preveo je kasnije poznati i požrtvovani borac, pisac i slikar Jurij Vjelan (1817-1892), koji je posetio Beograd i o tome oduševljeno pisao u njihovim novinama. Mihal Hornjik (1833-1894) do kraja života ostaje veran našim pesmama i neumorno ih prevodi. Prevodili su još i Dučman, koji je ostavio za sobom rukopisnu antologiju slovenskih narodnih pesama, među kojima su naše najbrojnije, Krigar, Ciž, Pjeh, Haša i Rola.
Četvrti školski centar Lužičkih Srba bio je u Vroclavu, gde je duže vreme živeo František Čelakovski, tvorac trotomne zbirke prevoda slovenskih narodnih pesama, među njima i naših, na češki jezik. On je svojim studentima davao zadatke da prevode i naše pesme, pa su tako one svojom nacionalnom verom i borbenošću vršile uticaj na buduće buditelje srpskog naroda. No, borbu Lužičkih Srba pomagali su svesrdno i predstavnici svih Slovena, posećivali družine, bodrili ih, učili, savetovali. Valja pomenuti Ljudevita Štura, Sreznjevskog, Bođanskog, Grigoroviča, Kuharskog, Šafarika, Kolara, Palackog i druge, među kojima najviše ima Poljaka i Čeha. Naša Matica i Društvo srpske slovesnosti održavali su veze s njima, vršili razmenu knjiga. Maćica serbska osnovana je 1846. da bi se u njoj ujedinio rad na buđenju nacionalne svesti, negovanju jezika i književnosti, izdavanju, između ostalog, na prvom mestu, časopisa Letopis, koji i danas izlazi, već u četiri reda, a to sve bez ikakve državne ili društvene pomoći, samo dobrovoljnim prilozima i ponekim darovima.
Vesti o nama javljaju se kod Lužičkih Srba sporadično, a najviše u vreme ratovanja s Turcima 1876. Jedan nepoznati pesnik posvetio nam je čak i pesmu, u kojoj kaže: "Preko gora, preko dolina/ u daljinu, sve moje misli idu k vama,/ braćo mog naroda". Druga pesma iz istog vremena nosi naslov koji sve kazuje: Ura Slovenima!
Za vreme raspusta studenti su organizovali sastanke na kojima su čitali svoje radove, govorili o narodnoj budućnosti, o drugim Slovenima, recitovali vatrene Zejlerove pesme, koji je neumorno radio, uređivao časopise, sakupljao priloge za podizanje tzv. Srpskog doma. Pomoću dobrovoljnih priloga u zemlji i među prijateljima u inostranstvu uspeli su da podignu veliki dom koji je služio kao centar sveg kulturnog života; tu je bilo sedište Matice, zatim muzej, biblioteka i arhiv. Nažalost, dom su hitlerovci pri povlačenju pred ruskim i poljskim trupama porušili.
Logo Domovine
Centralna lužičkosrpska organizacija Domovina osnovana je 1912. godine kao skup svih postojećih Društava. I pored svih zabrana i pritisaka sve do dolaska Hitlera na vlast, društva pod ovim okriljem su vredno radila. Veze sa svim Slovenima održavali su već pomenuti Smoler, zatim Jan Pjetr Jordan (1818-1891), poznavalac slovenskih jezika, urednik više listova, među kojima je poznati Jahrbucher fur slawische Literatur, koji je bio na vrlo visokom nivou.[5] Pošto je učestvovao na Slovenskom kongresu u Pragu, po dolasku kući Jordan je bio otpušten sa Lajpciškog univerziteta, gde je bio lektor za slovenske jezike. Jakub Bart Čišinski (1856-1909), pesnik, vođa mladosrpskog pokreta, iako sveštenik, negovao je savremene lirske žanrove, prevodio Šekspira, Ljermontova, Mickjeviča. Imao je simpatija za oslobodilačke borbe na Balkanu i preveo neke pesme iz crnogorske herojske epike. Napisao je prvu lužičkosrpsku dramu Na gradištu, koja se i danas izvodi.[5] Vredi pomenuti značajnu ličnost ovoga doba Arnošta Muku (1854-1932), filologa i sorabistu svetskoga glasa, organizatora narodnog kulturnog života. Pored svekolikog rada, on je bio i priređivač Etnografske izložbe u Drezdenu 1896, baš u vreme antisrpske kampanje, kojom je dokazao sposobnost, volju i pravo Lužičkih Srba na život. U to vreme je to bio podvig vredan divljenja. Napisao je bezbroj članaka, Statistiku Lužičkih Srba, zbirku imena mesta, ličnih imena, gramatiku, bio je član više inostranih akademija.[6] Još jednu veliku ličnost predstavlja kompozitor Korla Avgust Kocor (1822-1904), koji je organizovao pevačke horove, komponovao na Zejlerove stihove mnoge pesme, koje su ušle u narod, kao i himnu "Krasna Lužica". Njegov oratorijum Proleće komponovan na Zejlerovu poemu Godišnja doba i danas se izvodi, a svira ga berlinska filharmonija. Od njega je i prva lužička opera, iz 1871. godine, Jakub i Kata.[7]
Tako su Lužički Srbi dočekali I svetski rat, u kojem ih je mnogo izginulo po raznim bojnim poljima i opet su spaljena njihova sela, ali se, posle rata i revolucije u Nemačkoj, pojavila nada u bolje prilike u Vajmarskoj republici. Osnovan je Srpski narodni odbor i na mirovnoj konferenciji u Parizu tražili su sjedinjenje obe Lužice, pravo na upotrebu narodnog jezika i autonomiju. Da brani srpska prava na konferenciju je poslat Arnošt Bart, nacionalni radnik, koji se sam obrazovao i koji je znao više jezika. Međutim, niko ga nije podržao, a Nemci su cinično tvrdili da će se oni ponašati prema Srbima korektno, onako kako se prema Nemcima budu ponašali u drugim državama. Po povratku iz Pariza vlasti su to odmah dokazale, jer su Barta zatvorile i tek na intervenciju čehoslovačkog premijera Beneša pustile. Pa ipak, sve do dolaska Hitlera na vlast Srbi nisu malaksavali. Radili su u Matici, Domovini, Sokolu (bili su na sletu u Beogradu) i uopšte razvili plodne veze sa svim Slovenima. U našim novinama između dva rata izlazile su brojne vesti o njima; njihov slikar i publicista Mjerčin Novak-Njehornski posle puta kroz našu zemlju napisao je knjigu utisaka U carstvu Dušana Silnog, a posle Drugog svetskog rata Između Vardara i Jadrana. Znao je naš jezik. Umro je 2004. u devedesetoj godini.
Područje Lužičkih Srba
Najteže vreme za Lužičke Srbe bilo je vreme nacizma. Hitler je veoma lukavo izmišljao načine kako da ih onemogući, pa je odredio i dan i sat kad će nestati poslednjeg Srbina sa nemačke zemlje i ostati čista rasa Übermensch-a. Prvo je rasejao po celoj Nemačkoj nacionalne radnike i inteligenciju, obezglavio narod, hapsio, slao u logore, zabranio rad svim organizacijama, a pred zgradom Domovine spalio ono što je u njoj našao. Ipak je pre toga njen predsednik 24-godišnji dr. Pavol Nedo, zajedno sa dr. Janom Cižom, sklonio sve što je bilo značajno i što se dalo sloniti. Izgledalo je da je sve bilo uzaludno.
Iako je narod bio izmučen, a zemlja razorena od bombardovanja i spaljena, Lužica je, ipak, sačekala oslobodioce i dala se na posao. Otpočeo je nov život. U bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici Lužički Srbi su prvi put u svojoj teškoj istoriji dobili sva prava, koja im je garantovao Zakon o zaštiti kulture Lužičkih Srba, izglasan 1948. i 1950. Dobili su škole na maternjem jeziku, niže i srednje, učiteljsku školu i školu stranih jezika. Ponovo je Domovina nastavila rad. Otvoren je Institut za izučavanje folklora, jezika i istorije u Budišinu, koji je kasnije pripojen Berlinskoj akademiji nauka, zatim Srpski institut za jezik i književnost Univerziteta Karla Marksa u Lajpcigu, podignuta je nova zgrada Srpskog doma uz pomoć države i omladine. Godine 1952. osnovan je Državni ansambl srpske narodne kulture, koji broji 180 članova - orkestra,, hora i baleta. Ansambl je gostovao u 52 zemlje sveta, ali u našu zemlju nije pozvan. Nemačko-srpsko pozorište osnovano je 1963. i sposobno je da izvodi i opere. Radio Kočebuz emituje emisije na oba lužička jezika. U Budišinu je postojalo izdavačko preduzeće koje je zadovoljavalo sve potrebe Lužičkih Srba: štampalo je novine, časopise, udžbenike, kalendare, naučnu i lepu literaturu.
Da dodamo još da Lužički Srbi imaju bogatu naučnu literaturu, da sa svojim radovima učestvuju na međunarodnim sastancima; napisali su svoju istoriju u više tomova. Imaju visoko obrazovane muzikologe i kompozitore, kao dr. Jana Ravpa, imaju više zapaženih slikara - Šibara, Bruka, Šlosara, Lanzinu i druge. Neguju filmsku umetnost i članovi su nemačke filmske organizacije Defa. Njihovi pisci su organizovani u udruženje Kolo, koje je član Udruženja nemačkih pisaca. Pošto su odmalena dvojezični, pisci su često primorani da sami prevode svoja dela na nemački, jer je vrlo važno da svoje sugrađane upoznaju sa svojim stvaranjem i na taj način isprave ono mišljenje koje su o njima širili bivši gospodari i šovinisti. Naročito vredno neguju poeziju. Pesme često pišu i obični ljudi i one se pevaju u narodu. Najeminentniji živi pesnik je Kito Lorenc (1938.), visoko obrazovan, pesnik svih evropskih rodova u poeziji, koji može da stane u red sa savremenim pesnicima Evrope. Pored njega je još niz drugih, kao Benedikt Dirlih, Beno Budar, Tomaš Navka, Marja Kravcec. Među poznatim piscima treba istaći Jurja Brezana (1916.), neko vreme i potpredsednika udruženja pisaca NDR, koji je prevođen skoro na sve evropske jezike. Kao omladinac pisao je pesme za omladinu. Bio je komandant brigade Lužičkih Srba na izgradnji pruge Brčko-Banovići. Kasnije se posvetio samo prozi. Dela su mu raznolikih tema, od slikanja života i tegoba za vreme nacizma do mitske ličnosti u romanu Krabat, koji se smatra njegovim vrhunskim delom, ili do starog motiva borbe sirotinje sa vlašću u romanu Kako je stara Jančova ratovala s vlastima. Ovo delo je dramatizovano, prihvaćeno s oduševljenjem, prevedeno i izvođeno u češkim, slovačkim, poljskim i nemačkim pozorištima. Govori se da je Breht oduševljen njime počeo da radi na dramatizaciji i hteo da ga nazove Srpska majka hrabrost, ali ga je smrt u tome sprečila. Napisao je i trilogiju Feliks Hanuš, koja zahvata razdoblje od Prvog do posle Drugog svetskog rata. Delo je dobrim delom autobiografsko. Pored Brezanovih postoji i niz drugih veoma dobrih dela: Dani u daljini, rano preminule književnice Marje Mlinkove, koje je na svom kraju vezano za ratne dane u nas. U početku uspešan pesnik, a kasnije isključivo prozni pisac, Jurij Koh ima niz zanimljivih romana vezanih za život, promene i prilike u Lužici:
Između sedam mostova, Višnjino drvo. Usamljeni Nepomuk, Povratak snova. Tu je, zatim, pripovedač Jurij Kravža, pa Marja Kubašec, po struci istoričar, koja je napisala nekoliko dela sa događajima iz starije istorije, veoma značajnih za čitaoce koji nisu ranije imali prilike da upoznaju svoju istoriju. Ona im je pruža na blizak način, kroz romane Boščij Serbin, Prolećni vetrovi, Godine požara, u stilu češkog pisca s kraja prošlog veka Alojza Jiraseka. Napisala je i zbirku pripovedaka, kao i niz dela za decu.[8] Za omladinu i decu pišu Jurij Kravža (Bajci je kraj), Angela Strahova (U subotu uveče kod kuće, Halo, Kazek i dr.), Ingrid Naglova, Jan Hempl kao i odličan dečiji pisac Jan Vornar (Čapla i šapka, Gvozdeni prsten i dr.). Sva ova dela duboko su vezana za prilike i probleme srpske Lužice. Pored putopisa neguje se memoarska književnost, kao u delima Jana Ciža (Oblaci na putu ka slobodi, U čeljustima satane) i Antona Navke (Pod suprotnom lopatom, Pod suprotnom puškom). Pišu se i drame koje su za njihovu publiku veoma korisne i tražene. Rano preminuli Pjetr Malink napisao je Dela Noćni pacijent, Buntovnik Jan Čuška i Oproštaj. Zanimljivo je delo Bena Budara, inače pisca dečje poezije i mladalačke proze, Uskršnje jahanje. Drama je sastavljena od pripovedaka - njegovih, kao i drugih pisaca, veoma različitih sredina i ljudi, ali sve čvrsto na lužičkoj zemlji. Publika ju je odlično primila, a delo je igrano u Češkoj i više puta u Poljskoj. U Lajpcigu je štampana 1981. Serbska čitanka, delo koje pruža istorijski presek kroz četiri veka srpske pismenosti, od prvog prevoda Biblije i molitvenika do savremenih dela. Priređivač i prevodilac tekstova na nemački je pesnik Kito Lorenc. Prema ovoj Čitanci naš pripovedač Radoslav Bratić sastavio je jedan broj kragujevačkog časopisa Koraci za 1984. izborom prevoda sa latinskog, nemačkog i srpskog. To je prvi put da je kod nas u ovakvom obimu prikazana pismenost Lužičkih Srba, ali je prošla neopaženo. Da pomenemo i usamljeni broj časopisa Rukovet iz Subotice, koji je isto tako dao nešto mesta lužičkosrpskoj savremenoj književnosti u istoj godini.
Mi kao narod istoga imena ne možemo se pohvaliti ničim što bi svedočilo o interesovanju za kulturu ovog malenog naroda, koji je našao razumevanje i kod mnogo većih literatura nego što je naša. U vreme preporoda naše novine, a naročito časopisi, kao npr. Letopis MS, Otadžbina i drugi, redovno su donosili vesti o svim kulturnim događajima u Lužici i na taj način Lužičkim Srbima pružali pomoć i podršku da istraju u svom radu. Između dva rata u našoj zemlji je postojalo Društvo prijatelja Lužičkih Srba u Ljubljani, gde i danas postoji, a saradnja je jača sa Slovencima u Štajerskoj. U Sloveniji je izišla knjiga Tone Glavana Lužički Srbi, veoma instruktivna, o istoriji tog naroda, društvenim prilikama i savremenim zbivanjima, kao i zbirka narodnih bajki Lipa koja svira. Nedavno je u Zagrebu, gde bar po imenu postoji predratno društvo prijatelja, izišla knjiga Jože Horvata, novinara, s reportažom pod naslovom Iz Jugoslavije u Lužicu. Makedonci su po obostranom ugovoru izdali izbor savremenih pripovedaka lužičkih pisaca Badnik, a zauzvrat u Budišinu je izdat izbor iz dela makedonskih pisaca. Takva saradnja postoji i sa Bugarima, a da i ne pominjemo vrlo bogatu i raznovrsnu pomoć Poljske, Češke i Slovačke, i njihovu saradnju sa Lužičkim Srbima. Samo kod nas, koji bismo, pre svih ostalih, imali razloga za razumevanje i saradnju, nema skoro ništa, ako ne ubrojimo zbirku bajki koju je pre više godina izdala Narodna knjiga u svojoj seriji Bajke sveta i Nolitovu knjigu manje poznatog Brezanovog dela Krista, i to u prevodu s nemačkog. Nešto je predviđala Matica u Novom Sadu, ali od razgovora se nije otišlo dalje. Nešto uporno pokušava upravnik Etnografskog muzeja i biće šteta ako nenaklonjene prilike i vreme onemoguće ovo zalaganje. Naši pokušaji da zainteresujemo više izdavačkih preduzeća u Beogradu ostali su bez uspeha, jer je to "mala" književnost, a, svakako, nije ni egzotična kao kad se radi o nekoj afričkoj zemlji.[9]
Šta još reći o prilikama u Lužici danas, posle ujedinjenja Nemačke? Teško je išta prognozirati, jer u jeku tržišnih zakona naći razumevanje za maleni, tuđ narod nije lako. Prva nepovoljna stvar jeste ponovno odvajanje Lužica. Državni budžet zasad ne obećava pomoć, bez kojeg rad na kulturi i većih naroda nije moguć. Pa ipak, kao i nekad, Srbi rade, trude se koliko je to moguće bez potpore. U Kočebuzu, središtu Donje Lužice, najzad su dobili svoj Srpski dom. U Saksonskom parlamentu Gornja Lužica ima tri srpska poslanika, dok, nažalost, Donja Lužica nema nijednog. Prošle godine jedna delegacija od osam predstavnika posetila je u Bonu ministarku za unutrašnje odnose gospođu dr. Vilims. Delegacija joj je izložila potrebu potpore države radi daljeg rada, naročito u vezi s kulturnim institucijama. Ministarka je pokazala puno razumevanja, dala odmah izvesnu pomoć, ali za dalje ih je uputila da se obrate odgovarajućim ustanovama u Drezdenu i Postupimu. To, ipak, daje neke nade, a na drugoj strani Srbi će i dalje tražiti mogućnost za svoj dalji opstanak. Treba se nadati da će se stvari odvijati onako kako treba da se odvijaju u jednoj zemlji sa visokom kulturom.
Danas je etnički najbolje očuvana Gornja Lužica, jer su za nju u okviru Saksonije postojali nešto bolji društveni uslovi. Centar političkog i kulturnog života Gornje Lužice je grad Budišin (Bautzen). U svim krajevima Lužice Lužički Srbi danas žive sa brojno nadmoćnim Nemcima, koji su tokom vekova bili ovamo sistematski kolonizovani. Posle Drugog svetskog rata među Lužičke Srbe su naseljeni Nemci proterani iz pograničnih čeških oblasti Sudeta. Još jedan razlog što više gotovo nema etnički čistih lužičkosrpskih naselja jeste eksploatacija površinskih naslaga mrkog uglja, koji se nalazi ispod vekovnih lužičkosrpskih naselja. Sela su zbog toga uništena, a njihovi stanovnici raseljeni u gradove među Nemce, gde se nalaze u manjini, a na njihovim baštama, voćnjacima i njivama nikao je džinovski kombinat Crna pumpa.
[uredi] Lužička himna
[uredi] Na gornjolužičkom srpskom
Rjana Łužica
Rjana Łužica,
sprawna přećelna,
mojich serbskich wótcow kraj,
mojich zbóžnych sonow raj,
swjate su mi twoje hona!
Časo přichodny,
zakćěj radostny!
Ow, zo bychu z twojeho
klina wušli mužojo,
hódni wěčnoh wopomnjeća!
[uredi] Na donjolužičkom srpskom
Rědna Łužyca
Rědna Łužyca,
spšawna, pśijazna,
mojich serbskich woścow kraj,
mojich glucnych myslow raj,
swěte su mě twoje strony.
Cas ty pśichodny,
zakwiś radostny!
Och, gab muže stanuli,
za swoj narod źěłali,
godne nimjer wobspomnjeśa!
---------------------------
-------------------------
LUŽIČKI SRBI
Lužički Srbi (gornjolužičkosrpski: Serbja, donjolužičkosrpski: Serby), poznati i kao Severni Srbi ili Lužičani, su stari zapadnoslovenski narod, koji živi u istočnom delu Nemačke, u nemačkim pokrajinama Saksonija i Brandenburg, u kraju koji je poznat kao Lužica. Govore dva slična jezika: gornjolužičkosrpski (pod uticajem češkog jezika) i donjolužičkosrpski (pod uticajem poljskog jezika). Oba jezika spadaju u slovensku grupu indoevropske porodice jezika. Lužičkih Srba ukupno ima oko 60.000, a po veroispovesti su većinom protestanti, a manjim delom katolici.
Migracije srba u 7. veku
Lužički Srbi naseljavaju područje jugoistočno od Berlina prema poljskoj i češkoj granici, sve do Drezdena. Područje naseljeno Lužičkim Srbima se deli na dve geografske oblasti, koje su u svom istorijskom životu bile najvećim delom razdvojene, a samim tim su živele i razvijale se pod različitim političkim i društvenim uslovima. To su Gornja Lužica i Donja Lužica, od kojih je prva bila u sastavu Saksonije i u nešto boljim društveno-političkim uslovima nego Donja Lužica, koja se nalazila u sastavu Pruske.
Kulturno središte Gornje Lužice je Budišin (nem. Bautzen - Baucen), a Donje Lužice Kočebuz (nem. Cottbus - Kotpus). U administrativnom smislu, Gornja Lužica je danas deo nemačke pokrajine Saksonije, dok je Donja Lužica deo pokrajine Brandenburg.
Sa njihovih prvobitnih naseobina Lužički Srbi su nasilno saterani u prostor između Labe i kapija Berlina, između Budišina i Kočebuza, nekad močvarno i pusto zemljište, koje su oni većim delom pretvorili u urban kraj.
Lužičkosrpsko stanovništvo je izmešano sa nemačkim življem. Bez obzira na viševekovnu germanizaciju Lužički Srbi su u duhovnoj i materijalnoj kulturi sačuvali brojne slovenske elemente. Zanimljive su trodelne kuće, ušorena i raštrkana sela, ženska narodna nošnja, što se sve bitno razlikuje od susednog i sa njima pomešanog nemačkog stanovništva. Razlikuje se u po nečemu od nemačkog i svadbeni ceremonijal. Narodno usmeno stvaralaštvo bogato je izrekama, poslovicama, pesmama i pričama. Očuvani su i stari muzički instrumenti
Lužički Srbi su sve što je ostalo kroz vekove od brojnih polapskih slovenskih plemena koja su se tokom seobe naroda od 2. do 4. veka naselila na granici Rimskog carstva kao miran zemljoradnički i stočarski narod. Najznačajnija polapska slovenska plemena bila su: Polapski Srbi (čiji su deo bili Lužički Srbi), Ljutići (Veleti) i Obodriti (Bodrići). U okviru ove tri velike grupacije nalazila su se manja plemena, kao što su: Milčani, Glomačani, Studorani, Nišani, Prekopjenci, Dolenčani, Rujanci, Drevljani, Glinjani i druga.
Oko 500. godine srpska plemena su predstavljala samostalnu političko-vojnu celinu, sa svojim županima i vojvodama, koji bi se pred opasnostima i ratovima na kraće vreme ujedinjavali, a posle opet ostajali razdvojeni sve do pojave Germana i njihovih osvajačkih pohoda.
U VII veku župan Dervan, dux ex gente Surbiorum, prišao je Samovoj državi. Smatra se da je jedan od sinova župana Dervana poveo deo Srba na Balkan 626. godine.
U VIII i IX veku došlo je do spajanja nekih lužičkosrpskih plemena u cilju odbrane, ali posle završetka borbi ili pogibije župana (nekima se znaju i imena, kao Miloduh, Dragovit) ona bi se ponovo razdvojila i tako razjedinjena, ne stigavši ni da formiraju svoju državu, postajali su plen franačkim i germanskim feudalcima u njihovom napredovanju na istok.
Pa ipak, ovaj miran narod srčano je i uporno branio svoju zemlju i slobodu i zadavao velike brige osvajačima. Tako neki istoričari tumače da je pleme Ljutići svoje ime dobilo zato što su pripadnici ovog plemena bili ljuti borci i zadavali neprijatelju strah. Tako su na primer osvajači predviđali da će borba oko srpske tvrđave Gane biti laka i završiti se za dva dana, a ona je trajala čitavih dvadeset dana. Na njenom mestu osvajači su podigli grad Majsen, koji im je poslužio kao baza za nove napade i put za dalju nemačku ekspanziju.
Karlo Veliki je 805. godine, da bi što efikasnije onemogućio odbranu Srba, ustanovio Limes sorabicus, pojas u kome se oružje nije smelo prodavati Srbima. Ovaj limes nije predstavljao etničku granicu. Osvajači su svojim vojnicima dozvoljavali da, kao nagradu, posle vojnih pobeda, mogu pljačkati, paliti i ubijati sve odrasle, a ostale odvoditi u ropstvo, a često ih i prodavati kao roblje. Tako su se završavali svi porazi Srba u bitkama za slobodu, njihovi ustanci i bune, kojih je, bilo ko, da je njima vladao, kroz vekove, bivalo mnogo. Naročitom okrutnošću istakao se grof Gero, koji je na svirep i ponižavajući način posekao svih sedamdeset zarobljenih lokalnih župana.
Da Lužički Srbi nisu bili baš lak plen svedoči i naredba Karla Velikog iz 807. godine, u kojoj se kaže: "ako nas napadnu Česi, treba u borbu da stupi trećina vojske, a ako napadnu Srbi, onda sva vojska". Čitava dva veka trajala je nemačka feudalna ekspanzija, ali razjedinjena plemena padala su u ropstvo posle teških i krvavih borbi.
Istorija Lužičkih Srba je tragična i komplikovana, tako da se može postaviti i pitanje kako su opstali, kako su se uopšte održali. Oni su veoma često menjali gospodare, koji su ih ponekad poklanjali za ratno savezništvo, razmenjivali, prodavali, davali u miraz kćerima, a narod je bivao desetkovan i trpeo. Posle povlačenja vojske ostajala su popaljena i opljačkana naselja, preostalo stanovništvo umiralo je od gladi i kuge, tako da se dešavalo da nije ostajalo ni žive duše u nizu sela. Od 12. veka osvajači su počeli bezobzirnu kolonizaciju, dajući pri tom kolonistima veća prava i povlastice. U početku su se doseljenici kao manjina slovenizovali, ali kako je vlast to sistematski činila, a činila je to i crkva, stvarana je nejednakost i mržnja među njima. Do 16. veka Srbi su imali neka svoja prava: svoje župane, neku vrstu sudija, svoje zastupnike pri zemaljskom sudu.
Kao i ostali Sloveni, i Lužički Srbi su u početku bili mnogobošci i imali su svoje glavne bogove kao Svaroga, Živu, Peruna, kao i druge manje značajne. Za vreme zajednice sa Velikomoravskom kneževinom među njima su širili hrišćanstvo učenici Ćirila i Metodija, ali je uticaj nemačkih misionara bio jači, često bezobziran i grub, jer su Srbi svoju veru i svoje bogove branili isto tako uporno kao i svoju zemlju. Verski misionari morali su u početku propovedati na srpskom, pošto narod nije znao tuđ jezik, pa je stoga car Oton I u Magdeburgu osnovao školu za buduće misionare gde se morao učiti i srpski jezik. Zbog velikog otpora biskupi su nagovarali Nemce da se naseljavaju među ove pagane jer je, govorili su, njihova zemlja bogata. Osnovani su mnogi manastiri, koji su često bili i rasadnici germanizacije.
izvor Wikipedija
RUSINI
Rusini
Rusini (Rusnaci, Karpato-Rusin, ili Ruthen) su najzapadniji ogranak istočnih Slovena, koji pretežno živi u zapadnoj Ukrajini, u pokrajini Transkarpatija, Slovačkoj, Rumuniji, Srbiji, Hrvatskoj i Madjarskoj. Nikad nisu imali svoju nacionalnu državu. Iz postojbine Zakarpatja i Karpata migracije Rusina u Potkarpatje počele su u 14. veku. U 17. veku migrirali su u mađarska sela u ravnici, gdje je opao broj stanovnika. Uglavnom siromašni, da bi preživjeli, selili su se u gradove i susedne države. Rusine neki smatraju posebnim narodom, dok ih drugi smatraju delom ukrajinskog naroda. Rusini nisu zakonski priznata nacionalna manjina u svim državama u kojima žive. Zato nije moguće znati njihov tačan broj. Pretpostavlja se da ih u svetu ima oko 1,5 milijon. Ukrajina priznala postojanje Rusina tek od 7.marta 2007. god. S obzirom da nemaju svoju državu, Rusini su više od drugih naroda bili izloženi procesu asimilacije. Ime Rusin obeležava poseban osećaj istorijskog nikad potvrđenog identiteta. To je skupina ljudi koje povezuje zajednički jezik, osjećaj zajedničke pripadnosti, kultura i dr.
SLOVENCI
Karantanija u 9. veku
Slovenci su južnoslovenski narod, koji pretežno živi u Sloveniji, gde čini oko 92% stanovništva. Vekovima su se nalazili pod tuđinskom vlašću, ali su uprkos tome uspeli da očuvaju svoj jezik i nacionalnu svest.
Naseljavanje Slovena u današnjem slovenačkom etničkom prostoru je naseljavano u dva talasa. Prvi talas koji je došao sa severa, datiran je oko 550. godine. Ti Sloveni su pripadali zapadoslovanskoj jezičkoj grupi, a došli su iz područja Moravske (danas pokrajina Češke). Drugi, značajniji talas naseljavanja je došao iz jugoistoka, je datiran oko 568. godine, kada su se s današnjeg slovenačkog tpodručja povukli Langobardi. U prazan prostor, u kojem su još ostali da žive ostaci romaniziranih starosedeoca, počeli su se naseljavati Sloveni, koji su napali područje uz pomoć Avara. Posle slabljenje autoriteta Avara nad Slovenima, u istočnim Alpama i Panoniji se na području južne Koruške u ranom 7. veku počela razvijati relativno nezavisna zemlja Slovena (marca Vinedorum) sa knezom na čelu. Između 623 i 658. godine alpski Slaveni su bili ujedinjeni pod kraljem Samom u Samovom plemenskom savezu. Ovaj savez se razpao posle Samove smrti, pa samostalnost je zadržao na području današnje austrijske Koroške plemenski savez pod nazivom Karantanija.
Slovenci su potomci starih Karantanaca, delova Sklava koji se pod pritiskom Avara doseljavaju do kraja 6. veka iz pradomovine iza Karpata, na područje gornjeg Podravlja i Posavlja, Posočju te u Donjoj Panoniji do Balatona. Oformirali su kneževinu Karantanija. U 8.veku bore se protiv Avara i Franaka, 745.godine prave savez sa Bavarskom, ali ipak padaju pod franačku vlast.Tada u 8. veku su polako počeli primati hrišćanstvo. Zadnja kneževina u tom dobu ostala je Kocljeva kneževina u Panoniji, koja je izgubila svoju nezavisnost u 874 godini. Nakon poraza Ugara (Mađari) u Augsburgu 955. godini eliminiše car Svetog Rimskog Carstva, Oton II. Karantaniju iz Bavarske i 976. godine se osniva Vojvodstvo Koruška. Velik deo istorije Slovenci su proveli pod vladavinom Habsburške monarhije, odnosno Austro-Ugarske.
<<<<<<<<<<---->>>>>>>>>>>
Sloveni su u IX. veku (863. godine) primili hrišćanstvo, a sa njime i pismenost.
Prema nekim otkrićima, stari Sloveni su imali svoj kalendar i u prehrišćanskom periodu, čak u II veku, iako su tada pisali samo sa "čertami i rezami", a brojali pomoću raboša. Njihov kalendar je bio solarnog tipa. Godina je bila podeljena na godišnja doba, sa dvanaest meseci.
Nazivi meseci su bili prilagođeni poljskim radovima u sezoni; evo nekih naziva1 :
Nazivi nisu podudarni jer su Sloveni živeli na velikom prostoru od severa do juga, pa poljski radovi nisu počinjali svuda u isto vreme. Radovi na severu i u planinskom području kasne za čitav mesec, pa otud isti nazivi za različite mesece.
Sloveni su imali i svoje nazive za dane u sedmici. Ovi nazivi su im zajednički, što je jedan od dokaza da su nastali u vreme dok su još svi živeli zajedno u prapostojbini.
Jedini neslovenski naziv je za dan subotu. Taj naziv potiče iz Asirskog jezika odakle su ga preuzeli Jevreji još u doba kada su preuzeli od njih i kalendar.
Stari Sloveni su imali bezimenu sedmicu u godini, kao i bezimeni dan u sedmici. Ovi dani su bili posvećeni opasnom božanstvu čije ime nije smelo ni da se pominje, da se ne bi na taj način dozvalo zlo. Zbog toga je kod Slovena taj dan označen tuđom rečju "subota" i do današnjih dana se tog dana drži pomen mrtvima – zadušnice.
RUSKI KALENDAR
Do kraja XV veka, Nova godina u Rusiji je počinjala 1. marta, kao što je bio slučaj i u starom Rimu sve do 45. godine p.n.e., dok su se godine računale od postanka Sveta, dakle od 5.508. godine.
U sledećem kratkom intervalu Nova godina je otpočinjala 1. septembra, sve do 1700. godine, kada je ruski car Petar Veliki (1672 – 1725) uveo da kalendarska godina počinje 1. januara, prihvatajući ujedno i računanje godina od početka nove (hrišćanske) ere, što je uzbudilo tadašnju opoziciju Pravoslavnoj crkvi u Rusiji.
Godine 1709. po prvi put je štampan julijanski kalendar u Rusiji, što je bilo više od 127 godina od kako je gregorijanski kalendar bio prihvaćen u Evropi. Zbog toga je početkom XIX veku Ministarstvo inostranih poslova carske Rusije ipak prihvatilo gregorijanski kalendar u svojim odnosima sa stranim zemljama. Takođe je to postalo obevezno za trgovinu i mornaricu, a konačno i za neke nauke, kao što su astronomija, meteorologija itd., kao i sve druge oblasti koje imaju svetski karakter.
Godine 1829. Ministarstvo za javne poslove Rusije preporučilo je Akademiji nauka reviziju postojećeg, odnosno uvođenje gregorijanskog kalendara, što je Akademija prosledila vladi. Princ Liven je, prilikom podnošenja plana caru Nikolaju I Romanovu2 , ocenio takav plan kao preuranjen, nagao i nepotreban, koji zbunjuje mišljenje i savest naroda. Car i sam uplašen, napisao je: "Komentar princa Livena je tačan i ispravan."
Posle Oktobarske revolucije 1918. godine ponovo se postavilo pitanje kalendara, a ubrzo zatim dekretom je naređena primena gregorijanskog kalendara "u cilju da se bude u harmoniji sa celim civilizovanim svetom".
Godine 1923. napravljena je još jedna radikalna promena kalendara u Sovjetskoj Rusiji. Ukinuta su oba kalendara; julijanski, koji je upotrebljavala ruska Pravoslavna crkva i oficijelni, gregorijanski, kojeg je uveo Lenjin. Za uzvrat, uveden je novi, u kome je nedelja bila izmenjena, a svi religiozni praznici i svetkovine zamenjeni sa pet nacionalnih javnih praznika, povezanih sa Revolucijom.
Taj kalendar je uveden 6. oktobra 1923. godine i imao je 5 dana u nedelji (umesto sedam), kao i 6 nedelja u mesecu. Oni su imali po 30 dana. Time je dobijena godina od 360 dana podeljena u 12 meseci, plus 5 dana koji su se praznovali.
Svrha uvođenja ovakvog kalendara je bila povezana sa povećanjem proizvodnje ali je njegova primena bila veoma teško prihvaćena, jer je umnogome remetio porodični život i navike ljudi. Posle nekoliko godina probe, 1931. godine, ovakav petodnevni kalendar je zamenjen drugim. Ovaj novi je isto imao 12 meseci, sa danima odmora kao i pre i dodatnim danom prestupne godine ali nova nedelja je imala 6 dana, a dani odmora su bili 6., 12., 18., 24. i 30. dan u mesecu, plus onih 5 dana nacionalnih praznika.
I mada su ove promene naređivane od strane Sovjetske vlade, crkva se i dalje držala julijanskog kalendara, a seljaci su nastavili da obrađuju zemlju prema godišnjim dobima i nedeljama kao što su to radili i njihovi preci vekovima ranije.
Petodnevna nedelja je trajala do 1. septembra 1931. godine i do tada je svaki radnik imao jedan slobodan dan u nedelji ali to nije bio fiksan dan. Posle toga uvedena je šestodnevna nedelja sa fiksnim danom za odmor. Od 26. juna 1940. godine, po Staljinovom naređenju, sovjetski kalendar je vraćen na sedmodnevnu nedelju i gregorijanski kalendar sa nedeljom (na ruskom ) kao danom za odmor. Tom odlukom Sovjeti su se vratili na Lenjinovu ideju "da Rusija koristi isti kalendar kao sve civilizovane zemlje".
--------------------------
---------------------------
Lužički Srbi (gornjolužičkosrpski: Serbja, donjolužičkosrpski: Serby), poznati i kao Severni Srbi ili Lužičani, su stari zapadnoslovenski narod, koji živi u istočnom delu Nemačke, u nemačkim pokrajinama Saksonija i Brandenburg, u kraju koji je poznat kao Lužica.
Govore dva slična jezika: gornjolužičkosrpski (pod uticajem češkog jezika) i donjolužičkosrpski (pod uticajem poljskog jezika). Oba jezika spadaju u slovensku grupu indoevropske porodice jezika. Lužičkih Srba ukupno ima oko 60.000, a po veroispovesti su većinom protestanti, a manjim delom katolici.
Sadržaj
[sakrij]
* 1 Geografija
* 2 Kultura
* 3 Jezik
* 4 Ime
* 5 Istorija
* 6 Lužička himna
o 6.1 Na gornjolužičkom srpskom
o 6.2 Na donjolužičkom srpskom
* 7 Napomene
* 8 Reference
* 9 Bibliografija
* 10 Vidi još
* 11 Spoljašnje veze
[uredi] Geografija
Mapa Lužice
Lužički Srbi naseljavaju područje jugoistočno od Berlina prema poljskoj i češkoj granici, sve do Drezdena. Područje naseljeno Lužičkim Srbima se deli na dve geografske oblasti, koje su u svom istorijskom životu bile najvećim delom razdvojene, a samim tim su živele i razvijale se pod različitim političkim i društvenim uslovima. To su Gornja Lužica i Donja Lužica, od kojih je prva bila u sastavu Saksonije i u nešto boljim društveno-političkim uslovima nego Donja Lužica, koja se nalazila u sastavu Pruske.
Kulturno središte Gornje Lužice je Budišin (nem. Bautzen - Baucen), a Donje Lužice Kočebuz (nem. Cottbus - Kotpus). U administrativnom smislu, Gornja Lužica je danas deo nemačke pokrajine Saksonije, dok je Donja Lužica deo pokrajine Brandenburg.
Sa njihovih prvobitnih naseobina Lužički Srbi su nasilno saterani u prostor između Labe i kapija Berlina, između Budišina i Kočebuza, nekad močvarno i pusto zemljište, koje su oni većim delom pretvorili u urban kraj.
[uredi] Kultura
Narodna nošnja Gornjelužičkih Srba
Lužičkosrpsko stanovništvo je izmešano sa nemačkim življem. Bez obzira na viševekovnu germanizaciju Lužički Srbi su u duhovnoj i materijalnoj kulturi sačuvali brojne slovenske elemente. Zanimljive su trodelne kuće, ušorena i raštrkana sela, ženska narodna nošnja, što se sve bitno razlikuje od susednog i sa njima pomešanog nemačkog stanovništva. Razlikuje se u po nečemu od nemačkog i svadbeni ceremonijal. Narodno usmeno stvaralaštvo bogato je izrekama, poslovicama, pesmama i pričama. Očuvani su i stari muzički instrumenti.
[uredi] Jezik
Saobraćajne oznake u lužičkosrpskom i nemačkom jeziku.
Lužički Srbi govore dva slična jezika: gornjolužičkosrpski i donjolužičkosrpski. Oba jezika spadaju u lužičkosrpsku podgrupu zapadnoslovenskih jezika. Do Drugog svetskog rata Lužički Srbi su pisali goticom i latinicom, a danas pišu samo latinicom.
[uredi] Ime
Lužički Srbi sebe nazivaju Srbima: Serbja, Serb, Serbowka, dok Srbe sa Balkana nazivaju Južnim Srbima: Južni Serbja.
[uredi] Istorija
Lužički Srbi su sve što je ostalo kroz vekove od brojnih polapskih slovenskih plemena koja su se tokom seobe naroda od 2. do 4. veka naselila na granici Rimskog carstva kao miran zemljoradnički i stočarski narod.[1] Najznačajnija polapska slovenska plemena bila su: Polapski Srbi (čiji su deo bili Lužički Srbi), Ljutići (Veleti) i Obodriti (Bodrići). U okviru ove tri velike grupacije nalazila su se manja plemena, kao što su: Milčani, Glomačani, Studorani, Nišani, Prekopjenci, Dolenčani, Rujanci, Drevljani, Glinjani i druga.
Oko 500. godine srpska plemena su predstavljala samostalnu političko-vojnu celinu, sa svojim županima i vojvodama, koji bi se pred opasnostima i ratovima na kraće vreme ujedinjavali, a posle opet ostajali razdvojeni sve do pojave Germana i njihovih osvajačkih pohoda.
U VII veku župan Dervan, dux ex gente Surbiorum, prišao je Samovoj državi. Smatra se da je jedan od sinova župana Dervana poveo deo Srba na Balkan 626. godine.
U VIII i IX veku došlo je do spajanja nekih lužičkosrpskih plemena u cilju odbrane, ali posle završetka borbi ili pogibije župana (nekima se znaju i imena, kao Miloduh, Dragovit) ona bi se ponovo razdvojila i tako razjedinjena, ne stigavši ni da formiraju svoju državu, padala su jedno za drugim kao plen franačkih i germanskih feudalaca u njihovom napredovanju na istok.
Pa ipak, ovaj miran narod srčano je i uporno branio svoju zemlju i slobodu i zadavao velike brige osvajačima. Tako neki istoričari tumače da je pleme Ljutići svoje ime dobilo zato što su pripadnici ovog plemena bili ljuti borci i zadavali neprijatelju strah. Tako su na primer osvajači predviđali da će borba oko srpske tvrđave Gane biti laka i završiti se za dva dana, a ona je trajala čitavih dvadeset dana. Na njenom mestu osvajači su podigli grad Majsen, koji im je poslužio kao baza za nove napade i put za dalju nemačku ekspanziju.
Karlo Veliki je 805. godine, da bi što efikasnije onemogućio odbranu Srba, ustanovio Limes sorabicus, pojas u kome se oružje nije smelo prodavati Srbima. Ovaj limes nije predstavljao etničku granicu. Osvajači su svojim vojnicima dozvoljavali kao nagradu da posle vojnih pobeda mogu pljačkati, paliti i ubijati sve odrasle, a ostale odvoditi u ropstvo, a često ih i prodavati kao roblje. Tako su se završavali svi porazi Srba u bitkama za slobodu, njihovi ustanci i bune, kojih je, bilo ko da je njima vladao, kroz vekove bivalo mnogo. Naročitom okrutnošću istakao se grof Gero, koji je na svirep i ponižavajući način posekao svih sedamdeset zarobljenih lokalnih župana.
Da Lužički Srbi nisu bili baš lak plen svedoči i naredba Karla Velikog iz 807. godine, u kojoj se kaže: ako nas napadnu Česi, treba u borbu da stupi trećina vojske, a ako napadnu Srbi, onda sva vojska[2]. Čitava dva veka trajala je nemačka feudalna ekspanzija, ali razjedinjena plemena padala su u ropstvo posle teških i krvavih borbi, tako da su u H veku pokoreni najpre Lužičani, zatim Milčani, a do kraja veka bila je osvojena cela lužičkosrpska zemlja.
Istorija Lužičkih Srba je tragična i komplikovana, tako da se može postaviti i pitanje kako su opstali, kako su se uopšte održali. Oni su veoma često menjali gospodare, koji su ih ponekad poklanjali za ratno savezništvo, razmenjivali, prodavali, davali u miraz kćerima, a narod je bivao desetkovan i teško trpeo. Posle povlačenja vojske ostajala su popaljena i opljačkana naselja, preostalo stanovništvo umiralo je od gladi i kuge, tako da se dešavalo da nije ostajalo ni žive duše u nizu sela. Od 12. veka osvajači su počeli bezobzirnu kolonizaciju, dajući pri tom kolonistima veća prava i povlastice. U početku su se doseljenici kao manjina slavizirali, ali kako je vlast to sistematski činila, a činila je to i crkva, stvarana je nejednakost i mržnja među njima. Do 16. veka Srbi su imali neka svoja prava: svoje župane, neku vrstu sudija, svoje zastupnike pri zemaljskom sudu.
Kao i ostali Sloveni, i Lužički Srbi su u početku bili mnogobošci i imali su svoje glavne bogove kao Svaroga, Živu, Peruna, kao i druge manje značajne. Za vreme zajednice sa Velikomoravskom kneževinom među njima su širili hrišćanstvo učenici Ćirila i Metodija, ali je uticaj nemačkih misionara bio jači, često bezobziran i grub, jer su Srbi svoju veru i svoje bogove branili isto tako uporno kao i svoju zemlju. Verski misionari morali su u početku propovedati na srpskom, pošto narod nije znao tuđ jezik, pa je stoga car Oton I u Magdeburgu osnovao školu za buduće misionare gde se morao učiti i srpski jezik. Zbog velikog otpora biskupi su nagovarali Nemce da se naseljavaju među ove pagane jer je, govorili su, njihova zemlja bogata. Osnovani su mnogi manastiri, koji su često bili i rasadnici germanizacije.
Jedno vreme Lužica je potpadala pod vlast Poljske i Češke, ali to nije imalo nikakvog značaja za život ovog naroda, jer su svi feudalci štitili samo svoje interese. Tako je, na primer, poljski kralj Mješko II Pjastović 1030. godine uništio 100 srpskih sela za odmazdu. Srbima je bilo zabranjeno da se naseljavaju u gradove, a samo izuzetno su se mogli naseliti u podgrađa i predgrađa, gde im se dozvoljavalo da budu suknari, tesari ili ribari, ali bez prava, ili su, sa izuzetkom, mogli da stupaju u cehove. Prvi dokument pisan na lužičkosrpskom jeziku jeste tekst zakletve iz XVI veka koja se polagala pri stupanju u ceh.[3]
Godine 1400. došlo je do pobune budišinskih zanatlija, koje je predvodio Srbin, suknar Petar Pruzlica. Pobunjenici su isterali predsednika opštine, preuzeli vlast i zauzeli skladište municije, ali je bunu ugušio češki kralj Vaclav IV uz pomoć plemstva; vođe je osudio na smrt, a porodice proterao iz zemlje. Kada su kasnije husiti opsedali Budišin da bi ga zauzeli, Srbin, pastir iz obližnjeg sela, Petar iz Pšešica hteo je da im pomogne da uđu u grad, ali je uhvaćen i kao izdajnik isečen načetvoro. Njegova glava uklesana je za opomenu iznad ulaza u groblje zvano Miklavšk, gde su sahranjeni najznačajniji predstavnici Srba iz Budišina.
Takvi događaji su u istoriji Lužičkih Srba trajali vekovima, ali je u tim tragičnim, teškim i sudbonosnim vremenima takođe bilo i drugačijih primera.
U doba humanizma istaklo se nekoliko njih od ono malo srpske inteligencije koja je ipak svojom učenošću imponovala i vremenu i narodu kome je pripadala. Kašpor Peucerus, koji se javno izjašnjavao kao Srbin, zbog naprednih ideja je osuđen na 11 godina robije. Uspešno se bavio matematikom, astronomijom, medicinom, filozofijom i napisao je hroniku grada Budišina. Jan Rak (Ragnus) bio je profesor u Vitembergu, pesnik i pisac, Jan Bogas (Bokasius) doktor filozofije i pesnik. Jan Solfa lekar i pisac medicinskih knjiga. Drugi su sticali zvanja magistara, doktora teologije i zauzimali visoke položaje kao dekani i rektori teoloških škola u Nemačkoj, Poljskoj i Češkoj.
Reformacija, koja je u sebi, pored političkih, sadržavala i ekonomske elemente, proširila se skoro na celu Lužicu i sačuvala njen nacionalni karakter braneći nacionalne interese Lužičkih Srba. Luteranstvo, koje je u principu zahtevalo upotrebu narodnog jezika u crkvi, bilo je u početku protiv upotrebe srpskog jezika, jer se Luter veoma ružno izražavao o njemu. Tek posle njegove smrti srpski sveštenici su počeli uvoditi u upotrebu srpski jezik i otvarati škole. Prvi prevod Novoga zaveta, od Miklavža Jakubice, pojavio se 1545; doduše, ostao je u rukopisu, kao i katehizis od Albina Molera i pesmarica Vaclava Varihiusa, ali su ova dela sačuvana u prepisima.[3]
U XVI veku nastavljaju se i dalje pobune ekonomske prirode. U okrugu Lukova 1548. godine ustanici su uspeli da uvedu svoju samoupravu, postave svog kralja, ukinu kuluk n danak, ali je na kraju i ovaj pokušaj krvavo ugušen. Ređali su se ratovi, koji su svi prešli preko lužičkih zemalja: tridesetogodišnji, sedmogodišnji, Napoleonovi, Prvi i Drugi svetski rat.
Posle ratova sledili su pomor i prazna sela, a zatim ponovne kolonizacije Nemaca. Sa kolonizacijom pojačavala se i germanizacija: Srbima je zabranjivano da u porodici i u kući govore svojim jezikom, da nose svoju nošnju, te se tako muška nošnja sasvim izgubila, devojke nisu smele da nose nikakav nakit, muškarci kožne cipele, za to je sledila kazna.
U Donjoj Lužici je situacija bila još gora, čak se ni brak nije mogao sklopiti ako mladi nisu znali nemački. Zanatlije su isterivane iz cehova, narod je primoravan da ide u nemačke crkve - da bi i na taj način zaboravili svoj jezik, a ako bi potpisali zakletvu, želeći da žive i rade u gradu, automatski su prevođeni u Nemce. Pa i pored toga, narod je dizao bune, živeo je i očuvao se. Crkva je sa svoje strane pomagala plemstvo tumačeći to brigom za srpske duše, dok je u stvari nastojala da ih nauči pokornosti i spreči otpor protiv feudalaca.
Pomenućemo još jednog ustanika, delom i zbog toga što danas postoji opera posvećena njemu. Srbin Jan Čuška predvodio je ustanak 1794. protiv koga je Fridrih Viljem I upotrebio redovnu vojsku i konjicu, pohvatao svih osamnaest seoskih vođa i osudio ih na doživotnu robiju. Ostale su samo ponosne reči Jana Čuške, koje se nisu obistinile: "Danas niste vlast vi, već mi!"[2]
Ipak, doba prosvetiteljstva dalo je nekoliko značajnih srpskih naučnika: istoričar Georg Krigač na latinskom je napisao 1675. raspravu o Srbima (De Serbis, Vendorum natione vulgo dictis Die Wenden). Sveštenik Jan Hojnan dobio je od pape titulu poeta laureatus, a napisao je a gramatiku donjolužičkosrpskog jezika. Iako ništa od ovoga nije moglo biti štampano, sačuvano je ipak u mnogim prepisima. Mihal Frencel dočekao je 1697. ruskog cara Petra Velikog pozdravom na maternjem jeziku jer je bio svestan svog slovenskog porekla i srodnosti s ostalim Slovenima. On je preveo Novi zavet 1706, a njegov sin Abraham sastavio je veliki etimološki rečnik slovenskih jezika, opisao narodne običaje, nošnju, itd.
Među istaknutim katolicima vredi pomenuti Jakuba Ticina (1656-1693), koji je poginuo u austrijskoj vojsci pod Beogradom 1693; napisao je gornjolužičkosrpsku gramatiku i izdao je u Pragu Principia linguae wendicae, quam alium wandalicam vocant, a Jurij Havštin Svjetlik ostavio je u rukopisu prevod cele Biblije i opširan latinsko-srpski rečnik. Prve novine - Serbow kurjer a powedar - pokrenuo je radnik Jan Dejka 1809. Ono što karakteriše skoro celokupan rad Lužičkih Srba za svoj narod jeste požrtvovanost pojedinaca, nacionalno svesnih ljudi, koji su sve svoje snage posvetili nacionalnom radu, često dajući i svoj imetak. Ponekad su im pomagali i plemeniti Nemci.
U Zgorželcu (Gorlitz) osnovano je 1779. društvo Oberlausitzer Geselschaft der Wissenschaften, koje je izvršilo veliki uticaj kako na nemačku tako i na srpsku inteligenciju toga vremena. U duhu prosvetiteljske tolerancije, neki su nemački članovi ovog društva sa vidnim simpatijama izučavali lužičkosrpsku kulturu i jezik, trudeći se da skrenu pažnju na tešku sudbinu ovog naroda. Društvo je pomoglo i pokrenulo sakupljanje i objavljivanje prve antologije srpskih narodnih pesama, kapitalnog dela, u dva toma, zajedno sa nemačkim prevodom, 1841. i 1843., koje je pripremio Arnošt Smoler uz malu pomoć Kristijana Knauta, člana istog društva. Drugo značajno delo napisao je Nemac Karl Gustav Anton (1751-1818), kosmopolit i slobodni zidar, koji se od mladosti interesovao za Srbe. To je delo o slovenskim starinama Erste Linien eines Versuches uber der alten Sloven, Ursprung, Gerbrauche, Meinigungen und Kentnisse, 1781, koje ni danas nije izgubilo od svog značaja, kao i drugo delo o jeziku Etvas uber die Oberlausitzer wenische Sprache, štampano u Lajpcigu 1797. Razume se da su ohrabreni ovim počeli pisati i raditi i sami Srbi, kao Jan Horčanski, Samuel Ponik i drugi. Na ovaj način je prosvetiteljstvo donekle pripremilo i olakšalo rad preporoda.
Preporod, koji je zahvatio mnoge narode Evrope u XIX veku, odjeknuo je i ovde, mada samo među tankim slojem školovanih, ali zato nije bio ništa manje plodan. Naročito je bio uspešan u školama, među onima koji će posle postati učitelji i vođe celokupnog nacionalnog i kulturnog života Lužičkih Srba. Doba preporoda ovde se može računati od 1840. U đačkim i studentskim družinama, koje su osnivane po ugledu na slične nemačke, radilo se u četiri školska centra za Lužičke Srbe - prvi je bio u Budišinu, gde su se obrazovali budući sveštenici i propovednici, družina Societas slavica Budissinensis, osnovana 1832. u gimnaziji a u bogosloviji 1839., sa ciljem da neguje maternji jezik i podstiče razvoj umetničke književnosti, skupljanja narodnih umotvorina i dr. Iz ovog kruga su izašli mahom sveštenici obe vere, učitelji i pesnici, nacionalni radnici: Jan Smoler (1816-1884), sastavljač prve zbirke narodnih pesama Volkslieder der Wenden in der Oben und nieder Lausitz - Pjesnički hornych a delnych Lužicich Serbow, Grima 1841, 1843, zatim Handrij Zejler (1804-1872), najveći pesnik lužičkog romantizma, predsednik druge družine Sorabija u Lajpcigu, gde se upoznao sa Simom Milutinovićem kad je ovaj boravio u Lajpcigu 1826. zbog štampanja svoje knjige. Verovatno mu je Sima pomogao da prevede prvu našu narodnu pesmu Devojka momka izbira i istovremeno ga upoznao sa našim narodnim stvaranjem. Nešto kasnije družina je dobila na poklon Vukovu Pjesnaricu, pesme Kačića i Mušickog.
Društvo Serbowka u Pragu počelo se interesovati za ostale Slovene kada su kod njih u Lužičko semenište dolazili istaknuti češki slavisti i pesnici Jozef Dobrovski, Vaclav Hanka, prevodilac naših pesama na češki, i Karel Erben - koji su ih podsticali da neguju svoj maternji jezik i da budu svesni svoje pripadnosti velikom slovenskom plemenu. Zato treba da upoznaju i ostale Slovene, da uče njihove jezike. Tako su neki među njima učili i naš jezik i vežbali se prevodeći naše narodne pesme.[4] Svoje prevode čitali su na sastancima te tako i ostale upoznavali s našom istorijom i borbom za slobodu. Te su pesme upisivali kao u neki rukopisni list, nazvan Kwetky; neke su izišle u tadašnjim njihovim časopisima, a najveći broj prepisivali su učenici u svoje zbirke pesama, koje su mahom sačuvane i, s obzirom na broj naših pesama u njima, svedoče o živom interesovanju i divljenju za našu narodnu poeziju. Nesumnjivo je da su ove pesme imale jak uticaj da i oni istraju u borbi za svoj narod. Najviše pesama preveo je kasnije poznati i požrtvovani borac, pisac i slikar Jurij Vjelan (1817-1892), koji je posetio Beograd i o tome oduševljeno pisao u njihovim novinama. Mihal Hornjik (1833-1894) do kraja života ostaje veran našim pesmama i neumorno ih prevodi. Prevodili su još i Dučman, koji je ostavio za sobom rukopisnu antologiju slovenskih narodnih pesama, među kojima su naše najbrojnije, Krigar, Ciž, Pjeh, Haša i Rola.
Četvrti školski centar Lužičkih Srba bio je u Vroclavu, gde je duže vreme živeo František Čelakovski, tvorac trotomne zbirke prevoda slovenskih narodnih pesama, među njima i naših, na češki jezik. On je svojim studentima davao zadatke da prevode i naše pesme, pa su tako one svojom nacionalnom verom i borbenošću vršile uticaj na buduće buditelje srpskog naroda. No, borbu Lužičkih Srba pomagali su svesrdno i predstavnici svih Slovena, posećivali družine, bodrili ih, učili, savetovali. Valja pomenuti Ljudevita Štura, Sreznjevskog, Bođanskog, Grigoroviča, Kuharskog, Šafarika, Kolara, Palackog i druge, među kojima najviše ima Poljaka i Čeha. Naša Matica i Društvo srpske slovesnosti održavali su veze s njima, vršili razmenu knjiga. Maćica serbska osnovana je 1846. da bi se u njoj ujedinio rad na buđenju nacionalne svesti, negovanju jezika i književnosti, izdavanju, između ostalog, na prvom mestu, časopisa Letopis, koji i danas izlazi, već u četiri reda, a to sve bez ikakve državne ili društvene pomoći, samo dobrovoljnim prilozima i ponekim darovima.
Vesti o nama javljaju se kod Lužičkih Srba sporadično, a najviše u vreme ratovanja s Turcima 1876. Jedan nepoznati pesnik posvetio nam je čak i pesmu, u kojoj kaže: "Preko gora, preko dolina/ u daljinu, sve moje misli idu k vama,/ braćo mog naroda". Druga pesma iz istog vremena nosi naslov koji sve kazuje: Ura Slovenima!
Za vreme raspusta studenti su organizovali sastanke na kojima su čitali svoje radove, govorili o narodnoj budućnosti, o drugim Slovenima, recitovali vatrene Zejlerove pesme, koji je neumorno radio, uređivao časopise, sakupljao priloge za podizanje tzv. Srpskog doma. Pomoću dobrovoljnih priloga u zemlji i među prijateljima u inostranstvu uspeli su da podignu veliki dom koji je služio kao centar sveg kulturnog života; tu je bilo sedište Matice, zatim muzej, biblioteka i arhiv. Nažalost, dom su hitlerovci pri povlačenju pred ruskim i poljskim trupama porušili.
Logo Domovine
Centralna lužičkosrpska organizacija Domovina osnovana je 1912. godine kao skup svih postojećih Društava. I pored svih zabrana i pritisaka sve do dolaska Hitlera na vlast, društva pod ovim okriljem su vredno radila. Veze sa svim Slovenima održavali su već pomenuti Smoler, zatim Jan Pjetr Jordan (1818-1891), poznavalac slovenskih jezika, urednik više listova, među kojima je poznati Jahrbucher fur slawische Literatur, koji je bio na vrlo visokom nivou.[5] Pošto je učestvovao na Slovenskom kongresu u Pragu, po dolasku kući Jordan je bio otpušten sa Lajpciškog univerziteta, gde je bio lektor za slovenske jezike. Jakub Bart Čišinski (1856-1909), pesnik, vođa mladosrpskog pokreta, iako sveštenik, negovao je savremene lirske žanrove, prevodio Šekspira, Ljermontova, Mickjeviča. Imao je simpatija za oslobodilačke borbe na Balkanu i preveo neke pesme iz crnogorske herojske epike. Napisao je prvu lužičkosrpsku dramu Na gradištu, koja se i danas izvodi.[5] Vredi pomenuti značajnu ličnost ovoga doba Arnošta Muku (1854-1932), filologa i sorabistu svetskoga glasa, organizatora narodnog kulturnog života. Pored svekolikog rada, on je bio i priređivač Etnografske izložbe u Drezdenu 1896, baš u vreme antisrpske kampanje, kojom je dokazao sposobnost, volju i pravo Lužičkih Srba na život. U to vreme je to bio podvig vredan divljenja. Napisao je bezbroj članaka, Statistiku Lužičkih Srba, zbirku imena mesta, ličnih imena, gramatiku, bio je član više inostranih akademija.[6] Još jednu veliku ličnost predstavlja kompozitor Korla Avgust Kocor (1822-1904), koji je organizovao pevačke horove, komponovao na Zejlerove stihove mnoge pesme, koje su ušle u narod, kao i himnu "Krasna Lužica". Njegov oratorijum Proleće komponovan na Zejlerovu poemu Godišnja doba i danas se izvodi, a svira ga berlinska filharmonija. Od njega je i prva lužička opera, iz 1871. godine, Jakub i Kata.[7]
Tako su Lužički Srbi dočekali I svetski rat, u kojem ih je mnogo izginulo po raznim bojnim poljima i opet su spaljena njihova sela, ali se, posle rata i revolucije u Nemačkoj, pojavila nada u bolje prilike u Vajmarskoj republici. Osnovan je Srpski narodni odbor i na mirovnoj konferenciji u Parizu tražili su sjedinjenje obe Lužice, pravo na upotrebu narodnog jezika i autonomiju. Da brani srpska prava na konferenciju je poslat Arnošt Bart, nacionalni radnik, koji se sam obrazovao i koji je znao više jezika. Međutim, niko ga nije podržao, a Nemci su cinično tvrdili da će se oni ponašati prema Srbima korektno, onako kako se prema Nemcima budu ponašali u drugim državama. Po povratku iz Pariza vlasti su to odmah dokazale, jer su Barta zatvorile i tek na intervenciju čehoslovačkog premijera Beneša pustile. Pa ipak, sve do dolaska Hitlera na vlast Srbi nisu malaksavali. Radili su u Matici, Domovini, Sokolu (bili su na sletu u Beogradu) i uopšte razvili plodne veze sa svim Slovenima. U našim novinama između dva rata izlazile su brojne vesti o njima; njihov slikar i publicista Mjerčin Novak-Njehornski posle puta kroz našu zemlju napisao je knjigu utisaka U carstvu Dušana Silnog, a posle Drugog svetskog rata Između Vardara i Jadrana. Znao je naš jezik. Umro je 2004. u devedesetoj godini.
Područje Lužičkih Srba
Najteže vreme za Lužičke Srbe bilo je vreme nacizma. Hitler je veoma lukavo izmišljao načine kako da ih onemogući, pa je odredio i dan i sat kad će nestati poslednjeg Srbina sa nemačke zemlje i ostati čista rasa Übermensch-a. Prvo je rasejao po celoj Nemačkoj nacionalne radnike i inteligenciju, obezglavio narod, hapsio, slao u logore, zabranio rad svim organizacijama, a pred zgradom Domovine spalio ono što je u njoj našao. Ipak je pre toga njen predsednik 24-godišnji dr. Pavol Nedo, zajedno sa dr. Janom Cižom, sklonio sve što je bilo značajno i što se dalo sloniti. Izgledalo je da je sve bilo uzaludno.
Iako je narod bio izmučen, a zemlja razorena od bombardovanja i spaljena, Lužica je, ipak, sačekala oslobodioce i dala se na posao. Otpočeo je nov život. U bivšoj Nemačkoj Demokratskoj Republici Lužički Srbi su prvi put u svojoj teškoj istoriji dobili sva prava, koja im je garantovao Zakon o zaštiti kulture Lužičkih Srba, izglasan 1948. i 1950. Dobili su škole na maternjem jeziku, niže i srednje, učiteljsku školu i školu stranih jezika. Ponovo je Domovina nastavila rad. Otvoren je Institut za izučavanje folklora, jezika i istorije u Budišinu, koji je kasnije pripojen Berlinskoj akademiji nauka, zatim Srpski institut za jezik i književnost Univerziteta Karla Marksa u Lajpcigu, podignuta je nova zgrada Srpskog doma uz pomoć države i omladine. Godine 1952. osnovan je Državni ansambl srpske narodne kulture, koji broji 180 članova - orkestra,, hora i baleta. Ansambl je gostovao u 52 zemlje sveta, ali u našu zemlju nije pozvan. Nemačko-srpsko pozorište osnovano je 1963. i sposobno je da izvodi i opere. Radio Kočebuz emituje emisije na oba lužička jezika. U Budišinu je postojalo izdavačko preduzeće koje je zadovoljavalo sve potrebe Lužičkih Srba: štampalo je novine, časopise, udžbenike, kalendare, naučnu i lepu literaturu.
Da dodamo još da Lužički Srbi imaju bogatu naučnu literaturu, da sa svojim radovima učestvuju na međunarodnim sastancima; napisali su svoju istoriju u više tomova. Imaju visoko obrazovane muzikologe i kompozitore, kao dr. Jana Ravpa, imaju više zapaženih slikara - Šibara, Bruka, Šlosara, Lanzinu i druge. Neguju filmsku umetnost i članovi su nemačke filmske organizacije Defa. Njihovi pisci su organizovani u udruženje Kolo, koje je član Udruženja nemačkih pisaca. Pošto su odmalena dvojezični, pisci su često primorani da sami prevode svoja dela na nemački, jer je vrlo važno da svoje sugrađane upoznaju sa svojim stvaranjem i na taj način isprave ono mišljenje koje su o njima širili bivši gospodari i šovinisti. Naročito vredno neguju poeziju. Pesme često pišu i obični ljudi i one se pevaju u narodu. Najeminentniji živi pesnik je Kito Lorenc (1938.), visoko obrazovan, pesnik svih evropskih rodova u poeziji, koji može da stane u red sa savremenim pesnicima Evrope. Pored njega je još niz drugih, kao Benedikt Dirlih, Beno Budar, Tomaš Navka, Marja Kravcec. Među poznatim piscima treba istaći Jurja Brezana (1916.), neko vreme i potpredsednika udruženja pisaca NDR, koji je prevođen skoro na sve evropske jezike. Kao omladinac pisao je pesme za omladinu. Bio je komandant brigade Lužičkih Srba na izgradnji pruge Brčko-Banovići. Kasnije se posvetio samo prozi. Dela su mu raznolikih tema, od slikanja života i tegoba za vreme nacizma do mitske ličnosti u romanu Krabat, koji se smatra njegovim vrhunskim delom, ili do starog motiva borbe sirotinje sa vlašću u romanu Kako je stara Jančova ratovala s vlastima. Ovo delo je dramatizovano, prihvaćeno s oduševljenjem, prevedeno i izvođeno u češkim, slovačkim, poljskim i nemačkim pozorištima. Govori se da je Breht oduševljen njime počeo da radi na dramatizaciji i hteo da ga nazove Srpska majka hrabrost, ali ga je smrt u tome sprečila. Napisao je i trilogiju Feliks Hanuš, koja zahvata razdoblje od Prvog do posle Drugog svetskog rata. Delo je dobrim delom autobiografsko. Pored Brezanovih postoji i niz drugih veoma dobrih dela: Dani u daljini, rano preminule književnice Marje Mlinkove, koje je na svom kraju vezano za ratne dane u nas. U početku uspešan pesnik, a kasnije isključivo prozni pisac, Jurij Koh ima niz zanimljivih romana vezanih za život, promene i prilike u Lužici:
Između sedam mostova, Višnjino drvo. Usamljeni Nepomuk, Povratak snova. Tu je, zatim, pripovedač Jurij Kravža, pa Marja Kubašec, po struci istoričar, koja je napisala nekoliko dela sa događajima iz starije istorije, veoma značajnih za čitaoce koji nisu ranije imali prilike da upoznaju svoju istoriju. Ona im je pruža na blizak način, kroz romane Boščij Serbin, Prolećni vetrovi, Godine požara, u stilu češkog pisca s kraja prošlog veka Alojza Jiraseka. Napisala je i zbirku pripovedaka, kao i niz dela za decu.[8] Za omladinu i decu pišu Jurij Kravža (Bajci je kraj), Angela Strahova (U subotu uveče kod kuće, Halo, Kazek i dr.), Ingrid Naglova, Jan Hempl kao i odličan dečiji pisac Jan Vornar (Čapla i šapka, Gvozdeni prsten i dr.). Sva ova dela duboko su vezana za prilike i probleme srpske Lužice. Pored putopisa neguje se memoarska književnost, kao u delima Jana Ciža (Oblaci na putu ka slobodi, U čeljustima satane) i Antona Navke (Pod suprotnom lopatom, Pod suprotnom puškom). Pišu se i drame koje su za njihovu publiku veoma korisne i tražene. Rano preminuli Pjetr Malink napisao je Dela Noćni pacijent, Buntovnik Jan Čuška i Oproštaj. Zanimljivo je delo Bena Budara, inače pisca dečje poezije i mladalačke proze, Uskršnje jahanje. Drama je sastavljena od pripovedaka - njegovih, kao i drugih pisaca, veoma različitih sredina i ljudi, ali sve čvrsto na lužičkoj zemlji. Publika ju je odlično primila, a delo je igrano u Češkoj i više puta u Poljskoj. U Lajpcigu je štampana 1981. Serbska čitanka, delo koje pruža istorijski presek kroz četiri veka srpske pismenosti, od prvog prevoda Biblije i molitvenika do savremenih dela. Priređivač i prevodilac tekstova na nemački je pesnik Kito Lorenc. Prema ovoj Čitanci naš pripovedač Radoslav Bratić sastavio je jedan broj kragujevačkog časopisa Koraci za 1984. izborom prevoda sa latinskog, nemačkog i srpskog. To je prvi put da je kod nas u ovakvom obimu prikazana pismenost Lužičkih Srba, ali je prošla neopaženo. Da pomenemo i usamljeni broj časopisa Rukovet iz Subotice, koji je isto tako dao nešto mesta lužičkosrpskoj savremenoj književnosti u istoj godini.
Mi kao narod istoga imena ne možemo se pohvaliti ničim što bi svedočilo o interesovanju za kulturu ovog malenog naroda, koji je našao razumevanje i kod mnogo većih literatura nego što je naša. U vreme preporoda naše novine, a naročito časopisi, kao npr. Letopis MS, Otadžbina i drugi, redovno su donosili vesti o svim kulturnim događajima u Lužici i na taj način Lužičkim Srbima pružali pomoć i podršku da istraju u svom radu. Između dva rata u našoj zemlji je postojalo Društvo prijatelja Lužičkih Srba u Ljubljani, gde i danas postoji, a saradnja je jača sa Slovencima u Štajerskoj. U Sloveniji je izišla knjiga Tone Glavana Lužički Srbi, veoma instruktivna, o istoriji tog naroda, društvenim prilikama i savremenim zbivanjima, kao i zbirka narodnih bajki Lipa koja svira. Nedavno je u Zagrebu, gde bar po imenu postoji predratno društvo prijatelja, izišla knjiga Jože Horvata, novinara, s reportažom pod naslovom Iz Jugoslavije u Lužicu. Makedonci su po obostranom ugovoru izdali izbor savremenih pripovedaka lužičkih pisaca Badnik, a zauzvrat u Budišinu je izdat izbor iz dela makedonskih pisaca. Takva saradnja postoji i sa Bugarima, a da i ne pominjemo vrlo bogatu i raznovrsnu pomoć Poljske, Češke i Slovačke, i njihovu saradnju sa Lužičkim Srbima. Samo kod nas, koji bismo, pre svih ostalih, imali razloga za razumevanje i saradnju, nema skoro ništa, ako ne ubrojimo zbirku bajki koju je pre više godina izdala Narodna knjiga u svojoj seriji Bajke sveta i Nolitovu knjigu manje poznatog Brezanovog dela Krista, i to u prevodu s nemačkog. Nešto je predviđala Matica u Novom Sadu, ali od razgovora se nije otišlo dalje. Nešto uporno pokušava upravnik Etnografskog muzeja i biće šteta ako nenaklonjene prilike i vreme onemoguće ovo zalaganje. Naši pokušaji da zainteresujemo više izdavačkih preduzeća u Beogradu ostali su bez uspeha, jer je to "mala" književnost, a, svakako, nije ni egzotična kao kad se radi o nekoj afričkoj zemlji.[9]
Šta još reći o prilikama u Lužici danas, posle ujedinjenja Nemačke? Teško je išta prognozirati, jer u jeku tržišnih zakona naći razumevanje za maleni, tuđ narod nije lako. Prva nepovoljna stvar jeste ponovno odvajanje Lužica. Državni budžet zasad ne obećava pomoć, bez kojeg rad na kulturi i većih naroda nije moguć. Pa ipak, kao i nekad, Srbi rade, trude se koliko je to moguće bez potpore. U Kočebuzu, središtu Donje Lužice, najzad su dobili svoj Srpski dom. U Saksonskom parlamentu Gornja Lužica ima tri srpska poslanika, dok, nažalost, Donja Lužica nema nijednog. Prošle godine jedna delegacija od osam predstavnika posetila je u Bonu ministarku za unutrašnje odnose gospođu dr. Vilims. Delegacija joj je izložila potrebu potpore države radi daljeg rada, naročito u vezi s kulturnim institucijama. Ministarka je pokazala puno razumevanja, dala odmah izvesnu pomoć, ali za dalje ih je uputila da se obrate odgovarajućim ustanovama u Drezdenu i Postupimu. To, ipak, daje neke nade, a na drugoj strani Srbi će i dalje tražiti mogućnost za svoj dalji opstanak. Treba se nadati da će se stvari odvijati onako kako treba da se odvijaju u jednoj zemlji sa visokom kulturom.
Danas je etnički najbolje očuvana Gornja Lužica, jer su za nju u okviru Saksonije postojali nešto bolji društveni uslovi. Centar političkog i kulturnog života Gornje Lužice je grad Budišin (Bautzen). U svim krajevima Lužice Lužički Srbi danas žive sa brojno nadmoćnim Nemcima, koji su tokom vekova bili ovamo sistematski kolonizovani. Posle Drugog svetskog rata među Lužičke Srbe su naseljeni Nemci proterani iz pograničnih čeških oblasti Sudeta. Još jedan razlog što više gotovo nema etnički čistih lužičkosrpskih naselja jeste eksploatacija površinskih naslaga mrkog uglja, koji se nalazi ispod vekovnih lužičkosrpskih naselja. Sela su zbog toga uništena, a njihovi stanovnici raseljeni u gradove među Nemce, gde se nalaze u manjini, a na njihovim baštama, voćnjacima i njivama nikao je džinovski kombinat Crna pumpa.
[uredi] Lužička himna
[uredi] Na gornjolužičkom srpskom
Rjana Łužica
Rjana Łužica,
sprawna přećelna,
mojich serbskich wótcow kraj,
mojich zbóžnych sonow raj,
swjate su mi twoje hona!
Časo přichodny,
zakćěj radostny!
Ow, zo bychu z twojeho
klina wušli mužojo,
hódni wěčnoh wopomnjeća!
[uredi] Na donjolužičkom srpskom
Rědna Łužyca
Rědna Łužyca,
spšawna, pśijazna,
mojich serbskich woścow kraj,
mojich glucnych myslow raj,
swěte su mě twoje strony.
Cas ty pśichodny,
zakwiś radostny!
Och, gab muže stanuli,
za swoj narod źěłali,
godne nimjer wobspomnjeśa!
---------------------------
-------------------------
Poreklo13
A Car Dušan postavljao je svoga namesnika u Maloj Aziji baš u oblasti Troje.
Olga Luković-Pjanović piše, u drugoj knjizi „Srbi narod najstariji”, strana 59, kako je „Chicago Tribune” 19. Februara 1981. godine objavio vest da je otkopana kineska najstarija mumija koja je bila plava žena, bele rase. Zatim je ista vest objavljena u Parizu na TV. Te vesti Olgu su potsetile na one koje tvrde da su Šiptari Iliri samo zato što su se naselili na ilirske teritorije. Prema tome, Olga zaključuje da je „plava kineskinja” mogla biti samo srpkinja.
Postoje brojni zapisi o srpskoj propasti u vremenima nove ere. Evo nekih: tokom silnih ratovanja sa turskim i mongolskim plemenima nestala su mnoga srpska naselja u kojima su živeli vekovima. Prema grčkoj hronici rimski car Justinijan je u sedmom veku nasilno preselio mnoge Srbe iz predela sadašnje Stare Srbije u Malu Aziju i od njih stvorio odabranu vojsku od 30.000 konjanika. U borbi sa Arapima 692. godine, dve trećine te vojske pređe na stranu Arapa, a Justinijan dade nalog da se sve preostale porodice srpske pokolju. Nešto kasnije, 762. godine, iz Makedonije se preseli oko 250.000 Srba u Malu Aziju, a 802. godine opet dođe do slične seobe, nakon što je grčki car Komnen pokorio Rašku. I konačno, u petnaestom veku kada su Turci osvojili Bosnu, sultan Sulejman prebacio je 30.000 srpske muške dece u Tursku od kojih je napravio Janjičare i isve ih utrošio u narednim obračunima sa Srbima.
Olga Luković-Pjanović piše, u drugoj knjizi „Srbi narod najstariji”, strana 59, kako je „Chicago Tribune” 19. Februara 1981. godine objavio vest da je otkopana kineska najstarija mumija koja je bila plava žena, bele rase. Zatim je ista vest objavljena u Parizu na TV. Te vesti Olgu su potsetile na one koje tvrde da su Šiptari Iliri samo zato što su se naselili na ilirske teritorije. Prema tome, Olga zaključuje da je „plava kineskinja” mogla biti samo srpkinja.
Postoje brojni zapisi o srpskoj propasti u vremenima nove ere. Evo nekih: tokom silnih ratovanja sa turskim i mongolskim plemenima nestala su mnoga srpska naselja u kojima su živeli vekovima. Prema grčkoj hronici rimski car Justinijan je u sedmom veku nasilno preselio mnoge Srbe iz predela sadašnje Stare Srbije u Malu Aziju i od njih stvorio odabranu vojsku od 30.000 konjanika. U borbi sa Arapima 692. godine, dve trećine te vojske pređe na stranu Arapa, a Justinijan dade nalog da se sve preostale porodice srpske pokolju. Nešto kasnije, 762. godine, iz Makedonije se preseli oko 250.000 Srba u Malu Aziju, a 802. godine opet dođe do slične seobe, nakon što je grčki car Komnen pokorio Rašku. I konačno, u petnaestom veku kada su Turci osvojili Bosnu, sultan Sulejman prebacio je 30.000 srpske muške dece u Tursku od kojih je napravio Janjičare i isve ih utrošio u narednim obračunima sa Srbima.
Poreklo12
Hrvat Rački, Rus Nestor i Poljak Surovjecki potvrdili su da su Srbi, Vendi,
prastanovnici Evrope od početka istorijske ere. Ne zna se sa sigurnošću koliko hiljada
godina su postojali u Indiji pre seoba, a na današnjim terenima su preko tri hiljade
godina.Čeh Dalimil je pisao: "Srbi su došli iz Azije, nastanili su Balkansko
poluostrvo uz more pa sve do Rima". Šafarikčak nalazi Srbe u našim krajevima pre
pet hiljada godina, znači tri hiljade godina pre Hristova roñenja. On kaže da su Srbi u
ove krajeve došli 1.600 godina pre pojave Srba u Severnoj Evropi, a Mavro Orbini
kaže da su došli iz Skandinavije 1460 godina pre Hristova roñenja.
Poznato je da su srpske vojvode ratovale sa Aleksandrom Velikim, da su predvodili
Atiline Hune ka Rimu, ačetiri stotine godina davali su najbolje vojskovoñe turcima
(Mahmud Paša Sokolović, Sulejman Paša, Omer Paša Latas). Srpska slabost je što su
pitom i pomirljiv narod i lako se asimiliraju. Šafarik Srbe tretira kao južne evropljane.
On kaže da su Srbi došli iz Indije, preko južne Azije, zaposeli Malu Aziju i Balkansko
poluostrvo još tri hiljade godina pre Hristova roñenja. Kasnije dolazi do njihovog
pomeranja do Rima, pa Lombardije i zatim u predele sadašnjih slovenskih zemalja.
Njihovo desno krilo nastanilo se preko Save i Dunava u Dačiji i Panoniji. Ovim
Srbima, mnogo kasnije dolaze Srbi sa severa od Baltika i Labe. Po Bonfiniju do
pomeranja severnih Srba ka jugu došlo je usled njihovog potiskivanja od strane
skandinavskih naroda. Dolaskom na Balkan oni su se sjedinili sa svojim
sunarodnicima. Otuda je i Grk Halkokondil za Srbe rekao da su najstariji i najveći
narod na svetu. Mavro Orbini takoñe spominje da su Srbi gospodarili Azijom.
Srbi su na Balkanu primali hrišćanstvo još u doba Hristovo direktno od Svetog Pavla.
Rosijskij Sinopsis citira da je Sveti Pavle poslao svoga učenika Andronika u Panoniju
i Ilirik da krsti Slovene, a to su bili potonji Srbi. Srpski istoričari vladika Ružičić,
Milojević i Srećković dokazuju da su te Srbe pokrstavali direktni Hristovi apostoli
Pavle, Timotije, Andreja, Luka i Tadija, da su osnovali Panonsku episkopiju, a
panonski episkop učestovao je na prvom saboru u prvom veku u Sirmijumu. To je bio
lično Andronik učenik Svetog Pavla. Zato ruski letopisac Nestor piše da su Srbi seleći
se u sedmom veku iz Bojke u Ugarsku, Srbiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu,
Dalmaciju, Crnu Goru i Albaniju, došli ne u novu već u staru postojbinu, odakle su ih
nekada potisnuli Kelti i Rimljani. Godine 520. prve godine vladavine Justinijanove,
sto hiljada ratnika Sabira priključilo se Grcima. Savremenik iz tog perioda Menadar
zapisao je da su ti Srbi u prvoj polovini šestoga veka pokorili celu Grčku i Tesaliju.
Istoričari se slažu da su Srbi izmeñu šestog i sedmog veka "Sloveni" pokorili Grčku,
Makedoniju, Epir i Albaniju. Iz tog doba svedoče imena mesta i reka, u Makedoniji:
Srpčište, Srbovo, Srbica, Srbinovo, Srbince, Srbljani i u Grčkoj: Srbinovo, Bosna,
Njeguši, Bistrica, Bojka. U doba cara Konstantina Porfirogeneta u Solunskoj Srbiji
25-----------
(južna Makedonija) nalazio se grad Serblia (sada Servia) koji su Rimljani zvali Serblia
Inferior. Svoju samostalnost izgubili su 1018. godine odakle su Srbi posli sa Srbima iz
Ilirije i Dalmacije, sa kojima su stvorili drugu Srbiju. Ova država je ojačala u 10. veku
pod vlašću velikog županaČaslava. Posle njega na vlast dolaze Vojislav, Bodin pa
Nemanja, koji su obnovili srpsko kraljevstvo, a o njima dovoljno pise savremena
istorija.
Srbi koji su došli u Dalmatinske krajeve u petom veku sa Hunima zatekli su tamo
Srbe starosedeoce. Ti Srbi starosedeoci u Boki, Dalmaciji i Albaniji porušili su grčke i
rimske gradove i izgradili svoje. Tako su porušili Epidaurus i na njegovim ruševinama
podigli Dubrovnik. Vizantijsko carstvo ponovo osvaja Dubrovnik u devetom veku ali
ga srpski kraljevi Pavlimir i Bodin vraćaju i nakon toga u gradu izgrade tvrñavu
Lovrijenac. Osnivačem Dubrovnika smatra se Ostroilo.
Tokom 630. godine nove ere dolazi do seobe iza Karpata, a 632. godine Srbi iz Bojke
masovno krenu na jug. Na putu umre njihov knez i njegova dva sina povedu gotovo
sve Srbe iz Bele Srbije. Polovina plemena doñe u krajeve koje su Srbi već
nastanjivali, dok se druga polovina zaustavi sa Srbima u predelima Podravine i
Posavine, gde osnovase poslednju Belu Srbiju (današnji Srem i Slavonija). Novija
istorija ove seobe tretira kao prve i najveće, mada su to u istinu bile poslednje i znatno
manje od prethodnih seoba. Posle ovih imamo još jedino seobe Srba pod županom
Zarijem Pribisavljevićem preko Save i Une u predele Zrmanje, Velebita i Jadranskog
mora. Od tada su Srbi starosedeoci u Lici, Baniji, Krbavi i Dalmaciji. Rus Gilferding
pisao je da je Srbija imala više oblasti, sadašnju Srbiju, sa Bosnom, istočno i južno od
Hrvata, Neretvanska sa Dubrovnikom, Travunijom, Konavljem i Zetom. A Konstantin
Porfirogenit navodi da Hrvatska počinje od reke Cetine i prostire se uz more do Istre.
Šafarik i Miloš Milojević, inače ništa ne veruju Porfirogenitu, pošto je mnoge stvari o
Srbima izmislio, služio se neistinama, a srpski kao jezik nije uopšte poznavao. Stari
srpski istoričar Rajić piše: "Tadanja Srbija obuhvatala je istočnu Dalmaciju, Bosnu,
Hercegovinu, Sadašnju Srbiju, Crnu Goru i Dubrovnik sa jadranskim ostrvima.
O kulturi starodrevnih Srba
Pisani tragovi o Srbima iz Indije datiraju od pet do sest hiljada godina, a u Evropi od
preko tri hiljade godina. Rus Moraskin je pisao da su Srbi još u svom indijskom
kraljevstvu bili na najvišem stepenu prosvete i obrazovanosti, za to doba. Takoñe su
Kinezi zapisali da su Srbi napredovali u prosveti i da je njihov car Tanča još tada
izdavao zakone. Grčko-rimski istoričar Strabon kaže za Srbe iz Kaspijske Serbanije da
su trgovali još od dolaska iz Indije i da su na odeći nosili zlato. Gilferding za Baltičke
Srbe kaže da su imali velike gradove, sa razvijenom umetnošću, zanatstvom i
trgovinom,čime su zadivljavali druge narode. Mavro Orbini navodi da su Baltički
Srbi u politici imali izvrsne zakone i pohvalne običaje. Srpski istoričari Kovacević i
Jovanović zapisali su da su ti pradavni Srbi upotrebljavali železo, bakar, olovo, srebro
26-------------
i zlato. Jirgen Španut je u svojim studijama zapisao da su na Sinajskom poluostrvu još
4.000 godina pre n.e. postojali rudnici bakra "Timna" na oko 60 kvadratnih kilometara
sa oko 5.000 podzemnih tunela i da su u tim rudnicima pronañeni natpisi, kako on
kaže na "filističkom" pismu, što je identifikovano kao pismo kojim su se služili Srbi.
A Rački piše da su kod Srba pre 2.500 godina bila razvijena zemljoradnja i trgovina
žitom, te da su bili vešte zanatlije, rudari, dobri graditelji brodova i poznavali su
staklo. Srećković piše da su Srbi u Solunskoj Srbiji negovali svoju pismenost i na svoj
jezik preveli svete knjige. On takoñe kaže da su Neretvljani bili najbolji trgovci i da su
imali jaču flotu od Mletačke. Slično je tvrdio i sam Julije Cezar u svoje vreme. Imali
sučak svoje tkanine, koje su izvozili i koje su bile veoma cenjene u Carigradu. I
konačno, akademik Stojan Novaković tvrdi da postoje dokazi da je u Srbiji već u
desetom veku postojao snažan književni pokret, u Zeti i Raškoj, na kojim temeljima je
izgrañena prosveta, književnost i zakonodavsvo Nemanjićke Srbije.
Dr. Jovan Deretić nalazi pojavljivanje imena Srba i u Bibliji, što je mnogo ranije od
zvanične nauke. Po njemu Srbi su ostavili bezbrojne tragove, svuda gde su živeli.
Tako, u Maloj Aziji je postojao grad Sard u kome su prvi put osnovane škole za
matematičare, istoričare, muzičare i astronome. U tom gradu prvi put u ljudskoj
istoriji predviñeno je pomračenje sunca. Svršeni učenici ovih škola odlazili su u velike
gradove i držali predavanja. Jedan od njih, Grk koga pominje Ksantos, otišao je u
Atinu i držao predavanje, ali ga većina slušalaca nije razumela jer su svi stručni izrazi
bili na srpskom. Otuda i podatak da su Grci Srbe nazivali Ksantosima. Po podacima
sakupljenim u Vatikanu, pačak i u "Svetom pismu", Deretić zaključuje da su Arijevci,
Heti, Geti, Iliri ili Kelti sve Srbi. A dr. Ranka Kuić, prvi keltista na Balkanu i
stručnjak uvršten u 2.000 najistaknutijih stvaralaca na zemaljskoj kugli, svojim delom
"Srpsko-keltske paralele" dokazuje gotovo genetsku srodnost današnjih Velšana,
mnogih Iraca i Škota sa Srbima. Otud je i ponela nadimak "Ranka Velšanka". Ona je
svoje delo pokazala na svim geografskim pojmovima na terenima koje su nastanjivali
Kelti i Srbi.
Savremeni istoričari tvrde da je prihvatanjem nordijsko germanske istoriografske
Berlinsko-Bečke škole Srbima nanet udarac mitskih razmera. Cvijić je Srbe opisao
kao veoma inteligentan narod, ali i veoma eksplozivan. Dragosavac tvrdi da
Akademija nauka nikada neće završiti srpski rečnik, a što je još tragičnije da isti još
uvek tretira kao srpsko-hrvatski. On takoñe ističe potrebu za izradom srpsko-
sanskritskog rečnika. Na svu sreću takav rečnik može se uskoro i očekivati, pošto na
njemu radi Branislava Božinović. Nataša Lukić sugeriše kao ključ da je dobro iznaći
balans izmeñu želja i stvarnosti, kako nas preuveličavanje nebi odvelo od puta za
"više interese". Jelena Milutinović kaže: "Kad je Gete pročitao Hasanaginicu, izjavio
je da narod koji ima takvu poeziju zaslužuje da bude prestižan evropski narod, narod
kogaće svi evropski narodi izučavati upravo zbog toga".
27----------------
Ne tako davno, 1984. godine, svetsku javnost uzdrmao je Meksikanac Robert Salinas
Prajs objavom knjige "Homerova slepa publika", kojom je ustvrdio da Troja nije u
Maloj Aziji već u dolini Neretve i da je Neretva u stvari drevna antička reka
Skamander a Gabela je Troja. Robert Salinas u svojim istraživanjima i dalje traga za
našim istinama. Naročito ga privlači misteriozna planina Rtanj, za koju tvrdi da je to
srpski Olimp. On takoñe zaključuje da je Balkan pupak sveta.
Srpski jezik kroz istoriju
Vede se klasifikuju kao himne, koje sadrže narodne običaje, mudrosti, poslovice i
izreke, a datiraju od 3 do 6 hiljada godina pre Hrista. I srpske slave sa pratećim
molitvama, kako u prastara vremena tako i danas spadaju u red Veda.
Autohtonistička Škola zastupa teoriju da su svi narodi koji su živeli na današnjim
slovenskim prostorima kao i u predelima Dačije, Trakije, Balkana, u južnoj Rusiji i
srednjoj Evropi različita imena naroda srpskoga porekla. Ova škola, pored Balkana i
centralne Evrope, nalazi postojbinu Srba i u Italiji, na Pirinejima, u Bretaniji,
Helveciji, Skandinaviji, pa i u severnoj Africi i Maloj Aziji. Protivnik ove škole, kao
što je napred navedeno, je germanska Berlinsko-Bečka Škola, koja danas trijumfuje
na većini katedri istorije i ona nauku vodi smišljeno pogrešnim putem, koji odgovara
interesima politike.
Birnuf (Emile Burnouff) u svom eseju o Vedama istražuje poreklo Indo-Evropljana
kroz Vede, koje su nastajale u vreme "arijevske zajednice". On nalazi da se vedske
porodice zasnivaju na svetosti bračnog jedinstva, okruženi verom i društvenim
tradicijama. Svoje dokaze izvodi iz rodbinskih imena, koja od davnih vremena
pripadaju zajedničkoj rasi naroda. A mi znamo da su rodbinski i porodični nazivi u
srpskom jeziku zadržali obeležja arhaičnosti i autentičnosti do danas.
Istraživač, Švajcarac Adolf Pikte (Adolphe Pickter) napisao je delo "Indo-Evropsko
poreklo ili prvobitni Arijevci", u kome piše: "U davnoj prošlosti jedna rasa rasla je u
prvobinoj kolevci, nadarena mudrošću, grandiozna, stroge prirode, radom je pobedila
surove materijalne uslove svoga opstanka. Zatim dolazi do njihovog razvoja i
patrijarhalnog ureñenja. Ta bujna rasa razvila je svoj jezik, savršen i pun intuicije za
uzvišenu poeziju. Zbog svoje brojnosti morali su da se sele, a seobama im se menjao i
jezik. Vekovima od ovoga naroda nastalo je više narodnosti. Te seobe odigrale su se u
milenijume pre Hrista, od Indije do Atlantika." On zaključuje da je: "…taj brojni
narod poslužio kao osnova za razvoj mnoštva ljudskih grupa, koje su iz njega
proizašle." Pikte takoñe tvrdi da je: "…jezik toga naroda bio osnov za mnoge jezike,
koji su iz njega nastali." Zajedničke osnove ovoga jezika nañene su u Sanskritu i
Zendu (staropersijskom). Otuda pomisao da svi indo-evropski narodi potiču od
jednoga stabla". Za njihov jezik Pikte kaže da je bio ne kontrolisane slobode i on ga
naziva "jezikom majke". Pikte takoñe piše, bio je to jezik Veda, bogat jednosložnim
28---------------
glagolskim korenima od kojih se sufiksima stvara izobilje izvednica svih vrsta.
Njegov glasovni sistem je jednostavan i skladan. Razlikuje tri roda i sedam padeža,
čime jasno označava deklinacije. Zamenički nastavci za tri lica i brojeve omogućuju
razlikovanje nijansi vremena i načina. Prema svim prednjim opisima tog jezika
najbliži je srpskom. Takva skladnost ne nalazi se nigde sem u srpskom jeziku.
Olga Luković-Pjanović u svojim istraživanjima potvrñuje da su iz srpskog jezika
nastali i grčki i latinski, ali kao iz pelazgijskog stabla. Ona je citirala Francuza Leveka
(Levesque), koji je poredio srpski sa latinskim i grčkim jezikom i zaključio:
(1) da je srpski jezik dao prve i najstarije elemente latinskom jeziku;
(2) da su starosedeoci Laciuma bili slovenske rase, Srbi; i
(3) da su se Srbi tamo nastanili još u vreme dok se jezik ograničavao gotovo samo na
izraze najprečih potreba.
Emil Burnuf navodi kako latinski pridev humanus proizlazi iz srpskog uman, a što je
takoñe vezano za vedsko aum (izgovara se na sanskritskom om) i u induskom jeziku
označava tri bozanstva (Bramu, Višnu i Šivu). Gregor Dankovski zaključuje da se
grčka i latinska gramatika slažu sa srpskom. Po Strabonu, latinski je najpre bio
centralna grupa dijalekata sabinskog jezika, a Sabini su bili drevni Srbi, autohtoni
stanovnici Apeninskog poluostrva, što takoñe potvrñuje i Milan Budimir. Homerov
učitelj je znao pelazgijski jezik, a u Homerovo doba nije se pravila razlika izmeñu
tračkog i grčkog jezika. Hekatej iz Mileta, 500 godina pre Hrista, ostavio je pisane
tragove da su Atinjani Tračani (Srbi). Dankovski citira: "Tračani, Geti, Dačani i
Mezani, svi govore srpski". Platona su zbog njegove mudrosti Grci smatrali
božanskim, a on kaže kako u grčkom jeziku ima mnogo varvarskih reči. Herodot je
bio stariji od Platona i on navodi da se u njegovo vreme u Grčkoj govorilo varvarskim
jezikm. Sokrat takoñe tumači da su Grci bili potčinjeni Varvarima pa su otuda govorili
njihov jezik. On takoñe zaključuje da su Varvari narod stariji od Grka. Prema
Dankovskom naziv Varvari nastao je od barbaros promenom suglasnika usled
prilagoñavanja grčkom, radi lakšeg izgovaranja. Slično je tumačenje i Sokratovo.
Prema Platonu su drevni Pelazgi, nazvani od Grka Varvarima, bili antički Srbi i
govorili su srpski. Ima natpisa da su Srbe nazivali i Etrurcima, dok su oni sami sebe
zvali Rašanima. O tome piše Nenadðorñević u delu "Etrurci ili Rašani", a Svetislav
Bilbija kao da mu odgovara svojim delom "Rašani a ne Etrurci". Bilbija je etrursko
pismo dešifrovao posredstvomćiriličnih slova.
Pišući o Vedama M. F. Neve navodi: "…da su otmene, snažne, jednostavne, a da nisu
lišene umetničke vrednosti". On takoñe kaže: "Ovaj jezik je zvučan, muzikalan,
čudesan, harmoničan i iznenañujućeg bogastva forme i slike". Bue za srpski jezik
29-------------
kaže: "Srpski jezik je bogat, energičan i harmoničan, poñednako dobro pristaje
muškom i ženskom rodu, dobar je za opevanje ljubavnih pesama i nežnosti, kao i
velikih krvavih podviga. Zvučan je i otmen. Srbin govori polagano, ne praveći pauze i
svojim jezikom na najlepši način izražava pristojnost. Dušu srpsku zagreva južno
sunce. Konstrukcije rečenica u srpskom jeziku su jednostavne, imaju izuzetan smisao
za preciznost, maštovitost i srpskim se govori pristojno (za razliku od grčkog kojim se
muca i gestikulira). Ako su ikada jedan jezik i jedan narod bili stvoreni za vladavinu
javnim raspravama, to su sigurno srpski jezik i srpski narod". Bue zaključuje: "Srbi
poseduju toliko lepe poezije i samo to bi trebalo da obaveže sve ostale narode da uče
njihov jezik".
Švajcarac Adolf Pikte rekao je, da je živeo samo zato da dokaže koji narod je govorio
jezikom vedskih himni. Na žalost, smrt ga je prerano zaustavila na tom plemenitom
zadatku. Pavel Šafarik je nedvosmislen u tvrdnji da je to srpski narod i da je govorio
srpskim jezikom. Isto je tvrdio i Atinjanin Halkokondil, pišući da su to bili Tribali,
Tračani i i Iliri, kao najstariji i najveći meñu tadašnjim narodima, a to su bili Srbi.
Utvrñeno je da su Vede nerazdvojno vezane sa srpskim jezikom i prožete srpskim
pesništvom. Veda na srpskom ima značenje vida i znanja (u smislu unutrašnjeg
saznanja). Kako je rekao Siprijan Rober: "Svi slovenski jezici su nastali od srpskog
jezika, jezika Pramajke". U srpskom jeziku koren vid zadržava vedsko-srpsko
značenje svetog, unutrašnjeg, metafizičkog znanja.
Poznato je da su hrvatski seljaci govoriličakavskim dijalektom, dok je zagrebačka
gospoda oduvek nastojala da govori nemackim, italijanskim, latinskim ili mañarskim.
Čakavski dijalekt govori se u graničnom pojasu prema istočnom delu Austrije i
Mañarskoj, gde žive gradišćanski Hrvati. Oni su tu doselili iz severnog jadranskog
primorja tokom XVI veka i doneli svoj govor, koji je pravi hrvatski, kojim su govorili
njihovi seljaci. Pod uticajem Panslavističkog pokretačehoslovačkih romantičara
Kolara i Šafarika u Hrvatskoj dolazi do Ilirskog pokreta,čiji je nosilac bio Ljudevit
Gaj. Majka Ljudevita Gaja bila je Nemica, roñena Schmit. Gaj je želeo da za hrvatski
književni jezik usvoji srpski, pa je najpre predložio da se jezik nazove ilirskim, sa
idejom kasnijeg preimenovanja u srpsko-hrvatski, odnosno u Hrvatskojčak hrvatsko-
srpski, što je imalo smišljene političke posledice iščezavanja srpskog jezika, a time i
srpske nacionalnosti. Profesor dr. Laza Kostić u knjizi "Kraña srpskog jezika" piše da
je data ideja delo nacionalista, dok sami Hrvati izbegavaju da o tome otvoreno
razgovaraju. Meñutim, sam Ljudevit Gaj je 1846. godine u listu "Danica" otvoreno
priznao da je za hrvatski književni jezik uzeo jezik srpskog naroda.ðuro Daničić se
olako saglasio sa hrvatskim predlogom,čime im je učinio ogromnu uslugu, začega
Olga Luković-Pjanović kaže da nije imao političkog obrazovanja i da nije prozreo
hrvatske namere, što im Vuk Karadžić nikada ne bi učinio.
30------------
Amerikancima, Kanañanima i Australijancima ne pada na pamet da menjaju ime
engleskog jezika, kojim govore, kao što ni Belgijanci, Luksemburžani, Švajcarci pa ni
frankofonski Afrikanci ne misle da menjaju ime francuskom jeziku.
Istorijski, ime Sloven potiče iz perioda rimskog osvajanja srpskih teritorija. Tom
prilikom Rimljani su odvodili roblje, a muška imena tih Srba pretežno su se
završavala sa slav, kao: Miroslav, Srbislav, Krunoslav, Bratislav i slično (što je kod
Srba imalo značenje slavnoga - glorious), a u latinskom se izgovaralo sklav ili sclavus
(sa značenjem roba), odčega je vremenom nastalo Sloven. Istim slovenskim jezikom
govorili su Geti, Sarmati, Skiti, Dačani i Tračani, što tvrde Strabon, Apendini i
Ovidije. A kako kasnije navode Surovjecki i Šafarik, pa Dobrovski, Milojević i
Živančević radi se o srpskom jeziku. Prema Herodotu, kada je reč o Slovenima, radi
se o velikoj ljudskoj grupi naroda koji je pripadao indo-evropskoj rasi i zauzimao
prostore istočne Evrope, današnje Poljske, Mañarske, Austrije,Češke i Balkana sa
teritorijama današnjih srpskih zemalja.
Na osnovu antičkih pisaca nedvosmisleno je da su sva grčka ostrva, sa
kontinentalnom teritorijom i Italijom bili naseljeni Tračanima, što potvrñuje Strabon.
Svi su oni govorili grčko-ilirski ili ilirskim (slovenskim, znači srpskim) jezikom,
kome su centralna zona bili Podunavlje i crnomorska obala Dačije. Tračani (Srbi) su
se odatle širili po Evropi, a širio se i njihov jezik. Lorenc Surovjecki i Pavel Šafarik su
u vrlo dokumentovanoj studiji izneli nepobitne tvrdnje da su Srbi živeli u Podunavlju i
Panonskoj niziji i odatle se širili na sever i zapad. Oni takoñe navode da je papa Jovan
X (914. do 929. godine) tvrdio da su Iliri i Tračani bili Sloveni (a to znači Srbi).
Prema tome, jezik koji je Ovidije, rimski pesnik i savremenik Hristov, naučio dok je
boravio u izgnanstvu na obali Crnoga Mora, bio je srpski. Uprkos svih pretrpljenih
izmena, koje se dešavaju u svim jezicima, srpski je ostao poetičan. Ako se poštuje
ideja o kontinuitetu latinskog i grčkog jezika, po kojoj logici se to isto ne dozvoljava
srpskom, tim pre što se radi o narodu nazivanom Tračani, Tribali, Sarmati, Vendi,
Veneti, Vindi ili Vani, pa i Anti, a uvek se suštinski radi o Srbima, koji su sebe, po
tvrdnji Šafarika, svuda i uvek nazivali svojim srpskim imenom. Po tvrdnji Gregora
Dankovskog, a prema Ovidiu, Geti su bili Sloveni i pripadali rodu Tračana, bili su
hrabar i pravedan narod i govorili su slovenski (odnosno srpski) jezik.
Olga Luković-Pjanović citira Francuza Pejsonela, koji iznosi tvrdnju da se srpski,
pored evropskih zemalja govorio i u vise zemalja Azije. Govorio se i na dvorovima
turskih careva, pored turskog kao zvaničan jezik. Samo se po različitim oblastima u
malome razlikovao u dijalektima, što je logično za sve jezike. Olga takoñe iznosi
primer Stjepana Mitrova Ljubiše, koji navodi primer crnogorskog plemena Pastrovića
koje je živelo na istom prostoru od praistorijskih vremena. Slično je pisao i Jovan
Cvijić, geograf svetskog ugleda i predsednik Srpske Kraljevske Akademije. Olga
Luković-Pjanović, prema predanju njene majke tvrdi da su njihovi pra-roditelji živeli
31-------------
u dragačevskom kraju još u doba Aleksandra Velikog, a to znači bar 400 godina pre
roñenja Hrista. Svi ovi primeri potvrñuju tvrdnje da smo na Balkanu nastanjeni od
preistorijskih vremena. Konstantin Jireček je izrekao misao, koja kaze: "Nikada se na
zemlji nije dogodilo da jedan poñarmljeni narod potpuno nestane a da ne ostavi kaplju
svoje krvi u žilama pobednika, ili reč u njihovom jeziku".
Zaključak
Poznata je i Volterova izreka: "Lakše je verovati u laž, koja sečula po hiljadu puta,
nego u istinu, koja sečuje prvi put".
Katolička crkva od najranijih vremena izrazavala je neograničenu mržnju prema
Srbima. Zapad je od uvek sebe proglašavao "civilizovanim", a Srbe nazivao
"varvarskim", citira Olga Luković-Pjanović, prema francuskom Larusu XX veka.
Genocidečinjene nad srpskim življem, katolička crkva nikada nije ni pokušavala da
spreči. Zamerali su Srbima na načinu života, na poštovanjima prema umrlim, na
zajedničkom obrañivanju zemlje i slično, što Olga Luković-Pjanović, naprotiv, ističe
kao srpske tradicije i ponos. Kako kaže: "Šta Zapad zna o zajedničkom oranju i
kopanju, o mobama i prelima, o kosidbama i komušanju kukuruza. Srpski
tradicionalni život vekovno se zasnivao na svetinjama poput one: "Ljubi bližnjega
svoga kao samoga sebe". Knjiga Olge Luković-Pjanović "Srbi narod najstariji" obiluje
istorijskim dokazima i citatima autora svih nacija, na svim živim i mrtvim svetskim
jezicima. Iz svega iznetoga, Srbi su bili rasprostranjeni od Indije do Atlantika,
najmanje dva milenijuma pre Hrista. Nažalost, danas ih je sve manje i manje,
rasparčavaju nas na različite načine, služeći se najviše onom starom latinskom
izrekom još iz Cezarevog doba: "Dividi et impera", što znači: "Zavadi pa vladaj".
Poslednja uništavanja su najstrašnija i najmasovnija, a "civilizovani" Zapadćuti.
Nestajanjem naroda nestaje i njegov jezik, sve više slavskih sveća se gasi. Učije ime
se to radi? Zašto se Srbi ubijaju u tako velikom broju, a da pri tome svetćuti, pita se
Olga? Koji je cilj toliko uzvišen da može opravdati varvarsko ubistvo jedne nacije?
Koji cilj je dovoljno velik da moze opravdati takva sredstva masovnog uništenja
čitavog jednog naroda?
Vede se klasifikuju kao himne, koje sadrze narodne obicaje, mudrosti, poslovice i
izreke, a datiraju od 3 do 6 hiljada godina pre Hrista. I srpske slave sa pratecim
molitvama, kako u prastara vremena tako i danas spadaju u red Veda.
Autohtonisticka Skola zastupa teoriju da su svi narodi koji su ziveli na danasnjim
slovenskim prostorima kao i u predelima Dacije, Trakije, Balkana, u juznoj Rusiji i
srednjoj Evropi razlicita imena naroda srpskoga porekla. Ova skola , pored Balkana i
centralne Evrope, nalazi postojbinu Srba i u Italiji, na Pirinejima, u Bretaniji,
32------------
Helveciji, Skandinaviji, pa i u severnoj Africi i Maloj Aziji. Protivnik ove skole,
napred je navedeno, je germanska Berlinsko-Becka Skola, koja danas trijumfuje na
vecini katedri istorije i ona nauku vodi pogresnim, smisljenim, putem, koji odgovara
interesima politike.
Birnuf (Emile Burnouff) u svom eseju o Vedama istrazuje poreklo Indo-Evropljana
kroz Vede, koje su nastajale u vreme "arijevske zajednice". On nalazi da se vedske
porodice zasnivaju na svetosti bracnog jedinstva, okruzeni verom i drustvenim
tradicijama. Svoje dokaze izvodi iz rodbinskih imena, koja od davnih vremena
pripadaju zajednickoj rasi naroda. A mi znamo da su rodbinski i porodicni nazivi u
srpskom jeziku zadrzali obelezja arhaicnosti i autenticnosti do danas.
Istrazivac, Svajcarac Adolf Pikte (Adolphe Pickter) napisao je delo "Indo-Evropsko
poreklo ili prvobitni Arijevci", u kome pise "U davnoj proslosti jedna rasa rasla je u
prvobinoj kolevci, nadarena mudroscu, grandiozna, stroge prirode, radom je pobedila
surove materijalne uslove svoga opstanka. Zatim dolazi do njihovog razvoja i
patrijarhalnog uredjenja. Ta bujna rasa razvila je svoj jezik, savrsen i pun intuicije za
uzvisenu poeziju. Zbog svoje brojnosti morali su da se sele, a seobama im se menjao i
jezik. Vekovima od ovoga naroda nastalo je vise narodnosti. Te seobe odigrale su se u
milenijume pre Hrista, od Indije do Atlantika. On zakljucuje da je taj brojni narod
posluzio kao osnova za razvoj mnostva ljudskih grupa, koje su iz njega proizasle.
Pikte takodje tvrdi da je jezik toga naroda bio osnov za mnoge jezike, koji su iz njega
nastali. Zajednicke osnove ovoga jezika nadjene su u Sanskritu i Zendu. Otuda
pomisao da svi indo-evropski narodi poticu od jednoga stabla". Za njihov jezik Pikte
kaze da je bio ne kontrolisane slobode i on ga naziva "jezikom majke". Pikte takodje
pise, bio je to jezik Veda, bogat jednosloznim glagolskim korenima od kojih se
sufiksima stvara izobilje izvednica svih vrsta. Njegov glasovni sistem je jednostavan i
skladan. Razlikuje tri roda i sedam padeza, cime jasno oznacava deklinacije.
Zamenicki nastavci za tri lica i brojeve omogucuju razlikovanje nijansi vremena i
nacina. Prema svim prednjim opisima tog jezika najblizi je srpskom. Takva skladnost
ne nalazi se nigde sem u srpskom jeziku.
Olga Lukovic-Pjanovic u svojim istrazivanjima potvrdjuje da su iz srpskog jezika
nastali i grcki i latinski, ali kao iz pelazgijskog stabla. Ona je citirala Francuza Leveka
(Levesque), koji je poredio srpski sa latinskim i grckim jezikom i zakljucio: (1) da je
srpski jezik dao prve i najstarije elemente latinskom jeziku; (2) da su starosedeoci
Laciuma bili slovenske rase, Srbi; i (3) da su se Srbi tamo nastanili jos u vreme dok se
jezik ogranicavao gotovo samo na izraze najprecih potreba. Emil Burnof navodi kako
latinski pridev "humanus" proizlazi iz srpskog "uman", a sto je takodje vezano za
vedsko "aum" (izgovara se na sanskritskom om) i u induskom jeziku oznacava tri
bozanstva (Bramu, Visnu i Sivu). A Gregor Dankovski zakljucuje da se grcka i
33----------
latinska gramatika slazu sa srpskom. Po Stabonu, latinski je najpre bio centralna grupa
dijalekata sabinskog jezika, a Sabini su bili drevni Srbi, autohtoni stanovnici
Apeninskog poluostrva, sto takodje potvrdjuje i Milan Budimir. Homerov ucitelj je
znao pelazgijski jezik, a u Homerovo doba nije se pravila razlika izmedju trackog i
grckog jezika. Hekatej iz Mileta, 500 godina pre Hrista, ostavio je pisane tragove da
su Atinjani Tracani (Srbi). Ceski istoricar Dalemil navodi: "Ima jedna zemlja gde se
govori srpski", a Dankovski citira: "Tracani, Geti, Dacani i Mezani, svi govore
srpski". Platona su zbog njegove mudrosti Grci smatrali bozanskim, a on kaze kako u
grckom jeziku ima mnogo "varvarskih" reci. Herodot je bio striji od Platona i on
navodi da se u njegovo vreme u Grckoj govorilo "varvarskim" jezikm. I Sokrat tumaci
da su Grci bili potcinjeni "Varvarima" pa su otuda govorili njihov jezik. On takodje
zakljucuje da su "Varvari" narod stariji od Grka. Prema Dankovskom naziv "Varvari"
nastao je od "barbaros" promenom suglasnika zbog lakseg izgovaranja Grka. Slicno je
tumacenje i Sokratovo. Prema Platonu Grci drevni Pelazgi, nazvani od Grka
"Varvarima" su bili anticki Srbi i govorili su srpski. Ima napisa da su Srbe nazivali i
Etrurcima, dok su oni sami sebe zvali Rasanima. O tome pise Nenad Djordjevic u delu
"Etrurci ili Rasani", a Svetislav Bilbija kao da mu odgovara svojim delom "Rasani a
ne Etrurci". Bilbija je etrursko pismo desifrovao posredstvom cirilicnih slova.
Pisuci o Vedama M.F. Neve navodi: "da su otmene, snazne, jednostavne, a da nisu
lisene umetnicke vrednosti". On takodje kaze: "Ovaj jezik je zvucan, muzikalan,
cudesan, harmonican i iznenadjujuceg bogastva forme i slike". A Bue za srpski jezik
kaze: "Srpski jezik je bogat, energican i harmonican, podjednako dobro pristaje
muskom i zenskom rodu, dobar je za opevanje ljubavnih pesama i neznosti, kao i
velikih krvavih podviga. Zvucan je i otmen. Srbin govori polagano, ne praveci pauze i
svojim jezikom na najlepsi nacin izrazava pristojnost. Dusu srpsku zagreva juzno
sunce. Konstrukcije recenica u srpskom jeziku su jednostavne, imaju izuzetan smisao
za preciznost, mastovitost i srpskim se govori pristojno (za razliku od grckog kojim se
muca i gestikulira). Ako su ikada jedan jezik i jedan narod bili stvoreni za vladavinu
javnim raspravama, to su sigurno srpski jezik i srpski narod". I Bue zakljucuje: "Srbi
poseduju toliko lepe poezije i samo to bi trebalo da obaveze sve ostale narode da uce
njihov jezik".
Svajcarac Adolf Pikte rekao je da je ziveo samo zato da dokaze koji narod je govorio
jezikom vedskih himni. Nazalos, smrt ga je prerano zaustavila na tom plemenitom
zadatku. A Pavel Safarik je nedvosmislen u tvrdnji da je to srpski narod i da je
govorio srpskim jezikom. Isto je tvrdio i Atinjanin Halkokondilo, pisuci da su to bili
Tribali, Tracani i i Iliri, kao najstariji i najveci medju tadasnjim narodima, a bili su to
Srbi.
Utvrdjeno je da su Vede nerazdvojno vezane sa srpskim jezikom i prozete srpskim
pesnistvom. Veda na srpskom ima znacenje vida i znanja (u smislu unutrasnjeg
34----------------
saznanja). Kako je rekao Siprijan Rober: "Svi slovenski jezici su nastali od srpskog
jezika, jezika Pramajke". U srpskom jeziku koren "Vid" zadrzava vedsko-srpsko
znacenje svetog, unutrasnjeg, metafizickog znanja.
Poznato je da su hrvatski seljaci govorili cajkavskim dijalektom, dok je zagrebacka
gospoda oduvek nastojala da govori nemackim, italijanskim, latinskim ili madjarskim.
Cajkavski dijalekt govori se u granicnom pojasu prema istocnom delu Austrije i
Madjarskoj, gde zive Gradiscanski Hrvati. Oni su tu doselili iz severnog jadranskog
primorja tokom XVI veka i doneli svoj govor, koji je pravi hrvatski, kojim su govorili
njihovi seljaci. Pod uticajem Panslavistickog pokreta cehoslovackih romanticara
Kolara i Safarika u Hrvatskoj dolazi do "Ilirskog pokreta", ciji je nosilac bio Ljudevit
Gaj. Majka Ljudevita Gaja bila je Nemica, rodjena Schmit. Gaj je zeleo da za hrvatski
knjizevni jezik usvoji srpski, pa je najpre predlozio da se jezik nazove ilirskim, sa
idejom kasnijeg preimenovanja u srpsko-hrvatski, odnosno u Hrvatskoj cak hrvatsko-
srpski, sto je imalo smisljene politicke posledice iscezavanja srpskog jezika, a time i
srpske nacionalnosti. Profesor dr Laza Kostic u knjizi "Kradja srpskog jezika" pise da
je data ideja delo nacionalista, dok sami Hrvati izbegavaju da o tome otvoreno
razgovaraju. Medjutim, sam Ljudevit Gaj je 1846 godine u listu "Danica" otvoreno
priznao da je za hrvatski knjizevni jezik uzeo jezik srpskog naroda. Djuro Danicic se
olako saglasio sa hrvatskim predlogom, cime im je ucinio ogromnu uslugu, za cega
Olga Lukovic-Pjanovic kaze da nije imao politickog obrazovanja i da nije prozreo
hrvatske namere, sto im Vuk Karadzic nikada nebi ucinio.
Amerikancima, Kanadjanima i Australijancima ne pada na pamet da menjaju ime engleskog jezika, kao sto ne misle ni Belgijanci, Luksemburzani, Svajcarci pa ni frankofonski Afrikanci o francuskom jeziku.
Istorijski, ime Sloven potice iz perioda rimskog osvajanja srpskih teritorija. Tom
prilikom Rimljani su odvodili roblje, a muska imena tih Srba pretezno su se
zavrsavala sa slav, kao: Miroslav, Srbislav, Krunoslav, Bratislav i slicno (sto je kod
Srba imalo znacenje slavnoga - glorious), a u latinskom se izgovaralo "sklav" ili
"sclavus" (sa znacenjem roba), od cega je vremenom nastalo Sloven. Istim slovenskim
jezikom govorili su Geti, Sarmati, Skiti, Dacani i Tracani, sto tvrde Stabon, Apendini i
Ovidije. A kako kasnije navode Surovjecki i Safarik, pa Dobrovski, Milojevic i
Zivancevic radi se o srpskom jeziku. Prema Herodotu, kada je rec o Slovenima, radi
se o velikoj ljudskoj grupi naroda koji je pripadao indo-evropskoj rasi i zauzimao
prostore istocne Evrope, danasnje Poljske, Madjarske, Austrije, Ceske i Balkana sa
teritorijama danasnjih srpskih zemalja.
Na osnovu antickih pisaca nedvosmisleno je da su sva grcka ostrva, sa
kontinentalnom teritorijom i Italijom bili naseljeni Tracanima, sto potvrdjuje Strabon.
Svi su oni govorili grcko-ilirski ili ilirskim (slovenskim, znaci srpskim) jezikom,
35----------
kome su centralna zona bili Podunavlje i crnomorska obala Dacije. Tracani (Srbi) su
se odatle sirili po Evropi, a sirio se i njihov jezik. Lorenc Surovjecki i Pavel Safarik su
u vrlo dokumentovanoj studiji izneli nepobitne tvrdnje da su Srbi ziveli u Podunavlju i
Panonskoj niziji i odatle se sirili na sever i zapad. Oni takodje navode da je papa
Jovan X (914-929) tvrdio da su Iliri i Tracani bili Sloveni (a to znaci Srbi). Prema
tome, jezik koji je Ovidije naucio dok je boravio u izgnanstvu bio je srpski. A i pored
svih pretrpljenih izmena, kao sto se desava svim jezicima, srpski je ostao poetican. A
ako se postuje ideja o kontinuitetu latinskog i grckog jezika, po kojoj logici se to isto
ne dozvoljava srpskom, tim pre sto se radi o narodu nazivanom Tracani, Tribali,
Sarmati, Vendi, Veneti, Vindi ili Vani, pa i Anti, a uvek se radi o Srbima, koji su sebe,
po tvrdnji Safarika, svuda i uvek nazivali svojim srpskim imenom. I po tvrdnji
Gregora Dankovskog, a prema Ovidiu, Geti su bili Sloveni i pripadali rodu Tracana,
bili su hrabar i pravedan narod i govorili su slovenski (odnosno srpski) jezik.
Olga Lukovic-Pjanovic citira Francuza Pejsonela, koji iznosi tvrdnju da se srpski,
pored evropskih zemalja govorio i u vise zemalja Azije. Govorio se i na dvorovima
turskih careva. Samo se po razlicitim oblastima u malome razlikovao u dijalektima,
sto je logicno za sve jezike. Olga takodje iznosi primer Stjepana Mitrova Ljubise, koji
navodi primer crnogorskog plemena Pastrovica koje je zivelo na istom prostoru od
praistorijskih vremena. Slicno je pisao i Jovan Cvijic, geograf svetskog ugleda i
predsednik Srpske Kraljevske Akademije. A i Olga Lukovic-Pjanovic, prema
predanju njene majke tvrdi da su njihovi pra roditelji ziveli u dragacevskom kraju jos
u doba Aleksandra Velikog, a to znaci bar 400 godina pre rodjenja Hrista. Svi ovi
primeri potvrdjuju tvrdnje da smo na Balkanu od preistorijskih vremena. Konstantin
Jirecek je izrekao misao, koja kaze: "Nikada se na zemlji nije dogodilo da jedan
podjarmljeni narod potpuno nestane a da ne ostavi kaplju svoje krvi u zilama
pobedilaca ili rec u njihovom jeziku". Poznata je i Volterova izreka "Lakse je verovati
u laz, koja se cula po hiljadu puta, nego u istinu, koja se cuje prvi put".
Katolicka crkva od najranijih vremena izrazavala je neogranicenu mrznju prema
Srbima. Zapad je od uvek sebe proglasavao "civilizovanim", a Srbe nazivao
"varvarskim", citira Olga Lukovic-Pjanovic, prema francuskom Larusu XX veka. Za
genocide cinjene nad srpskim zivljem katolicka crkva nikada nije ni pokusavala da
iste spreci. Zamerali su im na nacinu zivota, na postovanjima prema umrlim, na
zajednickom obradjivanju zemlje i slicno, sto Olga Lukovic-Pjanovic, naprotiv, istice
kao srpske tradicije i ponos. Kako kaze: "Sta Zapad zna o zajednickom oranju i
kopanju, o mobama i prelima, o kosidbama i komusanju kukuruza. Srpski
tradicionalni zivot vekovno se zasnivao na svetinjama poput one "Ljubi bliznjega
svoga kao samoga sebe". Knjiga Olge Lukovic-Pjanovic "Srbi narod najstariji" obiluje
istorijskim dokazima i citatima autora svih nacija, na svim zivim i mrtvim svetskim
jezicima. Iz svega iznetoga, Srbi su bili rasprostranjeni od Indije do Atlantika,
36-----------
najmanje dva milenijuma pre Hrista. Nazalost, danas ih je sve manje i manje,
rasparcavaju nas na razlicite nacine. Poslednja unistavanja su najstrasnija i
najmasovnija, a Zapad cuti. A nestajanjem naroda nestaje i njegov jezik, sve vise
slavskih sveca se gasi. U cije ime se to radi? Zasto se Srbi ubijaju u tako velikom
broju, a da pri tome svet cuti, pita se Olga? Koji je cilj toliko uzvisen da moze
opravdati varvarsko ubistvo jedne nacije? Koji cilj je dovoljno velik da moze
opravdati takva sredstva masovnog inistenja citavog jednog naroda?
Napomene: Posredstvom rodbinskih veza saznadoh da je autor knjige "Od Indije do
Srbije" Dobroslav Jevdjevic. Napisao je malu knjigu, veoma velikog znacaja.
Veliki je broj istaknutih imena koji su dali ogroman doprinos u otkrivanju srpske
proslosti, znacajne ne samo za nas Srbe, vec za svetsku istoriju uopste. Posebno
mesto, ovde, pripada dr Olgi Lukovic-Pjanovic, koja je najveci pobornik
Autohtonisticke skole i u svojim knjigama sasvim odredjeno ukazuje na oblasti koje
jos treba istarazivati.
Srbima ostaje da prilagode svoje udzbenike istorije dokazanim istinama o svojoj proslosti, kako buduce generacije ne bi vise nasedale falsifikovanim neistinama osvajackih naroda.
Veoma sam zahvalan Milanu Beric, koji je najvise doprineo da ovaj tekst dodje u ruke
mnogobrojnim Srbima, postovaocima pravde i istine.
Dr Simo Jelaca, u Windsoru Maja 2003 (7511)
----------------->>>>>>>>>>>
selu nisam bio.
Jednu naciju cine nacijom, vera, jezik, obicaji i plemensko poreklo. Od svih naroda u Evropi slovenska skupina je najveca. Germanskih ima negde oko 130 miliona, romanskih naroda negde oko 180 milona, ako u tu grupu ubrajate narode spanskog porekla. Medjutim neki demografi smatraju da cak ni Francuzi nisu cisti Romani, a Spanjolce smatraju da su cisto za sebe posebna grupa. Ipak slovenska grupa je najbrojnija i ukupno slovena i pored velikog mortaliteta, ima skoro, prema nekim podacima sa kojima trenutno raspolazem nekih 325 miliona. Od te grupe prave slovenske nacije su Slovaci, Cesi, Srbi i Rusi. Druge takozvane nacije, Ukrainci, Poljaci, Belorusi, pa sada i vi Crnogorci, nisu realne, vec kako se jedan moj prijatelj demograf izrazi, kalemljene nacije. Sada ove superfisialne ili hibridne nacije cini nacijama su veštacki entiteti koji su zbog stranih utucaja menjali veru, jezicki dialekt pretvarali nasilno u zvanicne jezike. Tako recimo danas nam govore o Bosanskom jeziku, iako je Šumadijski i Bosanski dijalekt mnogo bliži neko Engleski iz engleski i Škotski iz Škotske. Pa opet ne videh da se igde spominje poseban škotski jezik. Iako Skoti nisu Germani nego Kelti. Dok nacionalnost im je slovenskim hibridima udeljivana prema gfografskim podrucjima. Poljaci su narod iz prostranih poljskih pustara, kako ih jos Napoleon naziva. Ukrainci isto sto i mi Srbi zovemo Kraišnike. Ukraine ili Kraine su geografska podrucja koja nose karakteristike pogranicnih zona. A vi sto sebe krstite Crnogorcima pripadate jednom geografskom podrucju što se oda vajkada zove Crna Gora, jer one krševite planine izgledaju kada ih neko gleda iz daljine kao crni vrhovi. Necete valjde mene sada zato sto poticem iz kraja po kome nas zovu Ere krstiti da nisam Srbin nego Era? Bog sa vama covece. Ili moju suprugu zato sto potice iz okoline Smederava krstiti Sumadinkom a ne srpkinnjom. I Sicilijanci su sa Sicilije, ali su Italijani, iako se njihov naglasak daleko više razlikuje od Italijana sa severa Italje. Nego naglasak izmedju Srba iz Crne Gore i Srba iz Sumadije. Crnogorski ne razumem pa o njemu ne mogu da govorim kome dijalektu pripada.
---------------->>>>>>>>>>>>>
--------------->>>>>>>>>>>>>
Prvi doseljenici u Evropu zadržali su se na Balkanskom poluostrvu, dok su u manjim grupama otišli do Italije pa čak i do Spanije, 3000 godina pre Hrista. Prvo srpsko doseljavanje na Balkan dogodilo se oko tri do četiri hiljade godina pre Hrista. Šafarik tvrdi da se ni za jedan evropski narod osim Srba, ne može dokazati poreklo iz Indije, a za Srbe za to postoji istorija. Čak su i u baskijskom rečniku nađene reči srpskog naziva: gora i gori (ono što gori), kao i mnoge druge. Nađen je čak podatak da u jeziku Baska ima 30-40% reči srpskog značenja. Miloš Milojević, u delu gde piše o životu Srba u Francuskoj i Danskoj, gde i danas postoje geografski toponimi srpskog značenja, navodi da je tokom velikih progona Srba stradalo 30 do 60 miliona Srba u Evropi. On takođe navodi srpska boravišta u Holandiji i Belgiji i da se je Amsterdam nekada zvao Slavengrad. A kada je dr. Olga Luković-Pjanović došla u Francusku, izvesna dama Hermina joj je ispričala priču svojih roditelja, po kojoj su Srbi vladali u Alzasu, što Olga tada nije znala. Međutim, kasnije je to utvrdila kao istinito i nije mogla oprostiti svojim profesorima istorije koji je tome nisu naučili, a još više Srpskoj akademiji nauka koja o tim stvarima permanentno ćuti.
Drugi ogranak Srba iz Indije krenuo je prema Kaspijskom moru i planinama Kavkaza, gde su osnovali domovinu 2.560 godina pre Hrista i nazvali je Serbanija. Tu su se zadržali nekoliko vekova, sve dok ih odatle nisu potisli novi osvajači.
Treći srpski ogranak usmerio se pored kitajskog carstva (Kine), u pravcu severa i nastanili su se u Sibiriji, gde su osnovali državu Sirbidija ili Sirbija 3.200 godina pre Hrista. Od te reči Sirbija postala je današnja reč Sibirija.
Seobe drugog i trećeg ogranka Srba trajale su takođe oko hiljadu godina, a započele su gotovo istodobno sa prvim ogrankom, prema tome zaposeli su svoje nove postojbine oko dva do tri milenijuma pre Hrista. Dok su se selili usput su pretežno ratovali, (u ovo ne sumnjam ) osvajajući nove prostore za sopstveni opstanak, ali su takođe i mnogo stradali. Najviše Srba izginulo je u dugotrajnim borbama sa Kitajcima, Hunima i Mongolima.
Dubrovčanin Mavro Orbini pisao je da su ti Srbi, koje je on nazivao Slavjanima, poreklom od Jefeta, sina Nojeva, naseljavali dve stotine pokrajina od Azije preko Evrope. Njegova knjiga „Kraljevstvo Slovena” (iz 1601. godine) prevedena je na srpski tek 1968. godine i to bez prevoda prvog dela od 248 stranica, u kojima autor piše o ranijim srpskim kraljevstvima od pre Rimskog carstva. Iz zaključaka Mavra Orbina proizlazi da je dinastija Nemanjića poslednja srednjevekovna srpska dinastija. Jovan Rajić piše da su stranci srpsko ime izveli iz imena reke Zebris (ili Serbis), koja teče između Eufrata i Tigra. I zaista, ta reka se i danas tako zove. I danas u persijskom jeziku postoje brojne reči istovetnog značenja kao u srpskom. Evo nekih: bog-bog; zemo-zemlja; zima-zima; žena-žena; berezo-brzo; mišlj-misao; zarja-zora; medo-med; noć-noć; paurvi-prvi; dva-dva; tri-tri; četvere-četiri itd. I u jevrejskom i jermenskom jeziku takođe postoji dosta srpskih reči, sto su jevrejski istoričari uzimali za utvrđivanje svoga porekla preko Jefeta, sina Nojevog.
Srbi su ostavili svoja imena gde god su živeli. Evo nekih: jezero Srbonis u Siriji, Serbetes, mesto u Mauritaniji, Serbanica (ili Srbica) na crnomorskoj obali, Serberion na ušću reke Don, Sarbakon na Krimu, Sorbhag u Iranu, Serbka u Indiji, Sarbinovo u Ukraini, Serban-voda u Poljskoj, Serbia u Rumuniji, Serbin u Grčkoj, Sarbiodunum na Sardiniji, Sarbat reka u Turskoj, u doba kada Turci još nisu živeli na svojim sadašnjim teritorijama. Za Srbe istoričari kažu da su živeli u čitavoj Evropi i nisu imali potrebe da se pripremaju za ratovanja. Profesor Miomir Jović utvrdio je da se seoba Srba iz Indije odigrala 4.500-4.000 godina pre n.e. A Ognjen Radulović, u Traganjima za korenima Srba, navodi da su iz svoje prapostojbine Indije Srbi krenuli pre šest hiljada godina, usmerivši se u tri pravca, od kojih je jedna grupa nakon kraćeg zadržavanja u Mesopotamiji stigla i u doline faraona.
Grčki istoričar Strabon pisao je da su u zapadnoj Aziji po planinskim predelima živeli Srbi, ili Brđani, koji su se odlikovali rusom kosom i plavim očima. O istima postoje napisi i ruskog istoričara Mihaila Lomonosova. Dubrovčanin Ivan Gundulić pevao je o slavnoj Troji:
Pri moru uprav srpskih strana u pržinah pusta žala
Leži Troja ukopana, od grčkoga ognja pala.
prastanovnici Evrope od početka istorijske ere. Ne zna se sa sigurnošću koliko hiljada
godina su postojali u Indiji pre seoba, a na današnjim terenima su preko tri hiljade
godina.Čeh Dalimil je pisao: "Srbi su došli iz Azije, nastanili su Balkansko
poluostrvo uz more pa sve do Rima". Šafarikčak nalazi Srbe u našim krajevima pre
pet hiljada godina, znači tri hiljade godina pre Hristova roñenja. On kaže da su Srbi u
ove krajeve došli 1.600 godina pre pojave Srba u Severnoj Evropi, a Mavro Orbini
kaže da su došli iz Skandinavije 1460 godina pre Hristova roñenja.
Poznato je da su srpske vojvode ratovale sa Aleksandrom Velikim, da su predvodili
Atiline Hune ka Rimu, ačetiri stotine godina davali su najbolje vojskovoñe turcima
(Mahmud Paša Sokolović, Sulejman Paša, Omer Paša Latas). Srpska slabost je što su
pitom i pomirljiv narod i lako se asimiliraju. Šafarik Srbe tretira kao južne evropljane.
On kaže da su Srbi došli iz Indije, preko južne Azije, zaposeli Malu Aziju i Balkansko
poluostrvo još tri hiljade godina pre Hristova roñenja. Kasnije dolazi do njihovog
pomeranja do Rima, pa Lombardije i zatim u predele sadašnjih slovenskih zemalja.
Njihovo desno krilo nastanilo se preko Save i Dunava u Dačiji i Panoniji. Ovim
Srbima, mnogo kasnije dolaze Srbi sa severa od Baltika i Labe. Po Bonfiniju do
pomeranja severnih Srba ka jugu došlo je usled njihovog potiskivanja od strane
skandinavskih naroda. Dolaskom na Balkan oni su se sjedinili sa svojim
sunarodnicima. Otuda je i Grk Halkokondil za Srbe rekao da su najstariji i najveći
narod na svetu. Mavro Orbini takoñe spominje da su Srbi gospodarili Azijom.
Srbi su na Balkanu primali hrišćanstvo još u doba Hristovo direktno od Svetog Pavla.
Rosijskij Sinopsis citira da je Sveti Pavle poslao svoga učenika Andronika u Panoniju
i Ilirik da krsti Slovene, a to su bili potonji Srbi. Srpski istoričari vladika Ružičić,
Milojević i Srećković dokazuju da su te Srbe pokrstavali direktni Hristovi apostoli
Pavle, Timotije, Andreja, Luka i Tadija, da su osnovali Panonsku episkopiju, a
panonski episkop učestovao je na prvom saboru u prvom veku u Sirmijumu. To je bio
lično Andronik učenik Svetog Pavla. Zato ruski letopisac Nestor piše da su Srbi seleći
se u sedmom veku iz Bojke u Ugarsku, Srbiju, Makedoniju, Bosnu i Hercegovinu,
Dalmaciju, Crnu Goru i Albaniju, došli ne u novu već u staru postojbinu, odakle su ih
nekada potisnuli Kelti i Rimljani. Godine 520. prve godine vladavine Justinijanove,
sto hiljada ratnika Sabira priključilo se Grcima. Savremenik iz tog perioda Menadar
zapisao je da su ti Srbi u prvoj polovini šestoga veka pokorili celu Grčku i Tesaliju.
Istoričari se slažu da su Srbi izmeñu šestog i sedmog veka "Sloveni" pokorili Grčku,
Makedoniju, Epir i Albaniju. Iz tog doba svedoče imena mesta i reka, u Makedoniji:
Srpčište, Srbovo, Srbica, Srbinovo, Srbince, Srbljani i u Grčkoj: Srbinovo, Bosna,
Njeguši, Bistrica, Bojka. U doba cara Konstantina Porfirogeneta u Solunskoj Srbiji
25-----------
(južna Makedonija) nalazio se grad Serblia (sada Servia) koji su Rimljani zvali Serblia
Inferior. Svoju samostalnost izgubili su 1018. godine odakle su Srbi posli sa Srbima iz
Ilirije i Dalmacije, sa kojima su stvorili drugu Srbiju. Ova država je ojačala u 10. veku
pod vlašću velikog županaČaslava. Posle njega na vlast dolaze Vojislav, Bodin pa
Nemanja, koji su obnovili srpsko kraljevstvo, a o njima dovoljno pise savremena
istorija.
Srbi koji su došli u Dalmatinske krajeve u petom veku sa Hunima zatekli su tamo
Srbe starosedeoce. Ti Srbi starosedeoci u Boki, Dalmaciji i Albaniji porušili su grčke i
rimske gradove i izgradili svoje. Tako su porušili Epidaurus i na njegovim ruševinama
podigli Dubrovnik. Vizantijsko carstvo ponovo osvaja Dubrovnik u devetom veku ali
ga srpski kraljevi Pavlimir i Bodin vraćaju i nakon toga u gradu izgrade tvrñavu
Lovrijenac. Osnivačem Dubrovnika smatra se Ostroilo.
Tokom 630. godine nove ere dolazi do seobe iza Karpata, a 632. godine Srbi iz Bojke
masovno krenu na jug. Na putu umre njihov knez i njegova dva sina povedu gotovo
sve Srbe iz Bele Srbije. Polovina plemena doñe u krajeve koje su Srbi već
nastanjivali, dok se druga polovina zaustavi sa Srbima u predelima Podravine i
Posavine, gde osnovase poslednju Belu Srbiju (današnji Srem i Slavonija). Novija
istorija ove seobe tretira kao prve i najveće, mada su to u istinu bile poslednje i znatno
manje od prethodnih seoba. Posle ovih imamo još jedino seobe Srba pod županom
Zarijem Pribisavljevićem preko Save i Une u predele Zrmanje, Velebita i Jadranskog
mora. Od tada su Srbi starosedeoci u Lici, Baniji, Krbavi i Dalmaciji. Rus Gilferding
pisao je da je Srbija imala više oblasti, sadašnju Srbiju, sa Bosnom, istočno i južno od
Hrvata, Neretvanska sa Dubrovnikom, Travunijom, Konavljem i Zetom. A Konstantin
Porfirogenit navodi da Hrvatska počinje od reke Cetine i prostire se uz more do Istre.
Šafarik i Miloš Milojević, inače ništa ne veruju Porfirogenitu, pošto je mnoge stvari o
Srbima izmislio, služio se neistinama, a srpski kao jezik nije uopšte poznavao. Stari
srpski istoričar Rajić piše: "Tadanja Srbija obuhvatala je istočnu Dalmaciju, Bosnu,
Hercegovinu, Sadašnju Srbiju, Crnu Goru i Dubrovnik sa jadranskim ostrvima.
O kulturi starodrevnih Srba
Pisani tragovi o Srbima iz Indije datiraju od pet do sest hiljada godina, a u Evropi od
preko tri hiljade godina. Rus Moraskin je pisao da su Srbi još u svom indijskom
kraljevstvu bili na najvišem stepenu prosvete i obrazovanosti, za to doba. Takoñe su
Kinezi zapisali da su Srbi napredovali u prosveti i da je njihov car Tanča još tada
izdavao zakone. Grčko-rimski istoričar Strabon kaže za Srbe iz Kaspijske Serbanije da
su trgovali još od dolaska iz Indije i da su na odeći nosili zlato. Gilferding za Baltičke
Srbe kaže da su imali velike gradove, sa razvijenom umetnošću, zanatstvom i
trgovinom,čime su zadivljavali druge narode. Mavro Orbini navodi da su Baltički
Srbi u politici imali izvrsne zakone i pohvalne običaje. Srpski istoričari Kovacević i
Jovanović zapisali su da su ti pradavni Srbi upotrebljavali železo, bakar, olovo, srebro
26-------------
i zlato. Jirgen Španut je u svojim studijama zapisao da su na Sinajskom poluostrvu još
4.000 godina pre n.e. postojali rudnici bakra "Timna" na oko 60 kvadratnih kilometara
sa oko 5.000 podzemnih tunela i da su u tim rudnicima pronañeni natpisi, kako on
kaže na "filističkom" pismu, što je identifikovano kao pismo kojim su se služili Srbi.
A Rački piše da su kod Srba pre 2.500 godina bila razvijena zemljoradnja i trgovina
žitom, te da su bili vešte zanatlije, rudari, dobri graditelji brodova i poznavali su
staklo. Srećković piše da su Srbi u Solunskoj Srbiji negovali svoju pismenost i na svoj
jezik preveli svete knjige. On takoñe kaže da su Neretvljani bili najbolji trgovci i da su
imali jaču flotu od Mletačke. Slično je tvrdio i sam Julije Cezar u svoje vreme. Imali
sučak svoje tkanine, koje su izvozili i koje su bile veoma cenjene u Carigradu. I
konačno, akademik Stojan Novaković tvrdi da postoje dokazi da je u Srbiji već u
desetom veku postojao snažan književni pokret, u Zeti i Raškoj, na kojim temeljima je
izgrañena prosveta, književnost i zakonodavsvo Nemanjićke Srbije.
Dr. Jovan Deretić nalazi pojavljivanje imena Srba i u Bibliji, što je mnogo ranije od
zvanične nauke. Po njemu Srbi su ostavili bezbrojne tragove, svuda gde su živeli.
Tako, u Maloj Aziji je postojao grad Sard u kome su prvi put osnovane škole za
matematičare, istoričare, muzičare i astronome. U tom gradu prvi put u ljudskoj
istoriji predviñeno je pomračenje sunca. Svršeni učenici ovih škola odlazili su u velike
gradove i držali predavanja. Jedan od njih, Grk koga pominje Ksantos, otišao je u
Atinu i držao predavanje, ali ga većina slušalaca nije razumela jer su svi stručni izrazi
bili na srpskom. Otuda i podatak da su Grci Srbe nazivali Ksantosima. Po podacima
sakupljenim u Vatikanu, pačak i u "Svetom pismu", Deretić zaključuje da su Arijevci,
Heti, Geti, Iliri ili Kelti sve Srbi. A dr. Ranka Kuić, prvi keltista na Balkanu i
stručnjak uvršten u 2.000 najistaknutijih stvaralaca na zemaljskoj kugli, svojim delom
"Srpsko-keltske paralele" dokazuje gotovo genetsku srodnost današnjih Velšana,
mnogih Iraca i Škota sa Srbima. Otud je i ponela nadimak "Ranka Velšanka". Ona je
svoje delo pokazala na svim geografskim pojmovima na terenima koje su nastanjivali
Kelti i Srbi.
Savremeni istoričari tvrde da je prihvatanjem nordijsko germanske istoriografske
Berlinsko-Bečke škole Srbima nanet udarac mitskih razmera. Cvijić je Srbe opisao
kao veoma inteligentan narod, ali i veoma eksplozivan. Dragosavac tvrdi da
Akademija nauka nikada neće završiti srpski rečnik, a što je još tragičnije da isti još
uvek tretira kao srpsko-hrvatski. On takoñe ističe potrebu za izradom srpsko-
sanskritskog rečnika. Na svu sreću takav rečnik može se uskoro i očekivati, pošto na
njemu radi Branislava Božinović. Nataša Lukić sugeriše kao ključ da je dobro iznaći
balans izmeñu želja i stvarnosti, kako nas preuveličavanje nebi odvelo od puta za
"više interese". Jelena Milutinović kaže: "Kad je Gete pročitao Hasanaginicu, izjavio
je da narod koji ima takvu poeziju zaslužuje da bude prestižan evropski narod, narod
kogaće svi evropski narodi izučavati upravo zbog toga".
27----------------
Ne tako davno, 1984. godine, svetsku javnost uzdrmao je Meksikanac Robert Salinas
Prajs objavom knjige "Homerova slepa publika", kojom je ustvrdio da Troja nije u
Maloj Aziji već u dolini Neretve i da je Neretva u stvari drevna antička reka
Skamander a Gabela je Troja. Robert Salinas u svojim istraživanjima i dalje traga za
našim istinama. Naročito ga privlači misteriozna planina Rtanj, za koju tvrdi da je to
srpski Olimp. On takoñe zaključuje da je Balkan pupak sveta.
Srpski jezik kroz istoriju
Vede se klasifikuju kao himne, koje sadrže narodne običaje, mudrosti, poslovice i
izreke, a datiraju od 3 do 6 hiljada godina pre Hrista. I srpske slave sa pratećim
molitvama, kako u prastara vremena tako i danas spadaju u red Veda.
Autohtonistička Škola zastupa teoriju da su svi narodi koji su živeli na današnjim
slovenskim prostorima kao i u predelima Dačije, Trakije, Balkana, u južnoj Rusiji i
srednjoj Evropi različita imena naroda srpskoga porekla. Ova škola, pored Balkana i
centralne Evrope, nalazi postojbinu Srba i u Italiji, na Pirinejima, u Bretaniji,
Helveciji, Skandinaviji, pa i u severnoj Africi i Maloj Aziji. Protivnik ove škole, kao
što je napred navedeno, je germanska Berlinsko-Bečka Škola, koja danas trijumfuje
na većini katedri istorije i ona nauku vodi smišljeno pogrešnim putem, koji odgovara
interesima politike.
Birnuf (Emile Burnouff) u svom eseju o Vedama istražuje poreklo Indo-Evropljana
kroz Vede, koje su nastajale u vreme "arijevske zajednice". On nalazi da se vedske
porodice zasnivaju na svetosti bračnog jedinstva, okruženi verom i društvenim
tradicijama. Svoje dokaze izvodi iz rodbinskih imena, koja od davnih vremena
pripadaju zajedničkoj rasi naroda. A mi znamo da su rodbinski i porodični nazivi u
srpskom jeziku zadržali obeležja arhaičnosti i autentičnosti do danas.
Istraživač, Švajcarac Adolf Pikte (Adolphe Pickter) napisao je delo "Indo-Evropsko
poreklo ili prvobitni Arijevci", u kome piše: "U davnoj prošlosti jedna rasa rasla je u
prvobinoj kolevci, nadarena mudrošću, grandiozna, stroge prirode, radom je pobedila
surove materijalne uslove svoga opstanka. Zatim dolazi do njihovog razvoja i
patrijarhalnog ureñenja. Ta bujna rasa razvila je svoj jezik, savršen i pun intuicije za
uzvišenu poeziju. Zbog svoje brojnosti morali su da se sele, a seobama im se menjao i
jezik. Vekovima od ovoga naroda nastalo je više narodnosti. Te seobe odigrale su se u
milenijume pre Hrista, od Indije do Atlantika." On zaključuje da je: "…taj brojni
narod poslužio kao osnova za razvoj mnoštva ljudskih grupa, koje su iz njega
proizašle." Pikte takoñe tvrdi da je: "…jezik toga naroda bio osnov za mnoge jezike,
koji su iz njega nastali." Zajedničke osnove ovoga jezika nañene su u Sanskritu i
Zendu (staropersijskom). Otuda pomisao da svi indo-evropski narodi potiču od
jednoga stabla". Za njihov jezik Pikte kaže da je bio ne kontrolisane slobode i on ga
naziva "jezikom majke". Pikte takoñe piše, bio je to jezik Veda, bogat jednosložnim
28---------------
glagolskim korenima od kojih se sufiksima stvara izobilje izvednica svih vrsta.
Njegov glasovni sistem je jednostavan i skladan. Razlikuje tri roda i sedam padeža,
čime jasno označava deklinacije. Zamenički nastavci za tri lica i brojeve omogućuju
razlikovanje nijansi vremena i načina. Prema svim prednjim opisima tog jezika
najbliži je srpskom. Takva skladnost ne nalazi se nigde sem u srpskom jeziku.
Olga Luković-Pjanović u svojim istraživanjima potvrñuje da su iz srpskog jezika
nastali i grčki i latinski, ali kao iz pelazgijskog stabla. Ona je citirala Francuza Leveka
(Levesque), koji je poredio srpski sa latinskim i grčkim jezikom i zaključio:
(1) da je srpski jezik dao prve i najstarije elemente latinskom jeziku;
(2) da su starosedeoci Laciuma bili slovenske rase, Srbi; i
(3) da su se Srbi tamo nastanili još u vreme dok se jezik ograničavao gotovo samo na
izraze najprečih potreba.
Emil Burnuf navodi kako latinski pridev humanus proizlazi iz srpskog uman, a što je
takoñe vezano za vedsko aum (izgovara se na sanskritskom om) i u induskom jeziku
označava tri bozanstva (Bramu, Višnu i Šivu). Gregor Dankovski zaključuje da se
grčka i latinska gramatika slažu sa srpskom. Po Strabonu, latinski je najpre bio
centralna grupa dijalekata sabinskog jezika, a Sabini su bili drevni Srbi, autohtoni
stanovnici Apeninskog poluostrva, što takoñe potvrñuje i Milan Budimir. Homerov
učitelj je znao pelazgijski jezik, a u Homerovo doba nije se pravila razlika izmeñu
tračkog i grčkog jezika. Hekatej iz Mileta, 500 godina pre Hrista, ostavio je pisane
tragove da su Atinjani Tračani (Srbi). Dankovski citira: "Tračani, Geti, Dačani i
Mezani, svi govore srpski". Platona su zbog njegove mudrosti Grci smatrali
božanskim, a on kaže kako u grčkom jeziku ima mnogo varvarskih reči. Herodot je
bio stariji od Platona i on navodi da se u njegovo vreme u Grčkoj govorilo varvarskim
jezikm. Sokrat takoñe tumači da su Grci bili potčinjeni Varvarima pa su otuda govorili
njihov jezik. On takoñe zaključuje da su Varvari narod stariji od Grka. Prema
Dankovskom naziv Varvari nastao je od barbaros promenom suglasnika usled
prilagoñavanja grčkom, radi lakšeg izgovaranja. Slično je tumačenje i Sokratovo.
Prema Platonu su drevni Pelazgi, nazvani od Grka Varvarima, bili antički Srbi i
govorili su srpski. Ima natpisa da su Srbe nazivali i Etrurcima, dok su oni sami sebe
zvali Rašanima. O tome piše Nenadðorñević u delu "Etrurci ili Rašani", a Svetislav
Bilbija kao da mu odgovara svojim delom "Rašani a ne Etrurci". Bilbija je etrursko
pismo dešifrovao posredstvomćiriličnih slova.
Pišući o Vedama M. F. Neve navodi: "…da su otmene, snažne, jednostavne, a da nisu
lišene umetničke vrednosti". On takoñe kaže: "Ovaj jezik je zvučan, muzikalan,
čudesan, harmoničan i iznenañujućeg bogastva forme i slike". Bue za srpski jezik
29-------------
kaže: "Srpski jezik je bogat, energičan i harmoničan, poñednako dobro pristaje
muškom i ženskom rodu, dobar je za opevanje ljubavnih pesama i nežnosti, kao i
velikih krvavih podviga. Zvučan je i otmen. Srbin govori polagano, ne praveći pauze i
svojim jezikom na najlepši način izražava pristojnost. Dušu srpsku zagreva južno
sunce. Konstrukcije rečenica u srpskom jeziku su jednostavne, imaju izuzetan smisao
za preciznost, maštovitost i srpskim se govori pristojno (za razliku od grčkog kojim se
muca i gestikulira). Ako su ikada jedan jezik i jedan narod bili stvoreni za vladavinu
javnim raspravama, to su sigurno srpski jezik i srpski narod". Bue zaključuje: "Srbi
poseduju toliko lepe poezije i samo to bi trebalo da obaveže sve ostale narode da uče
njihov jezik".
Švajcarac Adolf Pikte rekao je, da je živeo samo zato da dokaže koji narod je govorio
jezikom vedskih himni. Na žalost, smrt ga je prerano zaustavila na tom plemenitom
zadatku. Pavel Šafarik je nedvosmislen u tvrdnji da je to srpski narod i da je govorio
srpskim jezikom. Isto je tvrdio i Atinjanin Halkokondil, pišući da su to bili Tribali,
Tračani i i Iliri, kao najstariji i najveći meñu tadašnjim narodima, a to su bili Srbi.
Utvrñeno je da su Vede nerazdvojno vezane sa srpskim jezikom i prožete srpskim
pesništvom. Veda na srpskom ima značenje vida i znanja (u smislu unutrašnjeg
saznanja). Kako je rekao Siprijan Rober: "Svi slovenski jezici su nastali od srpskog
jezika, jezika Pramajke". U srpskom jeziku koren vid zadržava vedsko-srpsko
značenje svetog, unutrašnjeg, metafizičkog znanja.
Poznato je da su hrvatski seljaci govoriličakavskim dijalektom, dok je zagrebačka
gospoda oduvek nastojala da govori nemackim, italijanskim, latinskim ili mañarskim.
Čakavski dijalekt govori se u graničnom pojasu prema istočnom delu Austrije i
Mañarskoj, gde žive gradišćanski Hrvati. Oni su tu doselili iz severnog jadranskog
primorja tokom XVI veka i doneli svoj govor, koji je pravi hrvatski, kojim su govorili
njihovi seljaci. Pod uticajem Panslavističkog pokretačehoslovačkih romantičara
Kolara i Šafarika u Hrvatskoj dolazi do Ilirskog pokreta,čiji je nosilac bio Ljudevit
Gaj. Majka Ljudevita Gaja bila je Nemica, roñena Schmit. Gaj je želeo da za hrvatski
književni jezik usvoji srpski, pa je najpre predložio da se jezik nazove ilirskim, sa
idejom kasnijeg preimenovanja u srpsko-hrvatski, odnosno u Hrvatskojčak hrvatsko-
srpski, što je imalo smišljene političke posledice iščezavanja srpskog jezika, a time i
srpske nacionalnosti. Profesor dr. Laza Kostić u knjizi "Kraña srpskog jezika" piše da
je data ideja delo nacionalista, dok sami Hrvati izbegavaju da o tome otvoreno
razgovaraju. Meñutim, sam Ljudevit Gaj je 1846. godine u listu "Danica" otvoreno
priznao da je za hrvatski književni jezik uzeo jezik srpskog naroda.ðuro Daničić se
olako saglasio sa hrvatskim predlogom,čime im je učinio ogromnu uslugu, začega
Olga Luković-Pjanović kaže da nije imao političkog obrazovanja i da nije prozreo
hrvatske namere, što im Vuk Karadžić nikada ne bi učinio.
30------------
Amerikancima, Kanañanima i Australijancima ne pada na pamet da menjaju ime
engleskog jezika, kojim govore, kao što ni Belgijanci, Luksemburžani, Švajcarci pa ni
frankofonski Afrikanci ne misle da menjaju ime francuskom jeziku.
Istorijski, ime Sloven potiče iz perioda rimskog osvajanja srpskih teritorija. Tom
prilikom Rimljani su odvodili roblje, a muška imena tih Srba pretežno su se
završavala sa slav, kao: Miroslav, Srbislav, Krunoslav, Bratislav i slično (što je kod
Srba imalo značenje slavnoga - glorious), a u latinskom se izgovaralo sklav ili sclavus
(sa značenjem roba), odčega je vremenom nastalo Sloven. Istim slovenskim jezikom
govorili su Geti, Sarmati, Skiti, Dačani i Tračani, što tvrde Strabon, Apendini i
Ovidije. A kako kasnije navode Surovjecki i Šafarik, pa Dobrovski, Milojević i
Živančević radi se o srpskom jeziku. Prema Herodotu, kada je reč o Slovenima, radi
se o velikoj ljudskoj grupi naroda koji je pripadao indo-evropskoj rasi i zauzimao
prostore istočne Evrope, današnje Poljske, Mañarske, Austrije,Češke i Balkana sa
teritorijama današnjih srpskih zemalja.
Na osnovu antičkih pisaca nedvosmisleno je da su sva grčka ostrva, sa
kontinentalnom teritorijom i Italijom bili naseljeni Tračanima, što potvrñuje Strabon.
Svi su oni govorili grčko-ilirski ili ilirskim (slovenskim, znači srpskim) jezikom,
kome su centralna zona bili Podunavlje i crnomorska obala Dačije. Tračani (Srbi) su
se odatle širili po Evropi, a širio se i njihov jezik. Lorenc Surovjecki i Pavel Šafarik su
u vrlo dokumentovanoj studiji izneli nepobitne tvrdnje da su Srbi živeli u Podunavlju i
Panonskoj niziji i odatle se širili na sever i zapad. Oni takoñe navode da je papa Jovan
X (914. do 929. godine) tvrdio da su Iliri i Tračani bili Sloveni (a to znači Srbi).
Prema tome, jezik koji je Ovidije, rimski pesnik i savremenik Hristov, naučio dok je
boravio u izgnanstvu na obali Crnoga Mora, bio je srpski. Uprkos svih pretrpljenih
izmena, koje se dešavaju u svim jezicima, srpski je ostao poetičan. Ako se poštuje
ideja o kontinuitetu latinskog i grčkog jezika, po kojoj logici se to isto ne dozvoljava
srpskom, tim pre što se radi o narodu nazivanom Tračani, Tribali, Sarmati, Vendi,
Veneti, Vindi ili Vani, pa i Anti, a uvek se suštinski radi o Srbima, koji su sebe, po
tvrdnji Šafarika, svuda i uvek nazivali svojim srpskim imenom. Po tvrdnji Gregora
Dankovskog, a prema Ovidiu, Geti su bili Sloveni i pripadali rodu Tračana, bili su
hrabar i pravedan narod i govorili su slovenski (odnosno srpski) jezik.
Olga Luković-Pjanović citira Francuza Pejsonela, koji iznosi tvrdnju da se srpski,
pored evropskih zemalja govorio i u vise zemalja Azije. Govorio se i na dvorovima
turskih careva, pored turskog kao zvaničan jezik. Samo se po različitim oblastima u
malome razlikovao u dijalektima, što je logično za sve jezike. Olga takoñe iznosi
primer Stjepana Mitrova Ljubiše, koji navodi primer crnogorskog plemena Pastrovića
koje je živelo na istom prostoru od praistorijskih vremena. Slično je pisao i Jovan
Cvijić, geograf svetskog ugleda i predsednik Srpske Kraljevske Akademije. Olga
Luković-Pjanović, prema predanju njene majke tvrdi da su njihovi pra-roditelji živeli
31-------------
u dragačevskom kraju još u doba Aleksandra Velikog, a to znači bar 400 godina pre
roñenja Hrista. Svi ovi primeri potvrñuju tvrdnje da smo na Balkanu nastanjeni od
preistorijskih vremena. Konstantin Jireček je izrekao misao, koja kaze: "Nikada se na
zemlji nije dogodilo da jedan poñarmljeni narod potpuno nestane a da ne ostavi kaplju
svoje krvi u žilama pobednika, ili reč u njihovom jeziku".
Zaključak
Poznata je i Volterova izreka: "Lakše je verovati u laž, koja sečula po hiljadu puta,
nego u istinu, koja sečuje prvi put".
Katolička crkva od najranijih vremena izrazavala je neograničenu mržnju prema
Srbima. Zapad je od uvek sebe proglašavao "civilizovanim", a Srbe nazivao
"varvarskim", citira Olga Luković-Pjanović, prema francuskom Larusu XX veka.
Genocidečinjene nad srpskim življem, katolička crkva nikada nije ni pokušavala da
spreči. Zamerali su Srbima na načinu života, na poštovanjima prema umrlim, na
zajedničkom obrañivanju zemlje i slično, što Olga Luković-Pjanović, naprotiv, ističe
kao srpske tradicije i ponos. Kako kaže: "Šta Zapad zna o zajedničkom oranju i
kopanju, o mobama i prelima, o kosidbama i komušanju kukuruza. Srpski
tradicionalni život vekovno se zasnivao na svetinjama poput one: "Ljubi bližnjega
svoga kao samoga sebe". Knjiga Olge Luković-Pjanović "Srbi narod najstariji" obiluje
istorijskim dokazima i citatima autora svih nacija, na svim živim i mrtvim svetskim
jezicima. Iz svega iznetoga, Srbi su bili rasprostranjeni od Indije do Atlantika,
najmanje dva milenijuma pre Hrista. Nažalost, danas ih je sve manje i manje,
rasparčavaju nas na različite načine, služeći se najviše onom starom latinskom
izrekom još iz Cezarevog doba: "Dividi et impera", što znači: "Zavadi pa vladaj".
Poslednja uništavanja su najstrašnija i najmasovnija, a "civilizovani" Zapadćuti.
Nestajanjem naroda nestaje i njegov jezik, sve više slavskih sveća se gasi. Učije ime
se to radi? Zašto se Srbi ubijaju u tako velikom broju, a da pri tome svetćuti, pita se
Olga? Koji je cilj toliko uzvišen da može opravdati varvarsko ubistvo jedne nacije?
Koji cilj je dovoljno velik da moze opravdati takva sredstva masovnog uništenja
čitavog jednog naroda?
Vede se klasifikuju kao himne, koje sadrze narodne obicaje, mudrosti, poslovice i
izreke, a datiraju od 3 do 6 hiljada godina pre Hrista. I srpske slave sa pratecim
molitvama, kako u prastara vremena tako i danas spadaju u red Veda.
Autohtonisticka Skola zastupa teoriju da su svi narodi koji su ziveli na danasnjim
slovenskim prostorima kao i u predelima Dacije, Trakije, Balkana, u juznoj Rusiji i
srednjoj Evropi razlicita imena naroda srpskoga porekla. Ova skola , pored Balkana i
centralne Evrope, nalazi postojbinu Srba i u Italiji, na Pirinejima, u Bretaniji,
32------------
Helveciji, Skandinaviji, pa i u severnoj Africi i Maloj Aziji. Protivnik ove skole,
napred je navedeno, je germanska Berlinsko-Becka Skola, koja danas trijumfuje na
vecini katedri istorije i ona nauku vodi pogresnim, smisljenim, putem, koji odgovara
interesima politike.
Birnuf (Emile Burnouff) u svom eseju o Vedama istrazuje poreklo Indo-Evropljana
kroz Vede, koje su nastajale u vreme "arijevske zajednice". On nalazi da se vedske
porodice zasnivaju na svetosti bracnog jedinstva, okruzeni verom i drustvenim
tradicijama. Svoje dokaze izvodi iz rodbinskih imena, koja od davnih vremena
pripadaju zajednickoj rasi naroda. A mi znamo da su rodbinski i porodicni nazivi u
srpskom jeziku zadrzali obelezja arhaicnosti i autenticnosti do danas.
Istrazivac, Svajcarac Adolf Pikte (Adolphe Pickter) napisao je delo "Indo-Evropsko
poreklo ili prvobitni Arijevci", u kome pise "U davnoj proslosti jedna rasa rasla je u
prvobinoj kolevci, nadarena mudroscu, grandiozna, stroge prirode, radom je pobedila
surove materijalne uslove svoga opstanka. Zatim dolazi do njihovog razvoja i
patrijarhalnog uredjenja. Ta bujna rasa razvila je svoj jezik, savrsen i pun intuicije za
uzvisenu poeziju. Zbog svoje brojnosti morali su da se sele, a seobama im se menjao i
jezik. Vekovima od ovoga naroda nastalo je vise narodnosti. Te seobe odigrale su se u
milenijume pre Hrista, od Indije do Atlantika. On zakljucuje da je taj brojni narod
posluzio kao osnova za razvoj mnostva ljudskih grupa, koje su iz njega proizasle.
Pikte takodje tvrdi da je jezik toga naroda bio osnov za mnoge jezike, koji su iz njega
nastali. Zajednicke osnove ovoga jezika nadjene su u Sanskritu i Zendu. Otuda
pomisao da svi indo-evropski narodi poticu od jednoga stabla". Za njihov jezik Pikte
kaze da je bio ne kontrolisane slobode i on ga naziva "jezikom majke". Pikte takodje
pise, bio je to jezik Veda, bogat jednosloznim glagolskim korenima od kojih se
sufiksima stvara izobilje izvednica svih vrsta. Njegov glasovni sistem je jednostavan i
skladan. Razlikuje tri roda i sedam padeza, cime jasno oznacava deklinacije.
Zamenicki nastavci za tri lica i brojeve omogucuju razlikovanje nijansi vremena i
nacina. Prema svim prednjim opisima tog jezika najblizi je srpskom. Takva skladnost
ne nalazi se nigde sem u srpskom jeziku.
Olga Lukovic-Pjanovic u svojim istrazivanjima potvrdjuje da su iz srpskog jezika
nastali i grcki i latinski, ali kao iz pelazgijskog stabla. Ona je citirala Francuza Leveka
(Levesque), koji je poredio srpski sa latinskim i grckim jezikom i zakljucio: (1) da je
srpski jezik dao prve i najstarije elemente latinskom jeziku; (2) da su starosedeoci
Laciuma bili slovenske rase, Srbi; i (3) da su se Srbi tamo nastanili jos u vreme dok se
jezik ogranicavao gotovo samo na izraze najprecih potreba. Emil Burnof navodi kako
latinski pridev "humanus" proizlazi iz srpskog "uman", a sto je takodje vezano za
vedsko "aum" (izgovara se na sanskritskom om) i u induskom jeziku oznacava tri
bozanstva (Bramu, Visnu i Sivu). A Gregor Dankovski zakljucuje da se grcka i
33----------
latinska gramatika slazu sa srpskom. Po Stabonu, latinski je najpre bio centralna grupa
dijalekata sabinskog jezika, a Sabini su bili drevni Srbi, autohtoni stanovnici
Apeninskog poluostrva, sto takodje potvrdjuje i Milan Budimir. Homerov ucitelj je
znao pelazgijski jezik, a u Homerovo doba nije se pravila razlika izmedju trackog i
grckog jezika. Hekatej iz Mileta, 500 godina pre Hrista, ostavio je pisane tragove da
su Atinjani Tracani (Srbi). Ceski istoricar Dalemil navodi: "Ima jedna zemlja gde se
govori srpski", a Dankovski citira: "Tracani, Geti, Dacani i Mezani, svi govore
srpski". Platona su zbog njegove mudrosti Grci smatrali bozanskim, a on kaze kako u
grckom jeziku ima mnogo "varvarskih" reci. Herodot je bio striji od Platona i on
navodi da se u njegovo vreme u Grckoj govorilo "varvarskim" jezikm. I Sokrat tumaci
da su Grci bili potcinjeni "Varvarima" pa su otuda govorili njihov jezik. On takodje
zakljucuje da su "Varvari" narod stariji od Grka. Prema Dankovskom naziv "Varvari"
nastao je od "barbaros" promenom suglasnika zbog lakseg izgovaranja Grka. Slicno je
tumacenje i Sokratovo. Prema Platonu Grci drevni Pelazgi, nazvani od Grka
"Varvarima" su bili anticki Srbi i govorili su srpski. Ima napisa da su Srbe nazivali i
Etrurcima, dok su oni sami sebe zvali Rasanima. O tome pise Nenad Djordjevic u delu
"Etrurci ili Rasani", a Svetislav Bilbija kao da mu odgovara svojim delom "Rasani a
ne Etrurci". Bilbija je etrursko pismo desifrovao posredstvom cirilicnih slova.
Pisuci o Vedama M.F. Neve navodi: "da su otmene, snazne, jednostavne, a da nisu
lisene umetnicke vrednosti". On takodje kaze: "Ovaj jezik je zvucan, muzikalan,
cudesan, harmonican i iznenadjujuceg bogastva forme i slike". A Bue za srpski jezik
kaze: "Srpski jezik je bogat, energican i harmonican, podjednako dobro pristaje
muskom i zenskom rodu, dobar je za opevanje ljubavnih pesama i neznosti, kao i
velikih krvavih podviga. Zvucan je i otmen. Srbin govori polagano, ne praveci pauze i
svojim jezikom na najlepsi nacin izrazava pristojnost. Dusu srpsku zagreva juzno
sunce. Konstrukcije recenica u srpskom jeziku su jednostavne, imaju izuzetan smisao
za preciznost, mastovitost i srpskim se govori pristojno (za razliku od grckog kojim se
muca i gestikulira). Ako su ikada jedan jezik i jedan narod bili stvoreni za vladavinu
javnim raspravama, to su sigurno srpski jezik i srpski narod". I Bue zakljucuje: "Srbi
poseduju toliko lepe poezije i samo to bi trebalo da obaveze sve ostale narode da uce
njihov jezik".
Svajcarac Adolf Pikte rekao je da je ziveo samo zato da dokaze koji narod je govorio
jezikom vedskih himni. Nazalos, smrt ga je prerano zaustavila na tom plemenitom
zadatku. A Pavel Safarik je nedvosmislen u tvrdnji da je to srpski narod i da je
govorio srpskim jezikom. Isto je tvrdio i Atinjanin Halkokondilo, pisuci da su to bili
Tribali, Tracani i i Iliri, kao najstariji i najveci medju tadasnjim narodima, a bili su to
Srbi.
Utvrdjeno je da su Vede nerazdvojno vezane sa srpskim jezikom i prozete srpskim
pesnistvom. Veda na srpskom ima znacenje vida i znanja (u smislu unutrasnjeg
34----------------
saznanja). Kako je rekao Siprijan Rober: "Svi slovenski jezici su nastali od srpskog
jezika, jezika Pramajke". U srpskom jeziku koren "Vid" zadrzava vedsko-srpsko
znacenje svetog, unutrasnjeg, metafizickog znanja.
Poznato je da su hrvatski seljaci govorili cajkavskim dijalektom, dok je zagrebacka
gospoda oduvek nastojala da govori nemackim, italijanskim, latinskim ili madjarskim.
Cajkavski dijalekt govori se u granicnom pojasu prema istocnom delu Austrije i
Madjarskoj, gde zive Gradiscanski Hrvati. Oni su tu doselili iz severnog jadranskog
primorja tokom XVI veka i doneli svoj govor, koji je pravi hrvatski, kojim su govorili
njihovi seljaci. Pod uticajem Panslavistickog pokreta cehoslovackih romanticara
Kolara i Safarika u Hrvatskoj dolazi do "Ilirskog pokreta", ciji je nosilac bio Ljudevit
Gaj. Majka Ljudevita Gaja bila je Nemica, rodjena Schmit. Gaj je zeleo da za hrvatski
knjizevni jezik usvoji srpski, pa je najpre predlozio da se jezik nazove ilirskim, sa
idejom kasnijeg preimenovanja u srpsko-hrvatski, odnosno u Hrvatskoj cak hrvatsko-
srpski, sto je imalo smisljene politicke posledice iscezavanja srpskog jezika, a time i
srpske nacionalnosti. Profesor dr Laza Kostic u knjizi "Kradja srpskog jezika" pise da
je data ideja delo nacionalista, dok sami Hrvati izbegavaju da o tome otvoreno
razgovaraju. Medjutim, sam Ljudevit Gaj je 1846 godine u listu "Danica" otvoreno
priznao da je za hrvatski knjizevni jezik uzeo jezik srpskog naroda. Djuro Danicic se
olako saglasio sa hrvatskim predlogom, cime im je ucinio ogromnu uslugu, za cega
Olga Lukovic-Pjanovic kaze da nije imao politickog obrazovanja i da nije prozreo
hrvatske namere, sto im Vuk Karadzic nikada nebi ucinio.
Amerikancima, Kanadjanima i Australijancima ne pada na pamet da menjaju ime engleskog jezika, kao sto ne misle ni Belgijanci, Luksemburzani, Svajcarci pa ni frankofonski Afrikanci o francuskom jeziku.
Istorijski, ime Sloven potice iz perioda rimskog osvajanja srpskih teritorija. Tom
prilikom Rimljani su odvodili roblje, a muska imena tih Srba pretezno su se
zavrsavala sa slav, kao: Miroslav, Srbislav, Krunoslav, Bratislav i slicno (sto je kod
Srba imalo znacenje slavnoga - glorious), a u latinskom se izgovaralo "sklav" ili
"sclavus" (sa znacenjem roba), od cega je vremenom nastalo Sloven. Istim slovenskim
jezikom govorili su Geti, Sarmati, Skiti, Dacani i Tracani, sto tvrde Stabon, Apendini i
Ovidije. A kako kasnije navode Surovjecki i Safarik, pa Dobrovski, Milojevic i
Zivancevic radi se o srpskom jeziku. Prema Herodotu, kada je rec o Slovenima, radi
se o velikoj ljudskoj grupi naroda koji je pripadao indo-evropskoj rasi i zauzimao
prostore istocne Evrope, danasnje Poljske, Madjarske, Austrije, Ceske i Balkana sa
teritorijama danasnjih srpskih zemalja.
Na osnovu antickih pisaca nedvosmisleno je da su sva grcka ostrva, sa
kontinentalnom teritorijom i Italijom bili naseljeni Tracanima, sto potvrdjuje Strabon.
Svi su oni govorili grcko-ilirski ili ilirskim (slovenskim, znaci srpskim) jezikom,
35----------
kome su centralna zona bili Podunavlje i crnomorska obala Dacije. Tracani (Srbi) su
se odatle sirili po Evropi, a sirio se i njihov jezik. Lorenc Surovjecki i Pavel Safarik su
u vrlo dokumentovanoj studiji izneli nepobitne tvrdnje da su Srbi ziveli u Podunavlju i
Panonskoj niziji i odatle se sirili na sever i zapad. Oni takodje navode da je papa
Jovan X (914-929) tvrdio da su Iliri i Tracani bili Sloveni (a to znaci Srbi). Prema
tome, jezik koji je Ovidije naucio dok je boravio u izgnanstvu bio je srpski. A i pored
svih pretrpljenih izmena, kao sto se desava svim jezicima, srpski je ostao poetican. A
ako se postuje ideja o kontinuitetu latinskog i grckog jezika, po kojoj logici se to isto
ne dozvoljava srpskom, tim pre sto se radi o narodu nazivanom Tracani, Tribali,
Sarmati, Vendi, Veneti, Vindi ili Vani, pa i Anti, a uvek se radi o Srbima, koji su sebe,
po tvrdnji Safarika, svuda i uvek nazivali svojim srpskim imenom. I po tvrdnji
Gregora Dankovskog, a prema Ovidiu, Geti su bili Sloveni i pripadali rodu Tracana,
bili su hrabar i pravedan narod i govorili su slovenski (odnosno srpski) jezik.
Olga Lukovic-Pjanovic citira Francuza Pejsonela, koji iznosi tvrdnju da se srpski,
pored evropskih zemalja govorio i u vise zemalja Azije. Govorio se i na dvorovima
turskih careva. Samo se po razlicitim oblastima u malome razlikovao u dijalektima,
sto je logicno za sve jezike. Olga takodje iznosi primer Stjepana Mitrova Ljubise, koji
navodi primer crnogorskog plemena Pastrovica koje je zivelo na istom prostoru od
praistorijskih vremena. Slicno je pisao i Jovan Cvijic, geograf svetskog ugleda i
predsednik Srpske Kraljevske Akademije. A i Olga Lukovic-Pjanovic, prema
predanju njene majke tvrdi da su njihovi pra roditelji ziveli u dragacevskom kraju jos
u doba Aleksandra Velikog, a to znaci bar 400 godina pre rodjenja Hrista. Svi ovi
primeri potvrdjuju tvrdnje da smo na Balkanu od preistorijskih vremena. Konstantin
Jirecek je izrekao misao, koja kaze: "Nikada se na zemlji nije dogodilo da jedan
podjarmljeni narod potpuno nestane a da ne ostavi kaplju svoje krvi u zilama
pobedilaca ili rec u njihovom jeziku". Poznata je i Volterova izreka "Lakse je verovati
u laz, koja se cula po hiljadu puta, nego u istinu, koja se cuje prvi put".
Katolicka crkva od najranijih vremena izrazavala je neogranicenu mrznju prema
Srbima. Zapad je od uvek sebe proglasavao "civilizovanim", a Srbe nazivao
"varvarskim", citira Olga Lukovic-Pjanovic, prema francuskom Larusu XX veka. Za
genocide cinjene nad srpskim zivljem katolicka crkva nikada nije ni pokusavala da
iste spreci. Zamerali su im na nacinu zivota, na postovanjima prema umrlim, na
zajednickom obradjivanju zemlje i slicno, sto Olga Lukovic-Pjanovic, naprotiv, istice
kao srpske tradicije i ponos. Kako kaze: "Sta Zapad zna o zajednickom oranju i
kopanju, o mobama i prelima, o kosidbama i komusanju kukuruza. Srpski
tradicionalni zivot vekovno se zasnivao na svetinjama poput one "Ljubi bliznjega
svoga kao samoga sebe". Knjiga Olge Lukovic-Pjanovic "Srbi narod najstariji" obiluje
istorijskim dokazima i citatima autora svih nacija, na svim zivim i mrtvim svetskim
jezicima. Iz svega iznetoga, Srbi su bili rasprostranjeni od Indije do Atlantika,
36-----------
najmanje dva milenijuma pre Hrista. Nazalost, danas ih je sve manje i manje,
rasparcavaju nas na razlicite nacine. Poslednja unistavanja su najstrasnija i
najmasovnija, a Zapad cuti. A nestajanjem naroda nestaje i njegov jezik, sve vise
slavskih sveca se gasi. U cije ime se to radi? Zasto se Srbi ubijaju u tako velikom
broju, a da pri tome svet cuti, pita se Olga? Koji je cilj toliko uzvisen da moze
opravdati varvarsko ubistvo jedne nacije? Koji cilj je dovoljno velik da moze
opravdati takva sredstva masovnog inistenja citavog jednog naroda?
Napomene: Posredstvom rodbinskih veza saznadoh da je autor knjige "Od Indije do
Srbije" Dobroslav Jevdjevic. Napisao je malu knjigu, veoma velikog znacaja.
Veliki je broj istaknutih imena koji su dali ogroman doprinos u otkrivanju srpske
proslosti, znacajne ne samo za nas Srbe, vec za svetsku istoriju uopste. Posebno
mesto, ovde, pripada dr Olgi Lukovic-Pjanovic, koja je najveci pobornik
Autohtonisticke skole i u svojim knjigama sasvim odredjeno ukazuje na oblasti koje
jos treba istarazivati.
Srbima ostaje da prilagode svoje udzbenike istorije dokazanim istinama o svojoj proslosti, kako buduce generacije ne bi vise nasedale falsifikovanim neistinama osvajackih naroda.
Veoma sam zahvalan Milanu Beric, koji je najvise doprineo da ovaj tekst dodje u ruke
mnogobrojnim Srbima, postovaocima pravde i istine.
Dr Simo Jelaca, u Windsoru Maja 2003 (7511)
----------------->>>>>>>>>>>
selu nisam bio.
Jednu naciju cine nacijom, vera, jezik, obicaji i plemensko poreklo. Od svih naroda u Evropi slovenska skupina je najveca. Germanskih ima negde oko 130 miliona, romanskih naroda negde oko 180 milona, ako u tu grupu ubrajate narode spanskog porekla. Medjutim neki demografi smatraju da cak ni Francuzi nisu cisti Romani, a Spanjolce smatraju da su cisto za sebe posebna grupa. Ipak slovenska grupa je najbrojnija i ukupno slovena i pored velikog mortaliteta, ima skoro, prema nekim podacima sa kojima trenutno raspolazem nekih 325 miliona. Od te grupe prave slovenske nacije su Slovaci, Cesi, Srbi i Rusi. Druge takozvane nacije, Ukrainci, Poljaci, Belorusi, pa sada i vi Crnogorci, nisu realne, vec kako se jedan moj prijatelj demograf izrazi, kalemljene nacije. Sada ove superfisialne ili hibridne nacije cini nacijama su veštacki entiteti koji su zbog stranih utucaja menjali veru, jezicki dialekt pretvarali nasilno u zvanicne jezike. Tako recimo danas nam govore o Bosanskom jeziku, iako je Šumadijski i Bosanski dijalekt mnogo bliži neko Engleski iz engleski i Škotski iz Škotske. Pa opet ne videh da se igde spominje poseban škotski jezik. Iako Skoti nisu Germani nego Kelti. Dok nacionalnost im je slovenskim hibridima udeljivana prema gfografskim podrucjima. Poljaci su narod iz prostranih poljskih pustara, kako ih jos Napoleon naziva. Ukrainci isto sto i mi Srbi zovemo Kraišnike. Ukraine ili Kraine su geografska podrucja koja nose karakteristike pogranicnih zona. A vi sto sebe krstite Crnogorcima pripadate jednom geografskom podrucju što se oda vajkada zove Crna Gora, jer one krševite planine izgledaju kada ih neko gleda iz daljine kao crni vrhovi. Necete valjde mene sada zato sto poticem iz kraja po kome nas zovu Ere krstiti da nisam Srbin nego Era? Bog sa vama covece. Ili moju suprugu zato sto potice iz okoline Smederava krstiti Sumadinkom a ne srpkinnjom. I Sicilijanci su sa Sicilije, ali su Italijani, iako se njihov naglasak daleko više razlikuje od Italijana sa severa Italje. Nego naglasak izmedju Srba iz Crne Gore i Srba iz Sumadije. Crnogorski ne razumem pa o njemu ne mogu da govorim kome dijalektu pripada.
---------------->>>>>>>>>>>>>
--------------->>>>>>>>>>>>>
Prvi doseljenici u Evropu zadržali su se na Balkanskom poluostrvu, dok su u manjim grupama otišli do Italije pa čak i do Spanije, 3000 godina pre Hrista. Prvo srpsko doseljavanje na Balkan dogodilo se oko tri do četiri hiljade godina pre Hrista. Šafarik tvrdi da se ni za jedan evropski narod osim Srba, ne može dokazati poreklo iz Indije, a za Srbe za to postoji istorija. Čak su i u baskijskom rečniku nađene reči srpskog naziva: gora i gori (ono što gori), kao i mnoge druge. Nađen je čak podatak da u jeziku Baska ima 30-40% reči srpskog značenja. Miloš Milojević, u delu gde piše o životu Srba u Francuskoj i Danskoj, gde i danas postoje geografski toponimi srpskog značenja, navodi da je tokom velikih progona Srba stradalo 30 do 60 miliona Srba u Evropi. On takođe navodi srpska boravišta u Holandiji i Belgiji i da se je Amsterdam nekada zvao Slavengrad. A kada je dr. Olga Luković-Pjanović došla u Francusku, izvesna dama Hermina joj je ispričala priču svojih roditelja, po kojoj su Srbi vladali u Alzasu, što Olga tada nije znala. Međutim, kasnije je to utvrdila kao istinito i nije mogla oprostiti svojim profesorima istorije koji je tome nisu naučili, a još više Srpskoj akademiji nauka koja o tim stvarima permanentno ćuti.
Drugi ogranak Srba iz Indije krenuo je prema Kaspijskom moru i planinama Kavkaza, gde su osnovali domovinu 2.560 godina pre Hrista i nazvali je Serbanija. Tu su se zadržali nekoliko vekova, sve dok ih odatle nisu potisli novi osvajači.
Treći srpski ogranak usmerio se pored kitajskog carstva (Kine), u pravcu severa i nastanili su se u Sibiriji, gde su osnovali državu Sirbidija ili Sirbija 3.200 godina pre Hrista. Od te reči Sirbija postala je današnja reč Sibirija.
Seobe drugog i trećeg ogranka Srba trajale su takođe oko hiljadu godina, a započele su gotovo istodobno sa prvim ogrankom, prema tome zaposeli su svoje nove postojbine oko dva do tri milenijuma pre Hrista. Dok su se selili usput su pretežno ratovali, (u ovo ne sumnjam ) osvajajući nove prostore za sopstveni opstanak, ali su takođe i mnogo stradali. Najviše Srba izginulo je u dugotrajnim borbama sa Kitajcima, Hunima i Mongolima.
Dubrovčanin Mavro Orbini pisao je da su ti Srbi, koje je on nazivao Slavjanima, poreklom od Jefeta, sina Nojeva, naseljavali dve stotine pokrajina od Azije preko Evrope. Njegova knjiga „Kraljevstvo Slovena” (iz 1601. godine) prevedena je na srpski tek 1968. godine i to bez prevoda prvog dela od 248 stranica, u kojima autor piše o ranijim srpskim kraljevstvima od pre Rimskog carstva. Iz zaključaka Mavra Orbina proizlazi da je dinastija Nemanjića poslednja srednjevekovna srpska dinastija. Jovan Rajić piše da su stranci srpsko ime izveli iz imena reke Zebris (ili Serbis), koja teče između Eufrata i Tigra. I zaista, ta reka se i danas tako zove. I danas u persijskom jeziku postoje brojne reči istovetnog značenja kao u srpskom. Evo nekih: bog-bog; zemo-zemlja; zima-zima; žena-žena; berezo-brzo; mišlj-misao; zarja-zora; medo-med; noć-noć; paurvi-prvi; dva-dva; tri-tri; četvere-četiri itd. I u jevrejskom i jermenskom jeziku takođe postoji dosta srpskih reči, sto su jevrejski istoričari uzimali za utvrđivanje svoga porekla preko Jefeta, sina Nojevog.
Srbi su ostavili svoja imena gde god su živeli. Evo nekih: jezero Srbonis u Siriji, Serbetes, mesto u Mauritaniji, Serbanica (ili Srbica) na crnomorskoj obali, Serberion na ušću reke Don, Sarbakon na Krimu, Sorbhag u Iranu, Serbka u Indiji, Sarbinovo u Ukraini, Serban-voda u Poljskoj, Serbia u Rumuniji, Serbin u Grčkoj, Sarbiodunum na Sardiniji, Sarbat reka u Turskoj, u doba kada Turci još nisu živeli na svojim sadašnjim teritorijama. Za Srbe istoričari kažu da su živeli u čitavoj Evropi i nisu imali potrebe da se pripremaju za ratovanja. Profesor Miomir Jović utvrdio je da se seoba Srba iz Indije odigrala 4.500-4.000 godina pre n.e. A Ognjen Radulović, u Traganjima za korenima Srba, navodi da su iz svoje prapostojbine Indije Srbi krenuli pre šest hiljada godina, usmerivši se u tri pravca, od kojih je jedna grupa nakon kraćeg zadržavanja u Mesopotamiji stigla i u doline faraona.
Grčki istoričar Strabon pisao je da su u zapadnoj Aziji po planinskim predelima živeli Srbi, ili Brđani, koji su se odlikovali rusom kosom i plavim očima. O istima postoje napisi i ruskog istoričara Mihaila Lomonosova. Dubrovčanin Ivan Gundulić pevao je o slavnoj Troji:
Pri moru uprav srpskih strana u pržinah pusta žala
Leži Troja ukopana, od grčkoga ognja pala.
Пријавите се на:
Постови (Atom)